уторак, 24.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 30.09.2009. у 22:00 Мишa Ђурковић

ДО ВИЂЕЊА ОД УЧЛАЊЕЊА?

У последњих девет година непрестано смо слушали мантру о „убрзаном придруживању“ Европској унији. Пажљиви посматрач наших медија и реторике политичара лако може уочити како овај дискурс полако нестаје из јавног вокабулара.

Сама Унија ће за једно дуго време бити окупирана сопственим проблемима. Светска финансијска и економска криза само је појачала значај идеје о Европи тврђави која у тренуцима кризе треба да подигне мостове и затвори своје бедеме. Огромна већина грађана дели тзв. умор од проширења и против је сваког даљег ширења ЕУ. Оно што их највише брине у овом тренутку јесте очување запослења, а свако проширење се пре свега повезује с новом радном снагом која би могла да угрози послове и смањи наднице. Забележено је нпр. да десетине хиљада Пољака напуштају Британију и Ирску, да је отпор према Румунима у Шпанији, Холандији или Италији добио елементе радикалне ксенофобије. Томе свакако доприноси све већа незапосленост. Шпанија, која је деведесетих захваљујући туризму и грађевинарству бележила велики привредни бум, данас се приближава застрашујућој стопи незапослености од 20 одсто. У таквим условима достигнућа јединственог тржишта су озбиљно нагризена. Велике чланице су прибегле протекционизму, а тзв. Пакт о стабилности који је прописивао максимум од три процента буџетског дефицита распао се.

У исто време, економску кризу су још јаче осетиле нове чланице. Мађарска, Румунија и Естонија бележе застрашујуће економске проблеме који их гурају у нова задуживања. Статистика о паду БНП је невероватна. Словачка бележи пад извоза од 30 одсто. Ова економска проблематика додатно ће оптеретити заједнички буџет Уније. Треба поменути и друге проблеме, као што је стални притисак на Румунију и Бугарску да смање корупцију и реформишу правосудни систем. Свеукупно, може се рећи да Унија има велике проблеме у вези са интегрисањем дванаест нових чланица, тако да јој свакако нису потребни додатни проблеми у виду нових учлањења.

Чини се да о стварним ставовима Брисела о будућем укључивању западног Балкана најбоље говори овде мало коментарисана чињеница да је читав овај простор у оквиру ИПА програма подведен под исти аранжман као Турска за коју је извесно да никада неће постати чланица ЕУ. Ово је само појачало геополитичке спекулације о томе да неке глобалне силе планирају да читав овај простор препусте утицају Турске и да планови ЕУ не иду даље од привилегованог партнерства. Готово известан долазак евроскептичних торијеваца на власт у Британији следеће године свакако ће додатно појачати ове тенденције.

Огромна рупа у буџету је, с друге стране, натерала српске власти да запоставе своју европску реторику и почну да се суочавају са све гором ситуацијом у земљи. Постаје очигледно да је економски модел који је грађен од 2000. наовамо пропао. Приватизација се претворила у бећарску распродају тржишта и ресурса која је обезбеђивала високу потрошњу и невероватан увоз свега и свачега. То је, заједно са потцењеним девизним курсом, с друге стране, изазвало потпуну деиндустријализацију земље и довело нас дотле да извозимо сировине, репроматеријал и непрерађене пољопривредне производе.

Постојећи модел је, дакле, од нас учинио „тешког наркомана“ зависног од страних кредита и финансијских инјекција. Пошто се буџет не може напунити од замрле привреде, наша власт је постала нека врста просјака који трчи по свету и где год може тражи краткорочне позајмице како би за још који месец обезбедила исплату пензионера (трећина буџета) и других буџетских корисника. Пошто је остало врло мало тога за распродају (ЕПС, „Телеком“, „Галеника“), а не може да се добије адекватна цена, морају се тражити директне позајмице.

Уочљиво је да су се власти најпре окренуле Русији и Кини као државама које имају највише кеша на свету. Такође је уочљиво и нагло интересовање за несврстане као земље на чијим тржиштима смо некада стварали велики профит. Земљама ЕУ ионако немамо шта да продамо.

Економска криза је, дакле, принудила српске власти да осим на нивоу необавезујуће реторике батале причу о ЕУ и почну да се баве државним проблемима, што захтева и окретање другим међународним факторима. Оно што је, међутим, лоше то је очигледна процена да ни то неће бити довољно те да се на социјално незадовољство мора реаговати репресијом: ригидним законима попут оног о информисању, затварањем неподобних медија и, вероватно, насилним сузбијањем социјалних протеста, што свакако нису европски стандарди.

научни сарадник у Институту за европске студије

Коментари33
9d077
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Срђан Ђорђевић
@MiL de BaKruS. Професионални политичари су пљачкаши а странке удружени злочиначки подухват. Појединац. Појединац! Што се удружења тиче - на фбу тражи тиранија, сада ћу је направити. ОК?
drago popovic
Ne mogu,a da ne pomislim,koliko je referata,politickih pamfleta,naucnih studja,razgovora za okruglim stolom,razgovora po raznoraznim,vladinim i nevladinim forumima, bilo od 2000 g.,i kolika je energija trosena u medijima,uz istovremenu prijatekjsku podrsku koja je stizala iz svih krajeva demokratskog sveta,a rezultata,ne samo da nema,nego se sada dovode u pitanje.Naravno,ako ne racunamo beli sengen, koji ce biti od male koristi za nase gradjane, koji racunaju na radna mesta u zemljama Evrope,ali to sada nije problem samo Srbije,vec i Evrope.Olako definisana spoljna politika Srbije, u pravcu stoprocentne orijentacije ka EU,kao sto vidimo pretrpela je veliku promenu u poslednje vreme. Nije sada stub Srpske politike samo Evropa,vec Kina,Rusija i nesvrstani.I to je dobro,tako je trebalo da bude i tako da OSTANE.Mnogo je "blistavih",politickih,strucnih i ko zna kakvih karijera,sa neodredjenim rokom trajanja proizvedeno,u ovoj napacenoj zemlji,u slavu jedne politike koja nema alternativu,a sda ispada..." Gospodo badava ste krecili"! Zato ne okreci se Srbijo, i ne nasedaj na olako data obecanja,sa bilo koje strane!
MiL de BaKruS
@ Srđan Đorđević. Nemoj tako generalisati, Srđane, ima tamo i poštenih ljudi, pomozimo im. A što se tiče udruženja - slažem se.
Срђан Ђорђевић
@MiL de BaKruS. "где је политичар занимање ту је власт тиранија" - нећу да будем члан мафије! Ако хоћете удружење, рачунајте ме - ови нас упропастише. Угрожена су нам основна људска права, то нико не говори. Имамо перверзан изборни систем, бизаран начин доношења закона, тоталитаран начин одлучивања и непотистички начин запошљавања и јавних набавки. УДРУЖЕЊЕ, не партија - рачунајте и мене :-)
MiL de BaKruS
@ Tamara. Na dnu jesmo, na nedođiju ličimo, ali još nismo nestali. Pa hajde da uradimo nešto. Ovo je kažu demokratija, dakle, pokrenimo se svi, već sutra postanite aktivista neke partije ili udruženja. Pišite, govorite, učite, pokušavajte uraditi bilo šta. Svi. Svi do jednoga.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља