субота, 18.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:32

Не зна се вредност одузетог

Аутор: М. Авакумовићпетак, 02.10.2009. у 22:00
„Митићева” робна кућа чека закон (Фото К. Игњатовић)

Због грешака приликом уноса у базу података одузете имовине и непостојања тржишта грађевинског земљишта, држава прецењује или потцењује вредност своје имовине, тврди, на основу података којима располаже, Народна иницијатива за реституцију одузете имовине и људска права.

Пореска управа је 2007. године на основу пријављених 73.000 непокретности и поднетих 105.000 захтева за враћање имовине проценила да одузета имовина вреди између 102 и 221 милијарду евра. То, међутим, није тачно, јер би значило да хектар земљишта у Србији просечно вреди милион евра, каже Србољуб Глишић, потпредседник Народне иницијативе за реституцију.

Осим тога, каже наш саговорник, Пореска управа је процену радила пре него што је уређена база података Републичке дирекције за имовину. Наиме, пре две године потраживано је 18 милијарди квадратних метара станова, кућа, фабрика, грађевинског и пољопривредног земљишта. Када је средином ове године документација сређена, дошло се до податка да у Србији треба да буде враћено око шест милијарди метара квадратних, које потражује 141.952 грађана.

– Уочили смо многе неправилности приликом уноса пријава непокретности које се потражују, али и по основу потраживања, па смо Републичкој дирекцији за имовину упућивали приговоре, које је она прихватила. Једна од нелогичности приликом пријаве непокретности била је да општина Стари град потражује 695 хектара површине. Тако је, рецимо, у бази података 25. јуна 2007. године у Србији потраживано четири–пет милиона квадратних метара стамбеног простора, а после ревидирања пријава 5. маја 2009. дошло се до цифре од 684.000 квадрата. Још драстичнији пример је да је првобитно потраживано 9,5 милиона квадрата пословних зграда, па се то свело на свега два милиона квадрата – каже Глишић.

У тако измењеној бази података, према процени Пореске управе, како тврди Глишић, књиговодствена вредност имовине коју држава треба да врати износи 2,5 милијарди евра.

– Али ни то није реално, јер квадратни метар земљишта у просеку у Србији вреди седам динара, што значи да би обештећење за хектар земљишта требало да износи 70.000 динара или око 700 евра, а за стан 200 евра по метру квадратном – додаје наш саговорник.

На питање како утврдити стварну вредност имовине која треба да буде враћена старим власницима, Глишић одговара да треба најпре дозволити да се формира тржиште. Као пример он наводи Бугарску, која је најпре у натури вратила све што је могла и те године је бруто домаћи производ по глави становника износио 435 долара, да би годину дана касније, када је тржиште прорадило, он достигао 1.300 долара.

Међутим, Слободан Илић, државни секретар у Министарству финансија, који је недавно на скупу посвећеном доношењу закона о реституцији рекао да се процена вредности имовине која треба да буде враћена креће између 102 и 221 милијарду евра, још једном је за „Политику” потврдио да тај податак Пореске управе треба узети с резервом.

– Он јесте једини меродаван у овом тренутку. Пореска управа је радила процену вредности на основу свих пристиглих пријава, не улазећи у то да ли подносиоци имају имовински основ за оно што потражују. Такође, дешавало се да једну кућу потражују две-три особе, а ти подаци су сабрани. Дакле, да би се проценила вредност имовине која се потражује, потребно је да сваки подносилац захтева достави доказ о власништву, што није био услов када је рађена ова процена – објашњава Илић.

Он такође каже да процена вредности потраживања не мора нужно да значи да је то сума потребна за обештећење, јер она, условно речено, може да буде 80 одсто процењене вредности имовине. Зато прво треба утврдити модел по коме ће се радити реституција, па тек онда, сагледавајући економски потенцијал земље, радити прорачун колико новца је потребно за обештећење.


Коментари6
d95d6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sl.P.
Од обећања наших демократа да ће својим грађанима вратити некада одузету имовину, било власницима или њиховим правним наследницима, још увек нема решења. Да се тако нешто заправо и не жели мишљење износе и остали коментатори. Зато многе веома брине понашање државе Србије. Јер, како друкчије разумети да данашња влада ради на 14-том (и словима: четрнаестом) нацрту закона о реституцији (!), одбацујући све раније предлоге. А зна се да су пре овога на томе радили еминентни стручњаци, користећи при томе искуство земаља које су овај посао поодавно обавиле. За непоштовање права власника, посебно оних који су у међувремену рехабилитовани, коментатори наводе и друге разлоге, који свакако постоје, све до оних који воде у безакоње ( избегавам да напишем: криминал, или у спрегу државних моћника и мафије, тајкуна, како не бих ризиковао да ово писање дежурни уредник баци у корпу за отпатке!). На страницама Политике читали смо и да држава Србија не зна чега је све власник (!), дакле шта је све државна имовина ! И за то нико није одговоран, дакле читаве генерације оних угледних државних службеника који су за нерад били добро плаћени! Зато се вероватно та неодговорност даље протеже и на кориснике одузете имовине, коју је држава бесплатно дала фирмама и појединцима. Најчешће корисници такве непокретности нису одржавали, мало је изузетака. Како објаснити зашто држава Србија стално продаје такву имовину преко својих институција, па и данас! Добијени новац одмах користи држава, а ранијим власицима обећава да ће им то надокнадити у ратама у наредних 20 година и то по протеку две године од када народни посланици изгласају закон о реституцији. Изношењем енормне вредности одузетог, држава још више збуњује ону другу страну, несклону радовању!
Слободан Миловановић
"...Дакле, да би се проценила вредност имовине која се потражује, потребно је да сваки подносилац захтева достави доказ о власништву, што није био услов када је рађена ова процена – објашњава Илић." Зашто би то уопште било потребно ? Копије и фотокопије доказа о власништву су већ достављене, држава само треба да упореди те податке са катастром тј. земљишним књигама и добиће вредност имовине. Чак и да неко није имао било какав доказ о власништву на пријављеној имовини, већ сам доказ о сродству са бившим власником му је довољан. Према томе катастарска документација је сасвим довољна за поређење стања са пријавама, па биле оне и на белом папиру. Али о чему је овде реч ? Свакако не о тешкоћама у процени вредности, већ о покушају да се и тај проценат од 20% пријављене имовине, после више од пола века, на сваки начин још више умањи.
Petar Janjic
Drzava ne zeli da vraca, zbog toga sto su neke komunisticke strukture jos uvek u samom vrhu vlasti. Te strukture imaju direktno ili indirektno vlasnistvo (preko firmi) nad objektima koje su komunisti 1941. godine nacionalizovali. Dakle te strukture isto koce donesenje zakona o povracaju nacionalizovane imovine. I pokusavaju da urade sve kako bi povracaj imovine bio realizovan kroz isplacivanje u novcu vrednosti mnogo manje od realne vrednosti. Ne zaboravite da neko mora vratiti i dug koji je drzava napravila upotrebom ovih objekata u proteklih 60 godina. Dakle stari vlasnici bi da su ostali u posedu tih objekata u medjuvremenu napravili ogroman profit tim objektima, koji se u medjuvremenu slio u dzepove komunistickih funkcionera. Dakle taj novac isto treba vratiti punopravnim vlasnicima.
zoran mazić
Verujem da je država, kao dužnik, višestruko precenila svoje obaveze, kako bi time uticala na formiranje negativnog javnog mnjenja prema procesu restitucije.Zbog toga bi trebalo insistirati da država zajedno sa predstavnicima oštećenih vrši procenu vrednosti oduzete imovine prema kriterijumima koji već postoje u poreskoj upravi za procenu i utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava, dakle, kod tekućeg prometa nepokretnosti.
dragan antonijevic
Treba slediti uspesan,i vec dokazan primer pune naturalne restitucije,izvrsene u Bugarskoj.Direkcija za imovinu raspolaze prijavama nacionalizovane imovine,po kojima stari vlasnici(vlasnici pre 06.04.1941.g.)potrazuju svega jednu petinu,tj.20% imovine oduzete posle 1945.g,tj. posle WWII.U takvim uslovima,Srbija moze sve stare vlasnike da obesteti u naturi,tj.da im vrati bas onu imovinu koja im je i oduzeta,ili drugu imovinu iste vrednosti.Suvisna je svaka prica o toboz astronomskim ciframa i iznosima novca koje treba nameniti restituciji.Srbija je u mogucnosti da svo oduzeto gradjevinsko,poljoprivredno,sumsko i drugo zemljiste,pa najvecim delom i oduzete objekte vrati u naturi ili naturalnom kompenzacijom,jer joj i posle potpune naturalne restitucije,ostaje 80% otete imovine.Vise je nego ocigledno da pojedini Srpski funkcioneri ,bez ikakve realne potrebe,napumpavaju vrednost oduzete imovine,a sve sa ciljem da gradjanima Srbije ogade svaku pomisao o vracanju iste.Zato gradjani Srbije treba da znaju istinu,da SVU NACIONALIZOVANU IMOVINU MOGUCE JE VRATITI U NATURI ILI NATURALNOM KOMPENZACIJOM,BEZ OBVEZNICA I UZIMANJA NOVCA OD SRPSKIH GRADJANA,pa samim tim sve procene o ukupnoj vrednosti nacionalizovane imovine imaju samo statisticki znacaj,i pr(E)ocenjeni iznosi uopste ne mogu uticati na ,u Srbiji najprihvatljiviju i najpogodniju, naturalnu restituciju.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља