четвртак, 27.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:02

Емил Жербо и његови слаткиши

Аутор: Р. Поповићнедеља, 04.10.2009. у 22:00

Најпознатија посластичарница у Будимпешти „Жербо” смештена у центру града, где се Ваци улица слива у Трг Верешмарти, прославила је недавно несвакидашњи јубилеј – 150 година постојања. Ето повода да се подсетимо зашто су мађарски новинари, пре више од једног века, мислећи на слатке ђаконије Емила Жербоа, писали да се у то време „најлепши европски слаткиши, бомбоне, сладоледи, парфеи и торте не праве у Паризу или Милану, па ни у Берлину и Лондону, него у Будимпешти”.

У то доба Жербо је био познат у целој Европи, док је данас од презимена остало име колача са пекмезом, орасима и чоколадном глазуром.

Талентовани посластичар је рођен у Женеви, у познатој породици посластичара. Учио је занат код мајстора у родној Швајцарској, а затим и у Немачкој и Енглеској. Вратио се кући, оженио (ћерком посластичара и бомбонџије, гле чуда) и живео у Сент Етјену. Са својим слатким изумима млади Жербо се појављивао на разним такмичењима и увек освајао прве награде. У својој посластичарници нудио је купцима стотине посластица – укусне торте с кремом од путера, пуњене чоколадне бомбоне, а међу њима и најпознатија – чоколадна бомбона пуњена вишњом и коњаком. Сви производи звали су се – „жербо”.

Ко зна докле би супружници Жербо били непознати да се Емил није случајно у Паризу срео са будимпештанским посластичарем Хенриком Куглером. Кажу неки да му је Мађар објаснио да је Будимпешта град великих могућности, где се лако остварују и највећи снови те је тада тридесетогодишњи Емил одлучио да окуша срећу…

Али, када окренемо претходне „будумпештанске странице ове приче”, историја „Жербоа” ипак почиње са извесним Јакабом Куглером, који је крајем 18. века отворио посластичарницу у Шопрону, граду на крајњем западу данашње Мађарске. Јакаб је имао два сина, Антала и Хенрика, од којих је овај други наставио очев занат. Пре тачно век и по, Хенрик се преселио у Пешту и на садашњем Тргу Јожефа Надора отворио посластичарницу у којој су се нудили кинески и руски чај, колачи и бомбоне. Посао му је тако добро кренуо да је десетак година касније потражио нову, погоднију локацију, а око му је запало за кафану „Приворски” на Позоришном, касније Верешмарти тргу.

И ново здање је радило успешно, долазили су грофови, глумци, спортисти и политичари. Уживали су у столицама и столовима донетим из Париза, плафону украшеном у стилу краља Луја Четрнаестог, лустерима из времена Марије Терезије, једући мињоне, добош торту, ледене и „жербо” коцке, ишлере, кремпите или бејглије.

„Жербо” коцке, као и украсне кутије за паковање слаткиша, биле су дело новог власника – Емила Жербоа, кога је Хенрик као што рекосмо срео у Паризу. Пошто сам није имао наследника, оценио је да би тада млади и амбициозни Емил идеално наставио његово дело. Нови газда је добро радио и зарађивао чак и за време Првог светског рата. Неколико година касније, 1919,преминуо је. Посао је преузела његова супруга, наредне две деценије. После Другог светског рата, тачније 1947, чувена посластичарница је подржављена.„Жербо”, чувен по истоименој торти, силом прилика преименован је касније у „Верешмарти”, по Михаљу Верешмартију, највећем мађарском песнику с почетка 19. века. Тај назив је носио од 1950. до 1984. године, када је поново преузео старо име. Немачки бизнисмен Ервин Милер је 1995. купио читаву „Жербо кућу” и две године касније, након детаљног реновирања, вратио јој стари сјај.

-----------------------------------------------

„Жербо” колач

Потребно је: 250 грама путера, три жуманцета, 200 грама шећера, 25 грама свежег квасца, два децилитра млека, 600 грама брашна, 300 грама самлевених ораха плус 300 грама шећера, пекмез од кајсија, малчице соли. За глазуру: 100 грама црне чоколаде, коцкица путера и мало воде.

Ставити квасац да нараста у шољи млаког млека са кашичицом шећера, малчице соли и мало брашна. Добро умутити путер, жуманца и шећер, додати квасац и замесити тесто додајући брашно. Поделити тесто на три дела, развући три коре, па филовати мешавином од ораха и шећера коју би требало посипати равномерно преко сваке коре која је претходно намазана домаћим пекмезом од кајсија (искључиво!). Тако сложен, припремљен колач оставити да нараста око 30 минута, па пећи на 200 степени, смањити убрзо на 180 степени, око 35–40 минута. Охлађен колач прелити чоколадном глазуром, па кад се мало стегне, сећи на коцке.


Коментари1
333cc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zarko Stanacev
Recept za Zerbo je stvarno bleda kopija stvarnoih Zerbo kockica.Treba napraviti sest kora od mase,koja se drzi u frizideru.Razvuci sto brze i staviti u pecnicu "bez dizanja" . Kore je najbolje razvuci na staklenoj ploci sto tanje a u dzem od kalsija iscediti jedan limun, malo naribane kore dodati testu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља