среда, 01.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:36

Учење руских мислилаца

уторак, 06.10.2009. у 22:00
Владимир Меденица

Две „мале” али за нашу културу значајне издавачке куће, „Логос” и „Укронија”, ових дана су објавиле Енциклопедију руске философије. Вредност ове капиталне књиге препознали су и Министарство културе Републике Србије и Секретаријат за културу града Београда, који су финансијски делом помогли њено објављивање.

Енциклопедију су са руског превели Мирољуб Авдаловић, Добрило Аранитовић, Радослав Божић, Зоран Буљугић, Мирјана Грбић, Милица Добрић, Милош Добрић, Владимир Меденица и Иван Недић. Књига има више од 1.000 страна, и „покрива” историју руске философске мисли од средине 11. па све до краја 20. века. Уредник Владимир Меденица, издавач, преводилац и есејиста говори о овом подухвату за наш лист.

На који је начин време комунизма у СССР успело да затоми филозофско наслеђе Русије?

Боље рећи, покушало да затоми. Средином двадесетих година 20. века филозофија тзв. дијалектичког и историјског материјализма, та вулгаризација једне већ у много чему вулгарне филозофије, била је званично призната као једино истинита и научна, као основа на којој треба да се темеље сва друга научна и вредносна истраживања. А када је нешто утврђено као једино истинито, онда ништа друго не треба, не може и не сме да постоји. Сви други филозофски правци и токови били су проглашени за реакционарне, поготово они који су имали идеалистичке и религиозне корене. О њима се ћутало, а њихови творци или припадници били су протеривани, хапшени, стрељани. Али руско филозофско наслеђе, у добром свом делу хришћанско и личносно, није на тај начин могло бити уништено. Оригинална руска филозофија је наставила да постоји и да се развија у изгнанству, али и у самом СССР-у, упркос жестоком прогањању њених протагониста без изузетка.

Које бисте токове издвојили као најзначајније? Које мислиоце?

То су, свакако, они токови проистекли из учења Хомјакова о саборности, Фјодорова о заједничком делу васкрсавања предака и регулацији природе, Соловјова о Богочовечанству као синергетском субјекту сваког истинског људског мишљења и деловања, али и из тема које су отворили романи Достојевског. Отуда настају филозофија свејединства (Карсавин, Франк), софиологија (Флоренски, Булгаков), космизам (Муравјов, Циолковски), метафизика срца (Вишеславцев, Иљин). Ова метафизика срца као своје полазиште и тачку извесности има „Волим, дакле, јесмо” (Амо, ерго, сумус) јер само љубав представља ону продуктивну, стваралачку силу која дарује живот, вредности, идеалну спознају, сусрет с највишим световима и, на крају, све учвршћује у вечноме бићу. Ту су, затим, и персонализам и  егзистенцијализам Берђајева и Шестова, у чије духовне учитеље треба уврстити и Достојевског. С тим у вези, треба рећи да су у Енциклопедији размотрене не само идеје тзв. „школских” филозофа, него и „слободних мислилаца”, писаца, уметника, научника, богослова и црквених делатника који су својим делима допринели развоју руске духовне културе, а тиме и филозофије као њеног органског и неодвојивог дела.

Ко је све радио на овој књизи?

На Енциклопедији је радила велика група водећих руских филозофа. Спиритус мовенс овога дела био јеМихаил Маслин, главни редактор и аутор великог броја одредница. Заједно с Петром Апришком и другим члановима уређивачког одбора, он је осмислио садржај и структуру ове књиге. Иначе, ова Енциклопедија је објављена у Русији 2007. и тренутно се преводи на неколико језика. Међутим, можемо се похвалити да је Србија прва земља у свету у којој је она и објављена.

Шта ово дело значи за нас?

Проблеми којима се баве руски мислиоци су и наши проблеми, између осталог и због сличности наших историјских судбина. Руски се мислиоци никада нису могли помирити са владавином апстрактног над конкретним, општег над појединачним, безличних закона над личношћу, са свим оним што, попут Великог Инквизитора Достојевског, покушава да поткупи и пороби слободан људски дух, да онемогући слободно испољавање човекових Богом даних талената, и зато нам њихова дела тако много говоре, учвршћују нас у нашој самобитности и помажу нам на путу стицања самосвести, баш као што то чине и дела наших најбољих људи, малтене без разлике.

Анђелка Цвијић

---------------------------------------------------

Гости из Русије данас у Београду

Михаил Маслин, Петар Калитин, Петар Апришко и Анастасија Гачева вечерас у 19.30 говоре на Коларчевом народном универзитету. Сутрадан ће А. Гачева у 11.30 одржати предавање на Филолошком факултету, док ће остали у исто време наступити у Руском дому, а затим ће сви скупа учествовати на конференцији за новинаре у Кући Ђуре Јакшића у 13 сати. Ко пропусти ове њихове наступе, моћи ће ипак да их чује у суботу у 18 часова на Богословском факултету. У међувремену, они ће говорити најпре у Ваљеву а затим у Руми, и том приликом обићи најзнаменитије манастире у околини ових градова.


Коментари3
82e85
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Грујица Рајић
For Rade: Ипак има разлике. По причању актера 5.октобра, рушење режима је био раскид са бедом и неслободом, а онда су дошла осамнаесторица који су знали шта хоће, али нису знали КАКО, па су народ завили у црно. А што се вредности историјског материјализма тиче, реч о томе још нису дали баш сви гиганти филозофске мисли. Нека протече још мало времена. Издавање ове књиге је вероватно догађај године у култури, можда и деценије. Леп подвиг. - Грујица
Rade
Izgleda da je odnos komunisticke Rusije iz 1930-tih prema svojoj proslosti bio isti kao i odnos sadasnje vlasti u Srbiji prema periodu od pre 5-tog oktobra 2000-te. Tj. pre nas nista nije postojalo niti je valjalo. Ali svakako cetitke sto kulturno izdavastvo Srbije opstaje i u vrlo teskim ekonomskim uslovima.
Јанко Спајић
Велики поздрав за Владимира Меденицу, српског интелектуалног џина, издавача који је о ''свом руху и круху'' издао преко стотину наслова руске философије и књижевности. Ко жели да се увери о колико се генијалном човеку ради, препоручујем да прочитају Меденичин философски есеј ''Достојевски и изазови савремене цивилизације'' који се може пронаћи на Интернету.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља