субота, 06.02.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:34

Водич за незапослене жене

среда, 07.10.2009. у 22:00

„Да није било финансијске кризе можда никада не бисмо написале ову књигу. Неправда која је задесила многе наше рођаке, пријатељице, колегинице, али и оне које не познајемо, навела нас је да помогнемо незапосленим женама да што безболније превазиђу дебакл светске економије чије су се последице увелико одразиле и код нас.”

Овим речима започиње књига „Добила сам посао, а ви?” ауторки др Зорице Карановић и Ирене Јекић коју је објавила издавачка кућа „Финеса”.

Тема се, кажу оне, наметнула спонтано. У октобру прошле године из света су почеле да пристижу прве вести о економској кризи, а убрзо су стигле и последице у виду отпуштања радника и најаве нових отпуштања. Као новинарке најстаријег листа на Балкану сарађивале су са Националном службом за запошљавање, многим сајтовима и агенцијама који су им пружили стручну подршку у писању овог водича. Тако им је, на пример, сајт Инфостуд, доставио запажања послодаваца, али и кандидата за запослење, а све у циљу да се читав процес потраге за радним местом олакша и усаврши.

Прва замисао била је да помогну женама које су добиле отказ, кажу ауторке овог водича. Међутим, све је прерасло у ширу причу па је књига „Добила сам посао, а ви?” у коначном издању намењена свим женама без обзира на то да ли су отпуштене или желе да промене радно место, затим будућим предузетницама, али и девојкама које тек треба да се први пут запосле.

Резултати многобројних истраживања указују на неравноправност полова када је поље рада посреди. На прсте се могу набројати домаће компаније које су управљачко кормило препустиле жени. О зарадама да и не говоримо – за исте позиције примања једног мушкарца и жене се разликују, тврде ауторке. Осим тога, жене су емотивније и много теже подносе стресне ситуације међу којима је и губитак посла, па отуда жеља да књигу намене баш њима. Мушкарци су научени да не плачу, не кукају, док је женама све то дозвољено.

– То не значи да смо књигу првенствено написале зато што смо сажаљиве према женском роду, напомињу ауторке, донекле и јесмо, али пре свега зато што желимо да их подстакнемо да буду јаке. Бар приближно јаке као што су мушкарци.

Kњига даје практичне савете. На пример, у делу „Запослење” говори се о неопходности припреме за сусрет са послодавцем. То почиње писањем и слањем биографије и пропратног писма, а може се завршити тестирањем. Многе жене које су после деценија радног стажа добиле отказ не умеју да напишу биографију, јер им то никада нису тражили. Како да се обуку и одговарају на питања, шта да избегавају, само су неке од тема које ауторке расветљавају у овом делу водича.

Предузетници сматрају да их недостатак новца спречава да се упусте у приватни бизнис, каже се у делу „Самозапослење”. Има и тога, али истраживања показују да је пре реч о недостатку потребних знања и вештина које предузетник треба да поседује, додају ауторке. Виртуелна предузећа и бизнис инкубатори представљају добар тренинг за будуће предузетнице. Тамо могу научити све – од вођења књига, преко пословне комуникације до менаџмента и маркетинга. НСЗ, Агенција за развој малих и средњих предузећа организују обуке. Уз подршку града Београда – Градске управе – Секретаријата за привреду у оквиру Програма за подстицање запошљавања, Пословно-технолошки инкубатор техничких факултета организује серију бесплатних тренинга који су намењени младима.

Решења су свуда око нас, само их треба видети. Основно је да упознате себе, а решење ће се наметнути када будете начисто са собом шта желите. Историја нам показује да свака криза једном прође. Порази јесу ту да нас науче да будемо јачи и способнији, кажу др Зорица Карановић и Ирена Јекић и додају да је доба рецесије можда прави моменат за пословни, али и животни преокрет.


Коментари9
9522d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ceca davidovic
Poucan tekst,u svakom slucaju.Samo ,mislim da mu nesto nedostaje.Sta je sa zenama koje imaju preko 50 godina zivota i koje nemaju dovoljno mogucnosti da zapocnu samostalan posao?Mislim da je neophodna rubrika bas o ovim zenama,koje su uspele u sopstvenom poslu.Ako nemamo sopstveni posao,nijedan poslodavac nam nece ponuditi mogucnost ni da se pojavimo na razgovoru za zaposlenje.Mislim da je ova kategorija stanovnistva potpuno zaboravljena.Meni licno nije potrebna obuka,kako da napisem cv,kako da napisem biznis plan...Obrazovana sam ali i spremna da prihvatim ponudjeni posao koji nema nikakvu vezu sa mojim obrazovanjem...Znam i za prilican broj zena koje su prihvatile prekvalifikaciju,a opet su nezaposlene.
jelisaveta sokovic
Ha ha sta da kazem ja sam primer, relativno mlade osobe od 32 god,koja je obrazovana i koja je ostala bez posla...u kojem izuzetno strucna cak i strucnija od onih koji su me ispitivali...ali prepreka je ta sto imam 32 god iako sam mladolika...svaki razgovor koji sam obavila sveo se na to da nema sanse da radim jer sam starija od 25 god.Sta vise da kazem nego da mi ni jedna knjiga ne moze pomoci, sem ako nece da me vrati na tih 25 god.
Mila
Nisam pročitala knjigu a i ne verujem da želim ,jer imam 49 godina.To je činjenica koja me sprečava da me bilo ko pozove na razgovor.Govorim engleski i ruski,na kompjuteru radim od 92,godine,poznajem računovodstvo ,trgovinu ali....kako se čini ni jedan poslodavac kome sam slala i CV i propratna pisma nije mislio da mogu da odgovorim njegovim očekivanjima. Kao i prethodne dve sagovornice i ja sam diskriminisana godinama.Moj osećaj zdravog razuma vredja ideja da savetima tipa "kako da se obučem ili našminkam kada odem na intervju"može bilo ko da dobije posao.Pa naravbno da se na razgovor ne ide u trenerci. Pohvalno je da ste vas dve obezbedeile same sebi prihod pišući knjigu ,ali licemerno je govoriti da je to ono što je potrebno da bi se posao dobio.
Nadežda
..Poštovane, ne vidim da ste odgovorile Miri Đurić..a mogla bih sve da potpišem što je napisala.. svaka vama čast što ste napisale kjnigu , pa da ,za mlade nezaposlene i za vaš budžet , naravno .. i tu nema ništa loše..ali STVARNO , kako kaže Mira , ne trpajte nas u isti koš sve.. Imam 55 godina, dugo sam radila u spoljnoj trgovini, pa onda u nekretninama, a poslednjih 5 godina sam se okrenula računovodstvu.. i eto pre 3 meseca ostadoh bez posla.. 50 i više molbi poslato, od toga samo 3 razgovora.. a nacionalna služba za zapošljavanje od silne brige, zakazala mi je razgovor sa njihovim stručnjakom za 30 decembar ove godine!.Diplomirani sam ekonomista, širokog spektra, mislim da nema oblasti koju nisam radila ili je ne poznajem. Solidno govorim engleski jezik, sasvim dobro se služim računarom. Nije problem naći 250 evra da se otvori firma, ali bez bar tri klijenta(za agenciju za računovodstvo , na primer) , to je samo trošak, jer lako je otvoriti firmu, ali su troškovi održavanja u situaciji kakva je danas , ako ne radite, ili čak zatvaranja firme mnogo veći i komplikovaniji. Naravno da neću klonuti duhom, jer jednostavno nemam prava na to , a i nemam izbora..samo nas ne tretirajte kao osnovce, ništa više...
Mira Djuric
Imala sam 52 godine kada sam postala tehnoloski visak. Posto sam samohrana majka i zivim od porodicne penzije (16000)koju prima sin posle smrti oca,nisam se ustrucavala da trazim bilo kakav posao.Umem savrseno da napisem molbu za posao.Moj CV je odlican...Nazalost u ovoj drzavi vam treba ,,debela,, veza da bi ste se zaposlili kao servirka u kuhinji ili u perionici vesa... Bilo koji posao da je u pitanju vi ste u startu izgubili u ovoj drzavi,iz prostog razloga jer sada imam 54 godine. Osudjena sam na tiho umiranje,sto psihicko,sto fizicko.Naravno da gladujemo ,ako za pola meseca primimo 8000din.Pa to je ispod minimuma za hranu.Gde je struja,komunalije,telefon,dete od 16 godina ITD... I sad ste vi nasli rupu na saksiji...Malo li nas ova drzava tretira kao debile, pa sad jos i vi... I nemozete nas stavljati sve u istu korpu.Prosto mislim da je knjiga OK.za mlade nezaposlene.Ali za sve ostale je mamac da se sto vise knjiga proda... Mozda bi bilo naj bolje da se ubijem i skratim ovakao bedan zivot .Ali ne mogu to da uradim zbog prevelike ljubavi prema Bogu i detetu...Za mene je luksuz kupovati tablete za zivce,ja sam nasla mir u molitvi i mogu svima da preporucim da citaju Bibliju i da se mole Gospodu Bogu...Veliki pozdrav za sve samohrane majke,koje nisu ni za penziju, niti zaposlene,a skoluju decu!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Претплата Оглашавање О нама Импресум Контакт Архива Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља