недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:32

Андрићева награда уручена Мирку Демићу

Аутор: М. В.субота, 10.10.2009. у 22:00
Са свечаности уручења Андрићеве награде (Фото: Д. Јелен)

Престижна Андрићева награда, за 2008. годину, јуче је уручена Мирку Демићу за књигу „Молски акорди”, у издању зрењанинске „Агоре”. Мала свечаност овим поводом одржана је у просторијама Андрићеве задужбине у Београду, а лауреат је признање примио од академика Мирослава Пантића, председника Управног одбора Андрићеве задужбине.

Миливој Ненин, члан жирија, указао је на једну примедбу, која је изречена непосредно после именовања добитника, а примедба је гласила: „јесте да је књига добра, да су приче занимљиве али спорна је она прва прича у којој нам писац, туђим гласом, прича како су Срби пљачкали”…

– Том причом, ето, хтео то или не, добитник као да стаје на место отпадника од нације, прецизније на место Јаше Игњатовића – рекао је Ненин, указујући на речи Мирка Демића са краја књиге „Молски акорди” да њене приче повезују политика, као централна нит, а затим лудило.

– Волео бих да народ којем припадам схвати једноставну ствар да је као и сви други народи и да мора уложити доста напора да би био бољи од других народа. Ништа више. Ту се моје интересовање за политику исцрпљује. Можда ће мој народ то једном схватити. Не знам. Али, оно што ће се већ теже догодити јесте, и о томе нам пише Мирко Демић, да ће овај народ тешко наћи станиште за свој живот. Свој завичај, своју земљу – додао је Миливој Ненин.  

Захваливши се на угледном признању и подсећајући на величину и симболику Андрићевог дела, Мирко Демић, „потомак бивших граничара”, као један од важних извора свога писања навео је „стид пред бившима, као и пред онима који долазе”.

– То је онај стид који опомиње да се лоше и ружно не прећуте, а да се добро не хвали сувише, истовремено се чувајући пада у искушење да се тим стидом не тргује. Дакле, не пишем да бих се оправдао, већ да бих разумео себе и свет у којем сам се обрео, измерио просторе ведрина и мракова на људским лицима, али и спознао личне и заједничке кривице и наслутио далекосежност њихових последица – рекао је Мирко Демић.


Коментари1
a294e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksej Masnikosa
Прочитао сам Молске акорде још прије одуке о награди.Ријеч је вриједном и емотивно снажном дјелу.Нарочито са националног аспекта.Драгом земљаку Мирку Демићу честитам за признање звучног имена.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља