петак, 24.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:16

„Принц од папира” претплаћен на награде

субота, 10.10.2009. у 22:00
Уметнички трио: мама Владислава Војновић, тата Милош Спасојевић и ћерка Милица (Фотодокументација „Политике”)

Награда „Доситејево перо”, коју додељује дечји жири београдских школа, уручена је недавно списатељици и сценаристкињи Владислави Војновић за роман „Принц од папира”, који је већ овенчан признањем „Раде Обреновић” Међународног центра књижевности за децу.

Ово дело у новембру биће објављено и на руском језику. Издавачка кућа „Самокат” из Москве конкурисала је код нашег министарства културе у фонду за подршку превођењу српске литературе на стране језике, добила је средства и сада се очекује излазак романа у Русији. А ново издање романа „Принц од папира” са истоименим филмом на ди-ви-дију треба очекивати до краја године.

Према роману „Принц од папира” снимљен је и истоимени филм, у режији Марка Костића, који је до сада учествовао на 40 фестивала на којима је освојио 11 награда. Највише награда је освојила Милица Спасојевић (11), ћерка сценаристкиње Владиславе Војновић и директора фотографије Милоша Спасојевића.

– Моје ауторске идеје повезане су са чистим жанровским филмом, који има почетак, средину и крај, а нема уметничке заврзламе које су на нивоу стила и поигравања са језиком. Волим да испричам причу по реду, која може да нас насмеје, расплаче и подучи нечему. Деца боље реагују на жанровску матрицу од одраслих – сматра Владислава Војновић, која најављује и наставак романа и филма „Принц од папира”.

У наставку главна јунакиња је порасла и жели да глуми у филму за који плакат види у школи. У том филму јунакиња треба да тумачи лик Ромкиње у модерној верзији „Црвенкапе”, у којој је вук скинхед, открива за „Политику” ауторка и не крије да јој је док пише њена ћерка Милица најстрожи критичар.

– Милица ми стоји „за вратом”, наручује ствари и руга се свему што јој се чини лажним. Сада тражи и нешто љубавно, неку романсу – истиче Владислава, уз коју је Милица и почела да глуми.

– Почела сам да глумим као мала. Пред спавање, мама и ја смо глумили нешто што ми се догодило током дана без обзира на то да ли је било трагично или комично. Тако сам превазилазила своје страхове – открива за наш лист Милица, иначе ученица шестог разреда земунске школе „Лазар Саватић”, а њена мама Владислава појашњава:

– Метод је коришћен да би се поново прошло кроз ситуацију у којој је Милица правила проблем, само што ја глумим њу, а она мене. Тада се и развила њена минималистичка глума – закључује Владислава.

Милица, за сада, не зна да ли ће, када одрасте, да студира Ликовну академију, дизајн на Факултету примењених уметности или ће се посветити позиву оца Милоша – фотографији, односно завршити Факултет драмских уметности. Она воли да фотографише, чак је освојила и награду на општинском такмичењу, али би желела и да упише средњу музичку школу, јер већ пет година свира виолину. Милица воли да чита, омиљени су јој криминалистички романи за децу, одушевили су је „Орлови рано лете”, а не крије да не воли чаробњаке, јер мисли да је то лажно и не жели да, како каже, „троши свој читалачки дух на Харија Потера”.

Владислава Војновић тренутно пише нове романе јер за њих није потребна подршка шире друштвене заједнице и структуре, док је за филмску продукцију потребна културна политика, сматра наша саговорница и подсећа:

– Сале у биоскопима у свету где се приказује филм „Принц од папира” препуне су и деца навијају. На српским фестивалима пројекције су такође биле пуне, на организованим пројекцијама се стоји, као недавно у Панчеву. Наша публика воли да гледа домаћи филм када он не вређа интелигенцију и када није досадан – сматра Владислава, која је са супругом Милошем Спасојевићем, директором фотографије, продуцирала филм.

– Дечји филм је потцењен код нас, а ми смо се пронашли управо у тој области. Окупирани смо тим проблемима и то нам је блиско у свести, у нашем бављењу светом. Међутим, дечји филмови нису интересантни за политику већ за друштво. Они имају само друштвени ангажман, не и политички, и зато смо у другој класи, зато нема дечјег филма код нас – указује Милош Спасојевић, који ускоро наставља са снимањем ТВ серије „Бела лађа”. Он не крије да је рад на ТВ серијама један од најплаћенијих послова у његовој струци, од кога може да се живи.

Иван Аранђеловић

----------------------------------------------

Српски филм ће се звати порно-филмом

– Некада су из Србије очекивали филмове о Ромима, од Саше Петровића, преко Емира Кустурице, до Горана Паскаљевића. Тражили су чудни примитивизам са етномоментима, а не жанровски филм. Сада је Србија земља из које треба да се појави нека врста хорора, бизарности и порнографије. Сада ће се српски филм звати порно-филм и после ромске Србије гради се слика хорор-порно Србије. Та струја се ствара и назива се новим српским филмом. Нико на то не реагује. Праве се филмови који не спочитавају нешто систему већ показују чисту порнографију. Констатује се да се нешто дешава, а зашто је то тако, о томе се не говори – упозорава Владислава Војновић, некада асистент на катедри за драматургију београдског ФДУ.


Коментари1
a076b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljiljana Padjen-Pajovic
Drago mi je da je bar neko spomenuo potrebu da se uoblici ili obradi karakter srpskog filma. Nisam gledala princa od papira, ali sam sigurna da su svi oni koji su ga gledali, kako deca tako i odrasli uzivali u njemu. Nazalost, ne mogu to da kazem za filmove nekih nasih velikih rezisera koji su dobijali medjunarodne nagrade upravo zato sto su prikazivali najprimitivniju stranu najprimitivnijnih slojeva naseg drustva.Kako nas je medjunarodni ziri video i nagradio, tako smo reklamirani za vreme devedesetih pa smo tako i prosli. Na nesrecu trend se i dalje nastalja, ali sada bez medjunarodnih nagrada jer nas filmiski primitivizam vise nikom nije interesantan. Slicno je sa televizijskim programom koji u svom najvecem delu radi na zatupljivanju naroda. Zato pozdravljam svaki napor od pojedinih pisaca, rezisera i producenata da naprave nesto vedro lepo sto razvija ponos, veru i nadu u srpskom narodu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља