четвртак, 03.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 12.10.2009. у 22:00 П. Копривица

Месо против холестерола

Милица Марковић на својој фарми мангулица на салашу у атару Змајева (Фото П. Копривица)

Змајево – Супружници Милица и Влада Марковић, на свом салашу у атару Змајева, недалеко од Врбаса, подигли су малу фарму мангулица – аутохтоне, домаће врсте свиња, која је до пре пола века била једна од најзаступљенијих у Војводини, али и у многим другим деловима Србије.

– Мој проблем с повишеним нивоом холестерола у крви био је пресудан да почнемо са овим послом који може да буде и уносан, будући да се мангулице сврставају у прави биопроизвод. Уз то, њихова исхрана, коју чине кукуруз, трава, стари хлеб и брикетиране клице од јечма, врло је богата протеинима, па се тако добија и изузетно висок квалитет меса – прича за наш лист Влада Марковић.

У оборима на мини-фарми овог брачног пара тренутно има десетак одраслих крмача, два нераста и двадесетак прасади. Да би се крдо умножило до садашњег обима било је потребно пуне две године. Јер, мангулица је такозвана касностасна свиња, тови се више од две године да би достигла 140 килограма, а да би женка стасала за приплод потребно ју је хранити најмање дванаест месеци, а на свет обично доноси четири прасета.

– Мангулице нису захтевне, није им потребан нарочит комфор, као ни целодневна брига, а отпорне су на многе болести. Међутим, због знатно споријег това него код обичних свиња, оне су у нашој земљи биле готово пред потпуним нестанком. Преостали мали број мангулица резултат је углавном природне селекције, па и традиције сеоских газдинстава која, управо да би добила што квалитетније свињско месо, у њиховој исхрани не користе индустријске концентрате, нити лекове, осим најнеопходније ветеринарске превентиве – каже Милица Марковић.

Познато је, истиче Милица, да у месу мангулице има знатно више масти него код осталих врста домаћих свиња, али ради се о такозваном добром – ХДЛ холестеролу који је веома благотворан за здравље, па се препоручује за лечење разних обољења. Осим тога, месо је веома је укусно и сочно, па продајна цена товљеника ове врсте свиња, познате још као „сремска ласа“ или „чупава свиња“ гарантује добар профит произвођачима – објашњава Влада Марковић, наводећи да прасе мангулице од двадесетак килограма кошта око 120 евра.

Мангулице се код нас највише тове у сремским селима, посебно у Засавици, а од домаћих индустријских кланица њихово месо, за сада, једино прерађује „Биг бул“ из Бачинаца. Последњих година, међутим, и у Бачкој и Банату све је више пољопривредника који се опредељују за тов ове врсте свиња.

Коментари1
6703c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

011
Za svaku pohvalu, mogu odlicno da se izvoze u Spaniju koja ih takodje gaji i pravi najskuplje i najbolje sunke (Jamon). Za zapisnik, Mangulica je nastala pocetkom 19 veka u Madjarskoj, ukrstanjem debelih sumadijskih svinja sa madjarskim rasama Bakony i Salonta. U Evropi niko danas i ne zna da se kod nas gaje Mangulice. Potencijalno odlican proizvod za izvoz a jos ako bi neko bio vredan pa poceo proizvodnju sunki, bili bi posle Italijana i Spanaca najpoznatija zemlja za tu vrstu hrane.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља