четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:44

„Евроквасац” у камати стамбеног кредита

Аутор: М. Авакумовић - А. Николићчетвртак, 15.10.2009. у 22:00
Еурибор главна претња (Фото Д. Јевремовић)

Постоји ризик да субвенционисани стамбени кредити, који важе као најповољнији, због раста еврибора, односно камате по којој банке позајмљују новац на тржишту, за неколико година не буду толико атрактивни. На то указују стручњаци са интернет-портала „Каматица”, прогнозирајући да камата у том периоду може да достигне и безмало 10 одсто, што практично значи да би за кредит од 50.000 евра месечна рата могла да буде већа од 300, уместо најављених 230 евра. Такав сценарио, по коме би се у камату „додао квасац”, не би се остварио у два случаја: уколико еврибор не буде знатно већи од садашњих један одсто и уколико би банке снизиле банкарску маржу.

Стручњаци су и раније саветовали да би сви који планирају већу позајмицу, требало максимални износ кредита да рачунају према вишим вредностима еврибора а не према тренутно важећој стопи. Наиме, еврибор је пао на садашњих један одсто због глобалне економске кризе. Међутим, чим се европска економија стабилизује, што се већ полако догађа, еврибор ће почети да се враћа на вредности пре кризе. У октобру прошле године, та стопа достигла је рекордно високу вредност од 5,448 одсто, док је у протеклих пет година просечна вредност еврибора била нешто изнад три процента.

Ипак, суштина разлике у односу на несубвенционисане кредите јесте у томе што висина рате није уједначена током целокупног периода, већ је „тежи део отплате” концентрисан у периоду између треће и 25. године враћања зајма.

Посматрано на нивоу укупног периода отплате, у овом тренутку је нови програм субвенционисања кредита у погледу висине каматне стопе нешто повољнији од програма који је био актуелан до краја 2008. године. Ипак, тај однос могао би да се промени у наредним годинама на штету корисника новог програма субвенционисаних стамбених кредита, за који многи тврде да је најповољнији од свих досадашњих, наводе стручњаци на наведеном порталу.

Јер, економисти указују да је код претходног програма субвенционисања била предвиђена каматна стопа еврибор плус 3,6 одсто, док је код актуелног програма тај однос еврибор плус 4,9 одсто. У разлици је уочљива знатно већа максимално дозвољена банкарска маржа, која је код новог програма „неутралисана” нижим евриборoм, субвенцијама државе у погледу отплате камате уместо корисника до 31. октобра 2012. године и непостојањем камате у последњих пет година кредита.

Ниска вредност еврибора у овом периоду спушта каматну стопу на ту врсту кредита на најнижи могући ниво, посебно уколико се посматра укупна ефективна каматна стопа за цео период. Али опасност лежи у клаузули „променљиве каматне стопе”, која ће зависити од кретања еврибора у наредним годинама.

Економисти сматрају да је мало вероватно да ће се камата знатније мењати у наредне три године. Међутим, експанзивна монетарна политика европских земаља ће морати да пређе у много рестриктивнију, када ове државе изађу из рецесије, што ће условити и раст еврибора.

Из „Каматице” подсећају да је у трећем кварталу прошле године еврибор био око пет одсто, а сада је један проценат. Али уколико би та каматна стопа дошла на ранији ниво, то би у коначној формули камату на субвенционисане стамбене кредите довело до невероватних 9,9 одсто, што би у најповољнијем случају за корисника кредита утицало да се укупна цена стамбеног кредита изједначи са данас актуелним несубвенционисаним кредитима.

Посебна опасност, указују економисти, лежи у томе што би сав терет раста еврибора пао на корисника кредита, јер се знатнији раст те каматне стопе и не очекује до 31. октобра 2012. године, када држава престаје да отплаћује камату на кредит уместо купца стана. Дакле, рата кредита би од треће до двадесет пете године отплате кредита од 50.000 евра евра била већа од 300, уместо најављених 230 евра. Генерално се намеће закључак да би у овом случају држава плаћала каматну стопу за корисника у периоду када је она најнижа, а да би корисник кредита био препуштен комерцијалним условима у периоду када је еврибор знатно виши, а самим тим и каматна стопа коју обрачунава банка, наводи се у истраживању „Каматице”.

Ипак, главна предност новог програма субвенционисаних стамбених кредита за куповину станова у новоградњи јесте то што грађани не плаћају камату у прве три и последњих пет година отплате, јер Влада Србије то ради уместо њих. Овакве погодности снижавају укупну каматну стопу за око 1, 5 одсто на годишњем нивоу, што у укупном периоду отплате смањује цену кредита за око 12 процената у односу на ранији програм субвенционисања стамбених кредита, који је био актуелан у протекле три године. То би значило да корисник кредита од 50.000 евра за 30 година плати око 7.000 евра мање на име отплате кредита. У поређењу са актуелним несубвенционисаним стамбеним кредитима, иста разлика се, према истраживању портала „Каматица” креће од 9.000 евра до 17.000 евра.

Уз наведену предност, многима ће од користи бити и то што се до 31. октобра 2012. године не отплаћује камата у оквиру рате, већ само главница. Такође, у последњих пет година отплате кредита, када корисник отплаћује део средстава који финансира држава, рата ће бити знатно нижа, јер се неће обрачунавати каматна стопа.


Коментари7
f9b03
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

V.Rolovic
Varijabilni % hipoteke nije jedini, postoji i fiksni ali plasim se da je on danas daleko visi od varijabilnog.Euribor nikad nije bio ovako nisko. Kada Varijabilni % hipoteke postane visi od fiksnog moze da se refinansira hipotekarni dug. Tako banke otimaju jedne drugima klijente.
Vladimir Dž
Nebi da se upuštam u neku širu raspravu zašto je to tako, te vam preporučujem moje komentare na politici i drugim sajtovima, google moje ime. Inače samo da dam jedan vrlo kratak osvrt na vašu primedbu. “Zasto su kamatne stope skocile, zato sto je finansijska kriza” – Pa krizu su upravo i kreirale banke, namerno, tačnije velike banke zapada koje drže sve centralne banke. To su uradile obustavom dotoka novog novca u monetarni sistem i kontrakcijom postojeće novčane mase za nekih 18%. Možda vi znate kako je došlo do krize u našoj ekonomiji. Nemojte samo zato što je kriza napolju pa mora biti i kod nas. Šta je to naša Vlada uradila loše pa je odjednom izbila kriza i pad bruto društvenog proizvoda? Konkretne poteze molim.
NN
Ja vas nerazumem uopste. Zasto su banke derikoze? Banka je tu da premosti neki finansijski problem klijenta, naravno uz odredjenu nadoknadu. E sad sto se tice kamata mogu da garantujem da su najnize u regionu. Proverite kamate u hrvatskim, slovenackim i drugim bankama. Zasto su kamatne stope skocile, zato sto je finansijska kriza, taj novac kosta i od nekoga mora da se kupi, tj pozajmi. Isto tako u zavisnosti od kreditne sposobnosti klijenta banka mora NBS da obezbedjenje od oko 40% od iznosa odobrenog kredita. Npr kredit iznosi 10.000 EUR. Banka klijentu isplacuje 10.000 EUR po srednjem kursu na dan pustanja, a NBS daje jos 4.000 depozita. E sad banka daje nekoj drugoj banci kamatu za iznos od 14.000 EUR a moze da koristi, tj da zaradjuje samo na 10.000 EUR. Jos jedan dobar primer. Nadjite 50.000 EUR i dajte banci na orocenje na 20 godina. Videcete da ce te vi dobiti mnogo vecu kamatu nego sto bi ste vi njoj dali da ste uzeli isti toliki iznos kredita.
Nikoa ZEC
Nesto malo prfidnije su u Americi poceli krajem devedesetih a pocetko 2ooo i vidite sta se nesretnim ljudima desava satori ulica 5 milona amerikanaca ce ubrzo biti na ovaj nacin na ulicu a sada ih ima vec tri.treba dobro razmisliti ovo je zadnji pokusaj da se opljacka to malo sirotinje.
Vladimir Dž
Na moje primedbe jednom mom prijatelju koji radi u banci da su derikože, on mi lakonski odgovara: “Pa niko ih ne udara po ušima da uzimaju kredite. Nek čitaju uslove, nek se informišu na internetu. Mi nismo socijalna ustanova, mi gledamo naše interese.“ Ma koliko se trudio da razobličim pozadinu bankarskog sistema na stranicama politike i šire, sve sam bliži stavovima mog drugara da je u pravu. Stvarno je narodu nemoguće objasniti neke proste stvari. Al opet, nebi imali čarapa da nemamo ovaca.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља