понедељак, 23.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:08

Порука у боци, непознатом адресату

Аутор: Бранислава Стојановићпетак, 16.10.2009. у 22:00

После ауторове смрти, интересовање за дело Данила Киша (1935–1989) у свету заправо није ни опадало ни расло него је опстајало у истом интензитету. Умереним темпом сваке године појављује се по неколико нових издања, у просеку 5-6 годишње. А ако би се ту урачунала и поновљена издања код истог издавача и у истој едицији, тај би број био и већи. Још за живота аутора објављено је на десетине његових књига на страним језицима: до краја 1989. године 70 издања, а за последњих двадесет година појавило се више од сто књига. Укупно 185 издања на тридесетак језика, стотине издавача, преводилаца и рецензената, хиљаде нових читалаца... Ако се томе дода још неколико стотина библиографских јединица из периодике, неколико тематских бројева и на десетине антологија у којима је заступљен макар једним текстом, долази се до колекције од око 700 превода на 35 језика.

Најзаступљеније су Кишове две последње збирке приповедака и делови породичне трилогије. Драме, песме, есеји и интервјуи такође су превођени, али су ретка интегрална издања. Сакупљене драме (под насловом „Механички лавови”) или песме – постоје само на француском и немачком, мада се поједини текстови могу наћи на многим другим језицима по часописима, па и антологијама. Као целина, „Породични циркус” је у Француској објављен и пре него код нас, потом и у Холандији, Пољској и Шпанији. „Homo poeticus” на свим језицима има различит садржај. Издање на енглеском садржи и неке фрагменте „Часа анатомије”, а последњих година такве компилације добијају и варијанте наслова: на пољском „Homo poeticus,упркос свему”, на македонском „Post homo poeticus”. После ауторове смрти, мноштво есеја и интервјуа прикупљено је и објављено у наредним књигама, тако да су приређивачи, уредници и преводиоци имали пред собом широк спектар Кишових аутопоетичких текстова.

Посебно је занимљива та мапa света по преводима Кишових књига. Највише их је на француском: 12 књига (све, осим једне, у преводу Паскал Делпеш), од којих је већи део објавио париски „Фајар”. На немачком постоји већ 11 књига (последњих година издавач је минхенски „Ханзер”), на којима је радило више преводилаца – Илма Ракуза, Катарина Волф-Грисхабер, Петер Урбан и други. Преводи Јаноша Борбеља су у неким срећним годинама прошлог века излазили истовремено у Будимпешти и Новом Саду, али касније је „Енциклопедија мртвих”чекала петнаестак година да би на крају била објављена истовремено у Братислави и Будимпешти. На мађарском данас постоји укупно десет, углавном старих издања, а једино је „Пешчаник” недавно прештампан, уочи премијере истоименог филма Саболча Толнаија (мада би то пре био повод за објављивање комплетне трилогије). Девет Кишових књига објављено је на пољском (углавном у преводу Дануте Ћирлић-Страшињске), а на енглеском и шпанском за сада само седам књига, али постоје многобројна издања, пошто дистрибуција обухвата барем два континента. У Шпанији је данас посебно активан издавач из Барселоне („El Acantilado”), који објављује нове преводе Невенке Васиљевић, а неке збирке појавиле су се и на регионалним језицима: „Енциклопедија мртвих”на баскијском,„Гробница за Бориса Давидовича”у преводу Симоне Шкрабец на каталонски. На португалском су објављене само три Кишове књиге и то прилично давно, од којих две у Бразилу и у преводу са француског. По шест наслова објављено је до сада у Италији и Холандији, ускоро ће их толико бити и у Грчкој, пет различитих књига могу се наћи на румунском, хебрејском и шведском, четири на јапанском и чешком, по три на кинеском, турском, албанском, македонском, словеначком, словачком и украјинском, две на данском, норвешком, финском, бугарском и корејском језику и само једна на исландском.

Међу језицима са којих је и сам Киш много преводио упадљиво је одсуство књига на руском. Отуд ваљда нема превода ни на балтичким језицима, но чак је и на белоруском у последњих десетак година објављено неколико приповедака по разним часописима. Средином 90-их била је одређена извесна дотација за руски превод „Енциклопедије мртвих”(и тај се податак још може наћи на Интернету), али тек четири приче из те збирке појавиле су се 1995. године у реномираном московском часопису за страну књижевност у преводу Игора Јуферова и са предговором извесног Шекшена. Још две приче из те збирке објављене су у преводу Владимира Бацунова почетком овог века у једном алманаху, тако да се данас укупно две трећине „Енциклопедије мртвих” могу читати на руском, но међу њима нема „Књиге краљева и будала”. Тај Кишов лагани продор на словенски исток речито је описала Ала Татаренко кад је пренела изјаву Јурија Андруховича, данас најпознатијег украјинског писца, који је посредно похвалио њен преводилачки труд, пошто је Киш за њега толике године звучао добро, али – на пољском. Дакле, књиге су увек прелазиле границе језика и држава, утицале посредством других превода и број читалаца се не може мерити ни тиражима ни бројем издања него значајним одјецима.

О сопственој слави и трајности писане речи давно је Хорације исписао данас чувене стихове: Exegi monumentum aere perennius... И то није само топос који ће се касније јављати у поезији Пушкина и многих других, то је суштина књижевности, барем оне која остаје потомству. „Споменик јачи од бронзе” управо је то: гомила умножених и по свету расутих књига које никаква ватра не може дохватити. Да, то је истовремено и обична „порука у боци бачена у море – непознатом адресату”, како је говорио Киш кад је објашњавао за кога пише, али постмодерно књижевно море данас има много обала и та је порука, већ мултипликована, обишла свет.


Коментари0
54c60
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /
Културни додатак
Културни додатак
Културни додатак
Културни додатак

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља