петак, 30.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 16.10.2009. у 23:00 Џорџ Петровић, Аустралија

Дневник једног емигранта

"Странице дневника" (фото: vale@sxc.hu)

Година 1: Нови свет

Дугачак пут је хтео да стане баш овде – у новом свету. А онда дође прво кишовито јутро и сазнање да сунце сада излази на западу, да руже миришу само ноћу, да људи ходају наглавачке, а да се време мери бројем летова преко океана. И друго сазнање - да овде једино деца разумеју оне, које ми преварисмо, пре него што сазнасмо да смо ми, уствари, ти који су преварени.

Година 2: Дилема

Део мене заувек је остао тамо где ветрови дувају кроз јелово грање. Моје осакаћено тело крвари у кожним фотељама, заобилазећи лифтове.
Када би лифтови уснули снагу, покидали би корење (што их увек враћа у приземље) и знали би где ветрови дувају кроз јелово грање, знали би где отиче моја крв.

Година 3: Депресија

Моје су песме пресахле под сунцем живота. Остали су само вирови, заклоњени снегом извојеваних пораза и победа. Жељан сам признања за испуцале дланове и непожето жито (које ветрови односе у туђе амбаре). Хоће ли ветрови донети кишу, па да набујају вирови и потеку песме из сваког жубора моје планинске крви.

Година 4: Буђење

У људском животу све је пролазно - лепоту односе године, а новац - расипници. Остану једино дела - ако их ви оставите, и деца - ако она вас не оставе.

Година 5: Повратак

Данас сам прошао кроз врата истине и тамо пронашао себе. Нове су речи потекле бетонским булеваром, заједно са неисплаканим сузама.

Сутра купујем карту за вечност - враћам се кући.

Коментари20
00330
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirko Div
Citam, pa se mislim ne bi li se nesto pametno smislio. I smislim se ja da su svi u pravu. A sta ja onda da pisem? Ma hocu da pisem, nije ovo pismeni iz srpskog pa da imam tremu. Ove diskusije me uvek podsete na pricicu o kraju sveta, hladnom kamenju (zlato) i glasu koji kaze "pokajace se ko uzme a pokajace se i ko ne uzme". Tako mu nesto dodje i sa emigrantima. Pokajace se ko se vrati a pokajace se i ko ostane. Drugaciju i zdraviji pristup je onaj o magarcu. Bez uvreda ali magarac je bio deo nase licne istorije u bar nekoj od grancica svacijeg porodicnog stabla. Secam se toga jos iz vremena kada su nasi ocevi imali dilemu "ici ili ostati". Lepo to onda neko rece "Svakom magarcu je trava zelenija na drugoj strani reke". A ako je ta reka Drina za koju Andric kaze "Sve Drine ovog sveta su krive i nikada se nece ispraviti, ali mi nikada ne smemo prestati da ih ispravljamo", sta nam onda preostaje? Nije to bitno, da li ides ili se vracas. Hrabrost je i jedno i drugo. Zivot je cudo.
Zeljka V.M.
Sta ko oseca kad ode iz domovine je vrlo relativna i subjektivna stvar. Nije uopste bitno kako se covek snasao i koliko materjalno poseduje. Moze da ima sve sto pozeli i da opet bude neispunjen, jer to ne moze da podeli sa onima koje voli i koje je ostavio za sobom. Inace, ono sa hodzom i Ibrom je 100% istina. Svuda na belome svetu je isto, samo sto nam trava izgleda zelenija u tudjem dvoristu, dok smo mladi i zeljni avantura. Onda shvatimo da su budale univerzalna kategorija - flora koja buja svuda, u izobilju, a da je pametnih i postenih malo, ali ih takodje svuda ima, bez obzira na meridijane. Onda se radujemo sto nam deca govore Srpski perfektno, i sto se nismo stideli, nego uvek ponosili, sto smo Srbi i kupujemo kartu, kao i svake godine, da posetimo svoje i provedemo vreme sa njima. A deca i te kako uocavaju razlike u svemu sto se moze uporedjivati. Pa, jasno je da nigde nije idealno, ali nekad si spremniji da pogledas kroz prste i prihvatis i ono sto ne valja jer je tvoje i jer ga volis bezuslovno...
George Petrovic
Meni su se sve "godine" osim "godine 5" desile. Obratite paznju na pocepanu stranicu dnevika u ilustraciji. Kada ce "godine 5" da se desi? Meni ili vama? Sutra ili nikada? Fizicki ili mentalno? Teska pitanja! U svakom slucaju, stan iz koga smo pre dvadeset godina otisli u "novi svet" strpljivo ceka, tamo gore na sedmom spratu u "ulici lipa". Hvala na lepim zeljama za povratak, koje prosledjujem svima onima koji se ovih dana vracaju KUCI. Djordje sto se pise George.
Good luck
mnogo ih ima vrate se,pa opet u emigraciju.
Marjan Vasiljevic
Sta znaci da sunce izlazi na zapadu?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља