понедељак, 21.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Српска инквизиција

Вук Драшковић

„Тим горе по чињенице!“ – одбрусио је Стаљин некоме ко се био осмелио да му каже како његове одлуке нису у сагласности са чињеницама.

Шест и по деценија после уласка Црвене армије у Београд, а тиме и ратне победе југословенских комуниста, пет и по деценија од Стаљинове смрти, скоро тридесет година од Титовог одласка и близу две деценије од нестанка Совјетског Савеза, Црвене армије и Југославије, за многе у Србији, па и њеног главног академика, „оца нације“, и данас је 1944. година. За њих је живо све чега више нема и непроменљиво све што су промениле ослобођене истине и чињенице.

Да су им некадашње године и ондашња сила, они би – јавно говоре – опет убијали четнике. Опет би по Србији, након њеног ослобођења од окупатора, сејали масовне и тајне гробнице, ликвидирали и на стуб издаје прикивали своје суседе и родбину, без разлога и суђења. Кад би и судили, судили би као Дражи. Поново би отимали туђе и усељавали се у куће својих жртава.

Та постојана мржња и аутистичка свест, непријемчива за сваку чињеницу, надмашује и саму некадашњу инквизицију. Данас нема у римској цркви никога ко ће рећи да је требало спаљивати вештице и Ђордана Бруна, да су Галилеј и Коперник били јеретици, да је требало ишибати Принелија, на муке стављати Кампанелу, анатемисати Харвеја, Паскала и Монтења, да је требало из Фиренце, као сатану, протерати Дантеа Алигијерија! Макар и са огромним закашњењем, жртве инквизиције су рехабилитоване. По слому комунизма, чак су и у Русији рехабилитовани и, уз највеће државне и религијске почасти, сахрањени последњи Романови.

Српска идеолошка инквизиција, па да поживи још и хиљаду година, не би признала ниједну грешку, ниједну неправду и не би рехабилитовала ниједну своју жртву. Због тога су ти несрећници, које само разјарују чињенице, у надлежности струке којој је име психопатологија. Због тога је и узалудно објашњавати њима да је, у доба Другог светског рата, патриота и антифашиста могао бити и неко ко је, истовремено, био и антикомуниста. Као Југословенска војска у отаџбини (ЈВуО) и њен командант Драгољуб – Дража Михаиловић. Одбио је да призна капитулацију тадашње армије Краљевине Југославије, први у окупираној Европи подигао устанак против Хитлера, у Берлину (све време рата) означаван за највећег непријатеља на Балкану, био министар војни владе која је избегла у Лондон, а не у Берлин, одликовали га Де Гол, Монтгомери и амерички председник Труман. На чему почива комунистичка пресуда да је он био „српски Павелић“, а његова антихитлеровска герила „српске усташе“?! Шта би све радили Хрвати да је Михаиловић био Хрват? Цео свет би знао за њихове две антихитлеровске гериле, Титову и Дражину. Историјски паметан народ. А ми?

Уместо честитки, нишке судије изложене су канонади осуда због рехабилитације Драгише Цветковића, председника Владе Краљевине Југославије, који је, замислите тај злочин, 25. марта 1941, у Бечу, са Рибентропом, шефом Хитлерове дипломатије, потписао протокол (а не пакт) по коме се обавезао да ћемо бити неутрални у светском сукобу великих, а фирер се обавезао да ће поштовати наш државни интегритет и суверенитет. Тим потписом Драгиша је нас, слободољубиве, произвео у нацистичке слуге – грми српска комунистичка инквизиција. А шта ћемо, другови, са оним пактом Хитлер–Стаљин, потписаним 1939. године? Шта ћемо са истином да је Други светски рат почео Хитлеровим упадом у Пољску, са запада, и Стаљиновим продором у Пољску, са истока? Шта ћемо са Минхенским споразумом 1937, када су Британија и Француска одобриле Хитлерову анексију чешких Судета и окупацију те државе? Значи ли то да су Стаљин, Черчил и Де Гол били Хитлерови савезници у Другом светском рату?

Пред каквим избором су били кнез Павле Карађорђевић и Драгиша Цветковић 25. марта 1941? Да покушају да спасу врховно добро: своју државу и животе њених грађана. Или да изгубе обоје. Изабрали су прво, а знали су да и Хитлер и они блефирају и купују време. Због сећања на Српску војску из Првог рата, фирер је прецењивао снагу југословенске војске, па се клонио ризика сукоба са њом, у ситуацији кад је пала у воду инвазија Британије, а он се спремао да удари на Русе. Кнез Павле и Драгиша Цветковић планирају да раскину споразум „кад буде време“, кад Хитлер заглави у Русији, а Британци, уз помоћ Американаца, који неће остати неутрални, крену у контраудар. Тада би и наша војска објавила рат Силама осовине и поновила подвиг из 1918. године. Шта је издајничко и фашистичко у овој стратегији? Само то да не би било Анте Павелића, геноцида над Србима и победе комуниста у Југославији. Само то, али српска комунистичка инквизиција је и раздражена баш због тога. Они никада не би дошли на власт, а брига их за усташки геноцид над Србима и комунистички идеолошки геноцид, опет углавном над Србима, после 20. октобра 1944. године.

Рехабилитације оних који су били за нацију, државу и слободу, биће непотпуне ако не обухвате и осуде оних чији су циљеви били супротни и остваривани злочинима.

Председник Српског покрета обнове

Коментари0
92947
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља