понедељак, 30.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 18.10.2009. у 22:00 Вук Драшковић

Српска инквизиција

Вук Драшковић

„Тим горе по чињенице!“ – одбрусио је Стаљин некоме ко се био осмелио да му каже како његове одлуке нису у сагласности са чињеницама.

Шест и по деценија после уласка Црвене армије у Београд, а тиме и ратне победе југословенских комуниста, пет и по деценија од Стаљинове смрти, скоро тридесет година од Титовог одласка и близу две деценије од нестанка Совјетског Савеза, Црвене армије и Југославије, за многе у Србији, па и њеног главног академика, „оца нације“, и данас је 1944. година. За њих је живо све чега више нема и непроменљиво све што су промениле ослобођене истине и чињенице.

Да су им некадашње године и ондашња сила, они би – јавно говоре – опет убијали четнике. Опет би по Србији, након њеног ослобођења од окупатора, сејали масовне и тајне гробнице, ликвидирали и на стуб издаје прикивали своје суседе и родбину, без разлога и суђења. Кад би и судили, судили би као Дражи. Поново би отимали туђе и усељавали се у куће својих жртава.

Та постојана мржња и аутистичка свест, непријемчива за сваку чињеницу, надмашује и саму некадашњу инквизицију. Данас нема у римској цркви никога ко ће рећи да је требало спаљивати вештице и Ђордана Бруна, да су Галилеј и Коперник били јеретици, да је требало ишибати Принелија, на муке стављати Кампанелу, анатемисати Харвеја, Паскала и Монтења, да је требало из Фиренце, као сатану, протерати Дантеа Алигијерија! Макар и са огромним закашњењем, жртве инквизиције су рехабилитоване. По слому комунизма, чак су и у Русији рехабилитовани и, уз највеће државне и религијске почасти, сахрањени последњи Романови.

Српска идеолошка инквизиција, па да поживи још и хиљаду година, не би признала ниједну грешку, ниједну неправду и не би рехабилитовала ниједну своју жртву. Због тога су ти несрећници, које само разјарују чињенице, у надлежности струке којој је име психопатологија. Због тога је и узалудно објашњавати њима да је, у доба Другог светског рата, патриота и антифашиста могао бити и неко ко је, истовремено, био и антикомуниста. Као Југословенска војска у отаџбини (ЈВуО) и њен командант Драгољуб – Дража Михаиловић. Одбио је да призна капитулацију тадашње армије Краљевине Југославије, први у окупираној Европи подигао устанак против Хитлера, у Берлину (све време рата) означаван за највећег непријатеља на Балкану, био министар војни владе која је избегла у Лондон, а не у Берлин, одликовали га Де Гол, Монтгомери и амерички председник Труман. На чему почива комунистичка пресуда да је он био „српски Павелић“, а његова антихитлеровска герила „српске усташе“?! Шта би све радили Хрвати да је Михаиловић био Хрват? Цео свет би знао за њихове две антихитлеровске гериле, Титову и Дражину. Историјски паметан народ. А ми?

Уместо честитки, нишке судије изложене су канонади осуда због рехабилитације Драгише Цветковића, председника Владе Краљевине Југославије, који је, замислите тај злочин, 25. марта 1941, у Бечу, са Рибентропом, шефом Хитлерове дипломатије, потписао протокол (а не пакт) по коме се обавезао да ћемо бити неутрални у светском сукобу великих, а фирер се обавезао да ће поштовати наш државни интегритет и суверенитет. Тим потписом Драгиша је нас, слободољубиве, произвео у нацистичке слуге – грми српска комунистичка инквизиција. А шта ћемо, другови, са оним пактом Хитлер–Стаљин, потписаним 1939. године? Шта ћемо са истином да је Други светски рат почео Хитлеровим упадом у Пољску, са запада, и Стаљиновим продором у Пољску, са истока? Шта ћемо са Минхенским споразумом 1937, када су Британија и Француска одобриле Хитлерову анексију чешких Судета и окупацију те државе? Значи ли то да су Стаљин, Черчил и Де Гол били Хитлерови савезници у Другом светском рату?

Пред каквим избором су били кнез Павле Карађорђевић и Драгиша Цветковић 25. марта 1941? Да покушају да спасу врховно добро: своју државу и животе њених грађана. Или да изгубе обоје. Изабрали су прво, а знали су да и Хитлер и они блефирају и купују време. Због сећања на Српску војску из Првог рата, фирер је прецењивао снагу југословенске војске, па се клонио ризика сукоба са њом, у ситуацији кад је пала у воду инвазија Британије, а он се спремао да удари на Русе. Кнез Павле и Драгиша Цветковић планирају да раскину споразум „кад буде време“, кад Хитлер заглави у Русији, а Британци, уз помоћ Американаца, који неће остати неутрални, крену у контраудар. Тада би и наша војска објавила рат Силама осовине и поновила подвиг из 1918. године. Шта је издајничко и фашистичко у овој стратегији? Само то да не би било Анте Павелића, геноцида над Србима и победе комуниста у Југославији. Само то, али српска комунистичка инквизиција је и раздражена баш због тога. Они никада не би дошли на власт, а брига их за усташки геноцид над Србима и комунистички идеолошки геноцид, опет углавном над Србима, после 20. октобра 1944. године.

Рехабилитације оних који су били за нацију, државу и слободу, биће непотпуне ако не обухвате и осуде оних чији су циљеви били супротни и остваривани злочинима.

Председник Српског покрета обнове

Коментари66
c3cd2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Obivankanobi
Eh da smo vise slusali Draskovica mnogo bi toga danas bilo bolje i drugacije.
Maksim KG
Ovaj covek je uvek koracao ispred svoga vremena,zato Srbi ne vole ovakve kao sto je on, zato je on sada na marginama drustevnog zivota,a njegova stranka je ispod cezusa. Sve sta je on radio i radi,bile je uvek u dubokom intresu ove drzave, i zato ima moje ogromno postovanje za sve ono sta radi, ne samo za demokratizaciju nase zemlje,nego i za otkrivanje istorijskih nepravdi i neistina o kojima i sam pise u ovom tekstu.
Miodrag Dimitrijević
Bravo Vuče, nisam mislio da komentarišem inače kao i uvek izuzetan tekst koji ste napisali ali nateraše me komentari probuđenih i oslepelih kobajagi i nekad vaših pristalica. Zapamtite ovo! Vi ste prvi i onda kada su vaše bivše pristalice i oni koji vas iskonski mrze na istim talasnim dužinama zato što ste bolji i evropskji intelektalac , vođa i političar. I zato Srbi vi koji ga vređate, vi koji ste uvređeni i poniženi jer Vuk još postoji, još piše i govori, upamtite i ovo! Vuk je kao čovek bolji od svih ostalih živih i aktivnih danas u politici naše nam zemlje. Zato kao takav on i danas privlači pažnju onih kivnih na njega, jer kada god ga vide i od njega nešto pročitaju, oni se sete i ako ih niko ne pita a zašto? Zato što pljujući njega njegovu politiku, njegove greške, njegove snove, hoće da zaborave svoje nade,svoju veru, svoje snove i da opravdaju što danas svoje nade,svoju veru polažu na ljude koji mrze Ameriku i Evropu više od izlapelih komunista, ljude koji izbore dobiju na priči o Evropi a sada pričaju o četri stuba, Ruskim bazama, u Srbiji, Ruskim kreditima, i novoj Evropskoj bezbednosti. I zato je grad Velenje u Sloveniji gradić od 26 hiljada stanovnika bez i jednog nezapošljenog čoveka i ima fabriku Gorenje vlasnik većinskog paketa akcija su sami radnici njih 7000 zapošljenih koji imaju bezplatno letovanje za sebe i školovanje za svoju decu, Rudnik Lignita i uglja javno preduzeće sa 2500 zapošljenih kupuje Bosanski rudnik Kreku. A moj rudnik bakra u Boru čeka nekog mešetara da dođe i kupi ga a zatim i zatvori.I zato mi Boru živimo pored Topionice a nemamo grejanje i pred stečajom su sva javna preduzeća. I zato vi oslepeli iz pakosti kritičari Vuka Draškovića pogledajte u vaše đepove da li su vam novčanici dovoljno debeli da li su vam deca zadovoljnija da li je budućnost izvesnija i ko je zbog toga kriv a ko se za bolje ove naše male,ponosne i napaćene zemlje bori i nikad se ne predaje.
Yogy Berra
Hvala na citatima i misljenjima i zakljuccima, mada ne verujem da je to za mnoge vredno. Njih cinjenice ni ranije nisu zanimale. Ljude danas ne zanima sta je stvarno bilo i sta je stvarno vredno. Svako prvo izabere neprijatelje a onda pocne da pise svoju istoriju. U Srbiji je sloboda misljenja i govora uzela vrlo cudne i dramaticne oblike. Pocinjem da verujem da je za vreme komunista ipak bilo vise istine, iako je ona sada mnogo vise dostupnija nego u njihovo vreme. "Ako ljudi ne zele da idu u park, niko ih ne moze zaustaviti" (Yogy Berra)
Istoričar@Vlada guda
Fino, sada kada smo se konačno složili da je to ipak bilo pristupanje Trojnom paktu, a ne Protokolu, upozoriću Vas na Memorandum, odnosno Referat Mihaila Konstantinovića upućen vladi Dragiše Cvetkovića od 13. februara 1941. kojeg je Cvetković parafirao gde u glavi 2. Memoranduma stoji "Trojni pakt, on povlači vojnu saradnju.Odmah posle njega bi došao zahtev za dozvolu prelaza nemačkih trupa preko naše teritorije. Pored toga pristup Trojnom paktu ne bi bio u skladu sa našim obavezama prema Grčkoj i Turskoj...Da ne bi raspravljali šta bi došlo posle, a šta možda ne bi došlo, upozoravam Vas na to da je u Protokolu pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu navedeno da se neće tražiti prolazak trupnih transporta preko jugoslovenske teritorije u vreme rata. Ali šta ćemo sa transportima u vreme mira? Ništa o tome se ne kaže. Dakle, prođu nemačke trupe preko Jugoslavije koncentrišu se za napad, a sve je to još u vreme mira? Obaveze prema Grčkoj proizilaze iz Beogradske konferencije Stalnog saveta Balkanskog pakta od 2. februara 1940. na kojoj su učestvovale Jugoslavija, Grčka, Rumunija i Turska, Archiv den Gegenwart, 1940., str. 4408 I. Što se tiče Soluna i pretenzija Jugoslavije na taj grad to je potvrđeno u notama fon Ribentropa i grofa Ćana Dragiši Cvetkoviću od 25. marta 1941. Originali su na nemačkom i italijanskom jeziku u arhivi nekadašnjeg DSIP-a. U uzvratnoj noti od 25. marta 1941. Cvetković kaže da Kraljevska jugoslovenska vlada to "prima k znanju i naglašava da te note i detalje pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu smatra strogo poverljivim i da će to objaviti samo u sporazumu sa silama Osovine, sa izuzetkom izjave o suverenitetu i teritorijalnom integritetu Kraljevine Jugoslavije..." Deo govora Dragiše Cvetkovića u Beču od 25. marta 1941. glasi: "Na današnji dan kad Jugoslavija pristupa Trojnom paktu, ona to čini sa namerom da obezbedi mirnu budućnost i saradnju sa silama Trojnog pakta".Živeli!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља