недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:24

Колико вреди српска диплома у свету

Аутор: Александра Бркићуторак, 15.01.2008. у 10:29
Наши студенти су цењени у иностранству због теоретског и општег знања (Фото Л. Адровић)

Данци су заинтересовани да наше лекаре и инжењере доведу у своју земљу. Бар на неко време. Могу, ако желе и да остану тамо. Управо о томе је први секретар данске амбасаде недавно разговарао са професором др Дејаном Поповићем који ради и на београдском Електротехничком факултету и на Универзитету у Алборгу, на северу Данске.
– Данци немају довољно поменутог кадра, а наши стручњаци су цењени у свету – каже професор Поповић, објашњавајући за "Политику" како се изван граница наше земље котирају дипломе Београдског универзитета који ове године обележава два века постојања високог школства у Србији.

На Електротехничком факултету у Београду Поповић предаје медицинско инжењерство. Био је први професор који је биран за ту област пре више од 20 година. Својевремено је радио и на универзитетима у Канади и на Флориди, а од 1999. године и на северу Данске, у Центру за сензорно моторне интеракције. То је највећи центар те врсте у Европи, а београдски професор тамо предаје развој метода за рехабилитацију инвалида. Налази се међу првих десет стручњака за ту област у свету. Зато посебну јачину имају његове речи да свет препознаје квалитет наше школе, али и индивидуални резултат сваког појединца.

Његов Електротехнички факултет заузима запажено место на сцени светских универзитета. Та установа је можда и специфична по томе што је одувек привлачила најбоље ђаке, а они су вредни, амбициозни и спремно улазе у области у којима се "ствари најбрже мењају".

– Позната је изрека која каже да када би машинство могло тако брзо да напредује као електротехника, онда би "мерцедес" коштао само цент, трошио би кап горива на десет хиљада километара, ишао би брзином већом од хиљаду километара на час и могао би да се паркира на једном квадратном милиметру – вели професор са Електротехничког факултета.

Према његовим речима, готово да нема студента Електротехничког факултета који у свету није могао или не би могао да се снађе и реши сваки задатак: "Пре свега, захваљујући теорији и општим знањима које је стекао на студијама".

Он сматра да су сада и критеријуми на београдском Електротехничком факултету, као уосталом и свуда, нешто нижи него што су били, али да је у суштини факултет ипак задржао ниво.

– Генерални проблем на нашим факултетима је што има највише редовних професора, а најмање доктораната, уместо да буде обратно. Паметни млади људи различитих профила одлазе и налазе посао у врхунским универзитетима, институтима и фирмама у Америци, Канади, Европи... Добро је што смо ми од прошле године квалификовани за европске пројекте интеграције. И то је управо шанса за студенте и докторанте и један од начина да се млади мотивишу да остану овде – каже професор Поповић и поручује свима који одлазе да не прекину све везе са домовином, јер "кућа је ипак кућа, а много тога, без обзира на окружење, зависи од сваког од нас".

Та порука није безначајна с обзиром на то да долази од научника светског гласа који је упркос томе 1999. године добио отказ на београдском Електротехничком факултету. Изгнанство је, на срећу за факултет, универзитет и Србију, трајало само шест месеци.

Време Титове Југославије било је златно доба за развој нашег универзитета и науке, јер је, према речима Поповића, тада свет улагао у нашу науку и образовање.

– Југословенска истраживања финансирана су од америчких пара. Тако је у Македонији улагано у сеизмолошка истраживања, у Словенији се улагало у област електричне стимулације, док се, рецимо, у Београду развијала медицинска роботика. Прва вештачка шака са пет прстију у свету урађена је 1963. године и то управо у Београду. Направио ју је академик Рајко Томовић са сарадницима. Та такозвана београдска шака сада се налази у Музеју роботике у Бостону, а у Музеју роботике у Москви налази се прва машина за ходање инвалида направљена 1972. године, такође, у Београду. Реч је о такозваном спољном скелету. Рукотворина је академика Миомира Вукобратовића и његовог тима. Све до пада берлинског зида СФРЈ је била тампон зона између истока и запада. И тадашња наша земља била је заправо једино место где су рецимо могли да се сретну амерички и руски научници. Тако смо гостили научну елиту. Све је заправо кренуло почетком шездесетих година прошлога века. У Опатији, Дубровнику и другим градовима тадашње наше земље одржавали су се састанци врхунских светских стручњака из различитих области. Ми нисмо били само организатори, већ и учесници тих скупова, и то озбиљни играчи – образлаже Поповић.

И наша педагошка наука заузима уважавајуће место у свету. Била је под снажним утицајем немачке педагошке мисли, посебно Хербартове школе. Управо о томе за наш лист говори педагог – дидактичар и универзитетски професор Младен Вилотијевић.

– Од светског значаја су имена Паја Радосављевић, Борислав Стевановић, Војислав Бакић, Вићентије Ракић... Рецимо, академик Борислав Стевановић, који је докторат бранио на Универзитету у Лондону, био је дописни члан САНУ, а на Београдском универзитету је предавао општу, дечију и педагошку психологију. Тридесетих година прошлог века је са сарадницима урадио београдску ревизију Бине – Симонове скале за мерење интелигенције. Војислав Бакић је докторирао у Немачкој. Био је професор Прве учитељске школе у Крагујевцу, али и професор и оснивач Катедре за педагогију Велике школе у Београду. У два мандата био је и ректор Велике школе, а учествовао је и у припреми закона о оснивању универзитета 1905. године – објашњава Вилотијевић који је својевремено био и декан београдског Учитељског факултета.

И посебно издваја професора Вићентија Ракића чија судбина показује како у Србији нису баш увек добро били прихваћени умни људи напредних схватања. Мада је 1911. године докторирао у Лајпцигу, одбранивши докторску тезу "Васпитање игром и уметношћу", Вићентије Ракић никада није макао са места доцента по уговору на Катедри за педагогију Филозофског факултета у Београду.

– Ракићева теза изазвала је велики интерес у Европи. Био је то нов приступ васпитању. Али управо због тих оригиналних схватања није напредовао на факултету у Београду. Код нас је у то време заправо владала Хербартова педагогија, те није било места за нова, другачија схватања. Чак ни на универзитету – казује Вилотијевић.

– За нове методе рада сада има места на универзитету, али не и у школама – упозорава Јелена Стевановић, постдипломац на Учитељском факултету у Београду, на смеру образовна технологија. Основне студије је завршила 1997. Ради у новобеоградској Основној школи "Влада Обрадовић Камени".

Према њеној оцени, Учитељски факултет је увек био опремљен најсавременијим училима. Трудио се да уведе нове технологије. Међу првима је имао рачунаре, рачунарску учионицу и мрежу. Професори су одувек били доступни студентима, спремни да им помогну.

– Ипак се и много тога променило у позитивном смислу од времена када сам ја 1997. године дипломирала. Сада као постдипломац примећујем да се и на основним студијама ради у мањим групама, да се стичу знања из области актуелних у свету, изучавају се иновативне методе наставе. Има више праксе – казује Јелена.

Али и примећује да се у школама готово ништа од тога не примењује, јер нема ни услова, ни опреме за нов начин рада, па је настава и даље традиционална.

--------------------------------------------------------------------------

Нема евиденције о дипломцима који су отишли из земље

– Развој универзитета у Србији је заслужан за формирање Србије као модерне државе. За развој државе било је потребно обезбедити кадар и то у свим областима. У почетку су се наши кадрови школовали у иностранству. Зато је тих 200 година развоја високог школства код нас веома важно – објашњава професор београдског Математичког факултета и помоћник министра просвете за високо образовање Александар Липковски.

Сада међутим многи наши млади људи успешно овде завршавају студије, а запошљавају се у Канади, Америци, Европи, Аустралији, Новом Зеланду, Јапану.

– Не знам колико таквих успешних стручњака са дипломама БУ, као и са других универзитета у Србији, напусти нашу земљу. Нити колико их се потом врати. Таквих података немамо, а жеља нам је и намера да такву анализу урадимо – каже Липковски који је својевремено био и проректор БУ.

--------------------------------------------------------------------------

Од Велике школе до модерног универзитета

Ове године обележава се два века постојања високог школства у Србији. Према речима ректора БУ професора др Бранка Ковачевића, историја Београдског универзитета и српске државе се поклапају. Универзитет у Београду настао је из Велике школе коју је основао Доситеј Обрадовић 1808. године, за припремање чиновника за јавне службе.

Како се може видети из докумената, услов за упис у Доситејеву школу било је знање читања, писања и рачунања, а ђаци су ту учили општи земљопис и историју, немачки језик, рачуницу, крокирање, статистику, граматику, стилистику, право, црквено појање, моралне поуке и егзицир са пушком. После нешто више од пола века, тачније 1863. та школа прераста у Велику школу коју су чинила три факултета, филозофски, правни и технички, а 1905. године је у Србији донет први закон из области високог школства. Тада се већ говори о универзитету који је у свом саставу имао пет факултета, богословски, филозофски, правни, медицински и технички. Била су отворена и два посебна курса, апотекарски и пољопривредни.

После Другог светског рата издвојен је Теолошки факултет са БУ, факултети Филозофски и Филолошки су се разгранали, а основани су и нови факултети попут Стоматолошког, Фармацеутског, Шумарског, Економског, Пољопривредног...

Сада Београдски универзитет чини 31 факултет, десет научних института, шест центара, пет хиљада запослених наставника и сарадника, две и по хиљаде ненаставног особља и седамдесет хиљада студената. У жељи да се универзитетско образовање у Србији усклади са принципима Болоњске декларације и европским стандардима, пре две године је у нашој земљи донет нови закон о високом образовању.

Први универзитети у свету се појављују још у 12. веку. Прво су осниване високе школе и факултети, а потом су се они удруживали у универзитете. Тако је Универзитет у Болоњи настао 1158, у Паризу – 1150, у Кембриџу – 1209, Прагу – 1348, Бечу – 1365, Кракову – 1364, а у Хајделбергу, на пример, 1386. године.


Коментари2
7650c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slobodan
Poštovani stručnjaci, slažem se sa predhonim komentatorom, jer i sam radim u "Evropi". Ne zanosite se sa engleskim jezikom u Nemačkoj, Austriji, itd. Učite Nemački ukoliko želite da radite u nekoj od ovih zemalja. Još kod prvog kontakta sa personalnim osobljem neke firme MORATE DA RAZGOVATE NA NJIHOVOM JEZIKU. Diploma vredi samo dok traje ovaj razgovor. Važna je Vaša radna biografija, odnosno Vaša sposobnost da se samostalno izborite za opstanak. Preporučujem Vam srpski jezik u Srbiji.
Posmatrac
Zeleo bih da samo potsetim STUDENTE da znaju ako IMAJU nameru da idu u INOSTRANSTVO posle zavrsenenog fakulteta da uce jezik te zemlje u koju imaju nameru da idu. Svaka diploma samo pomaze da se udje na vrata jednog preduzeca, da bi se uslo u preduzece moras da citas ,pises i govoris jezik te drzave u kojoj se nalazis. SRBI su poznati kao UNIVERZALNI i VRLO sposobni, snalazljivi i dobri radnici- naravno kad hocu ili moraju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља