недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35

Београдска операција велика победа

Аутор: Танјугпонедељак, 19.10.2009. у 10:08

БЕОГРАД – Србија ће сутра, 20. октобра, прославити 65. годишњицу ослобођења Београда у Другом светском рату, а прославу ће увеличати присуство делегације државног врха Русије, коју предводи председник Димитриј Медведев.

Посета руског председника планирана је за тај велики јубилеј будући да су офанзиву за ослобођење Београда заједно водиле Народно -ослободилачка Војске Југославије (НОВЈ) и совјетска Црвена армија.

Београдска операција, представља једну од највећих и најзначајнијих битака на Балкану у Другом светском рату, вођења је од 11. до 22. октобра 1944. године и у њој је погинуло 20.000 људи.

Од тога је погинуло 15.000 припадника немачких окупационих снага, док је близу 9.000 заробљено. Прва армијска група НОВЈ имала је око 3.000 погинулих и 4.000 рањених, а Четврти корпус Црвене армије изгубио је 960 војника и официра.

Договор о заједничкој офанзиви са Русима постигао је врховни командант НОВЈ Јосип Броз Тито када је схватио да нема ништа од британског искрцавања на Јадрану и да у земљу треба да уђе Црвена армија која је незаустављиво напредовала на свим фронтовима.

У тајности, без знања Британаца, Тито је у ноћи између 18. и 19. септембра одлетео у Румунију, а затим и у Москву где је 21. септембра склопио договор са Стаљином о заједничким операцијама у Југославији.

Тито је од Руса добио сву логистичку и материјалну помоћ, а замисао о београдској операцији изложио је совјетским генералима Трећег украјинског фронта, док је са начелником штаба, генералом Сергејом Семјонивичем Бирјузовим сачинио детаљан план офанзиве.

Када је Црвена армија 6. септембра 1944. поразила Румунију и Бугарску и избила на југословенску границу, истовремено је осам партизанских дивизија напредовало из Санџака преко западне и централне Србије ка северу и Београду.

Припадници НОВЈ и Црвене армије из састава Трећег украјинског фронта срели су се 11. октобра ујутру на левој обали Мораве и заједнички кренули у битку за Београд, која је вођена у три етапе.

У борбама су учестовали Прва армијска група НОВЈ којом је комадовао генерал Пеко Дапчевић и 12. ударни корпус са генералом Данилом Лекићем на челу, док су снаге „Црвене армије” биле под комадом генерала Владимир Ивановича Жданова.

Око 80.000 припадника наше и совјетске армије водило је 11 дана тешке борбе са око 55.000 припадника немачке армијске групе „Шумадија” којом је командовао генерал Ханс Фелбер.

У уводеним борбама до 14. октобра јединице НОВЈ савладале су отпор Немаца на прилазима Београду и избиле на периферију града.

Освојиле су добро утврђени Обреновац и продужиле ка Београду, до Жаркова и Чукарице. С друге стране, југословенске снаге и Руси заједнички су ослободили Тополу и Младеновац, да би у ноћи између 13. и 14. октобра заузели Авалу, последње немачко спољно упориште.

Офанзива за ослобађање самог града, који је изнутра био миниран, започела је 14. октобра и до краја су вођене тешке уличне борбе.

Немачке снаге настојале су грчевито да се одрже, пошто је немачка команда одлучила да Србију и Београд брани по сваку цену ради извлачења око 300.000 војника Армије „Е” из Грчке.

Првог дана и током ноћи у жестоким борбама заузети су Бањички вис, Дедиње и Топчидер, а ослободиоци су стигли до самог центра. Истовремено је 15. октобра спречен покушај продора немачких појачања из Пожаревца да уђу у Београд.

Увече наредног дана, стигли су до зграде Народног позоришта и угла улица Краља Милана и Кнеза Милоша, 17. октобра заузета је Игуманова палата, а сутрадан и Народно позориште.

Последња етапа ослобађања града, почела је 18. октобра, када је уништено неколико хиљада немачких војника на подручју Авале и код Врчина. У самом граду посебно крваве борбе вођене су 19. октобра код Железничког музеја и хотела „Москва”.

Тог дана ослобођене су и зграде Управе града, Министарство саобраћаја и Железничка станица, а преостале немачке јединице сабијене су на Калемегдан и уско подручје око Савског моста.

У ноћи између 19. и 20. августа почиње њихово повлачење преко Саве, док ослободиоци заузимају око два сата ујутро Калемегдан, а око осам цасова и сам мост и праве мостобран на левој обали Саве.

После неуспелог покушаја противнапада код Земуна и на Бежанијској коси, Немци се 22. октобра повлаче према Руми.

У борбама за Београд, ослободиоцима су масовну подршу пружали његови становници, а многи од њих ступали су у бригаде НОВЈ, док су организоване групе отпора од рушења спасиле водоводну централу на Белим водома, зграду радио Београда, Телефонску централу у Палмотоићевој...

Једна од тих група у улици Вука Караџића образовала је болницу за борце НОВЈ и „Црвене армије”, а организовано је и отимање оружја по граду и санитетског материјала по магацинима.

Београдском операцијом окончана је 1.287 дана дуга немачка окупација, створена велика ослобођена територија и онемогућено повлачење групе „Е” немачке армије из Грчке најкраћим правцем, што је било од великог значаја за даље борбе у Југославији, али и јужно крило „Црвене армије” у даљим операцијама за слом Вермахта.

На Гробљу ослободилаца Београда почива 961 борац Црвене армије и 2.994 припадника НОВЈ, од тога већина (2.092) у заједничкој гробници.

Руски генерали Жданов и Бирјузов, који су учествовали у ослобађању Београда, нису изгинули у борби, али су, нажалост, у њему оставили живот.

Погинули су 20. октобра 1964. године када је, по кишном и магловитом времену, њихов авион ударио у Авалу приликом доласка на прославу годишњице ослобођења наше престонице.


Коментари22
26cff
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бодин Ракић
ОКУПАЦИЈА, БОМБЕ, ОСЛОБОДИОЦИ Припадам генерацији Београђана која се сећа последње године окупације 1944. Прво англо-америчко бомбардовање Београда, првог дана Ускрса 1944., дочекао сам на улазним вратима једног од пет павиљона, у Звечанској улици. (Наш предратни стан изгорео је још за време немачког бомбардовања, априла 1941.) Држао сам црвено јаје у руци и пратећи погледом једва видљиве супертврђаве, високо горе на потпуно ведром небу, очекивао савезничке бомбе падну на право место, неко од окупаторових војних постројења. Међутим, већ после свега десетак минута показало се да моја једанаестогодишњачка логикаимала пати од озбиљаног недостатка: три бомбе пале су у мали парк између нашег павиљона и дечије болнице, а сви ми, становници околних зграда једва смо спасли живе главе.(Током укупно 14 савезничких бомбардовања само је једна бомба погодила прави циљ, па и она стидљиво, као случајно улетевши у Немачко склониште испод палате Албаније). Да иронија догађаја испадне још чуднија, нас, савезничким бомбардовањем угрожену децу, већ првог дана Ускрса поподне, евакуисали су на Авалу својим камионима војници оног истог Вермахта коме сам прижељкивао свако зло. У Планинском дому на Авали, 13. или 14. октобра, ослободили су нас Руси и истог дана препустили некој партизанској јединици, оставивши само тројицу својих војника и радио станицу. Следећег јутра уследио је непријатељски противнапад. Док се партизанска јединица храбро одупирала Немцима, тројица Руса су нас под борбом провели у село Бели Поток. Паљба из свих могућих оружја чула се до дубоко у ноћ из правца оближњег села Зуца. Пробудио ме жагор. Спроводили су заробљенике. Колоне побеђених у зеленим и смеђим униформама. Партизани су издвајали ѕелене,Немце, а Руси "своје", смеђе униформисане војнике бившег совјетског генегала Власова. Однекуд изван села, штектали су митраљези, чак предуго за оне што су нестрпљиво очекивали макар и најефтинију накнаду за године претрпљене немаштине.
Светозар Максимовић
~Новица - Први светски рат завршио се на исти начин као и Други светски рат. Престали су да их снабдевају нафтом, њихови спонзори са запада. Далеко смо ми од тога да препознамо велике игре и дешифрујемо крајње резултате.
Darko Baljak,Beograd
@Marko Poginuo je,braneći Kalemegdan,između ostalih, pukovnik SDK Milan Todorović.Imena ostalih nalaze se u knjizi Stanislava Krakova "Djeneral Milan Nedić".
RedovniCitalac
1. Sta radi Komisija grada Beograda za imenovanje i preimenovanje ulica. Da li se sada neko stidi svojih odluka? 2. O Cetnicima oslobodiocima i cetnicima izdajnicima: Pa zasto onda svi (iz bivse nam SFRJ pa i iz EU inostranstva) Srbe pogrdno zovu cetnicima saveznicki partneri - a cetnici oslobadjali Beograd, Srbiju, Balkan, Evropu,...???????
Marko
@Darko Baljak Beograd Nije poginuo nijedan pripadnik SDK( Ljotićevci),jer su oni tada već započeli povlačenje prema Sloveniji.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Вести дана

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља