понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:01

Народни музеј у Аранђеловцу – чувар изузетних збирки

Аутор: Сенка Лучићуторак, 20.10.2009. у 22:00

Народни музеј у Аранђеловцу, надлежан за заштиту покретних културних добара на територији општина Аранђеловац и Топола, уједно је и старалац над пећином Рисовачом – значајним археолошким, палеонтолошким и спелеолошким налазиштем, које је под заштитом државе као културно добро од великог и природно добро од изузетног значаја. Такође, музеј је корисник окућнице Илије Милошевића (познатије као Етно домаћинство) чији комплекс представља значајан споменик народног градитељства Шумадије XIX века. Музеј планира његово уређење, али и изградњу Музеја палеолита и геонаслеђа. Тако би пећина Рисовача, Музеј палеолита и геонаслеђа и Етно домаћинство чинило једну целину на уласку у град, атрактивну за сваког посетиоца. Тиме би побољшали слику о Аранђеловцу и допринели развоју туризма, како града, тако и Буковичке бање.

На иницијативу Савеза бораца, а средствима из месног самодоприноса, основан је Музеј револуције и социјалистичке изградње 14. јула 1981. године. Градња зграде (у стилу старе шумадијске куће, тачније, једноделне куће брвнаре са оџаклијом у средини и кровом на четири воде) за Музеј почела је 1982. године у непосредној близини буковичке цркве Св. Архангела Гаврила и Спомен чесме. Прва самостална изложба отворена је 26. новембра 1985. године. Увећавањем фундуса музеалија и запошљавањем радника свих музејских струка, музеј прераста у музеј комплексног типа у коме су заступљене: палеонтолошка, археолошка, нумизматичка, историјска, етнолошка и уметничка збирка, као и два легата; Душана Петровића Шанета и Радована Грујића.

Данас Музеј има две сталне поставке. Једна је Изложба савремене уметничке керамике, настале на Meђународном фестивалу „Свет керамике” у оквиру Смотре уметности „Мермер и звуци”, где је оку посетилаца понуђено 250 експоната, дела наших и иностраних уметника. У галеријском изложбеном простору представљени су сегменти геологије, палеонтологије, археологије, историје и етнологије, чиме је обухваћен велики временски распон који се односи на пећину Рисовачу, град и општину.Атракцију за посетиоце представља реконструисани костур пећинског медведа.

----------------------------------------------

Уметничка керамика

Од других комплексних музеја у Србији, аранђеловачки се разликује по двема изузетним збиркама. Прва је Палеонтолошка збирка коју чини преко 2.000 фосилизованих остатака животиња леденог доба, односно, костију и зуба откривених у пећини Рисовачи. Ту је такође и јединствена збирка (преко 600 експоната) и изложба савремене уметничке керамике, која плени својом лепотом како у уметничком, тако и технолошком смислу. Музеј прима посетиоце радним данима у сезони (1. април – 15. октобар) од 9 до 17 часова, ван сезоне од 8 до 14 часова, а викендима и празницима од 10 до 14 часова (не ради 1. и 2. јануара, на Божић и први дан Ускрса).

--------------------------------------------

Пећина Рисовача

Као и већина спелеолошких објеката у Србији и Рисовача је настала ерозијом подземних вода које су шириле пукотине формирајући канале и каверне. Дужина пећине износи 114 метара, а укупна дужина свих канала 159 метара. Тракасти мермерни оникс исталожен из топлих минералних вода, пећински накит Рисоваче, сталактити, сталагмити, стубови, корали, глобулити, у тоновима од снежнобелих до црвенкастих и смеђих, затим, део салива са калцитним стубовима названим Рисовачке оргуље и кристални руб Бела грива, доприносе свеопштем утискунепоновљиве лепоте и тајновитости овог спелеолошког објекта.

Пећина је станиште једне врсте слепог миша – малог потковичара који је, као и све остале врсте слепих мишева у Европи, угрожен и као такав заштићен. За посетиоце је први пут отворена 1987. године, а ове, 2009, преуређена је по највишим стандардима савремене презентације. Поред 16 инфопанела у Рисовачи је постављен калцификатор (реткост у Европи) који симулира настајање сталактита и сталагмита (убрзани процес). Пећина је отворена сваког дана у години од 9 до 17 часова.


Коментари0
54d7a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља