среда, 17.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:00

Погинуо Милун Маровић

Аутор: М.С.уторак, 20.10.2009. у 22:00

У понедељак у Либији погинуо је у саобраћајној несрећи некадашњи кошаркашки репрезентативац и заслужни спортиста Србије Милун Маровић (62). Као редовни професор Рударско-геолошког факултета налазио се у групи експерата који су радили на геолошкој карти Либије, а несрећа се догодила у срцу пустиње. Џип у којем су се налазили чланови српског геолошког тима преврнуо се, а Маровић је једини страдао.

Као спортиста и научни радник Милун Маровић је оставио неизбрисив траг. Кошарком је почео да се бави потпуно случајно и то у двадесетој години, када је већ био студент треће године. Једном приликом шетајући с друштвом Калемегданом поред Звездиног игралишта пожелео је да узме у руке кошаркашку лопту и баци је према кошу. Уочио га је тренер Муса Бјегојевић и поручио му да дође увече на тренинг јуниора, не знајући колико му је година. На сугестију Драгише Вучинића да оде у Раднички, обрео се на Црвеном крсту где га је за кратко време Слободан Пива Ивковић промовисао у првотимца и репрезентативца.

Маровић је био један од стубова златне генерације Радничког која је освојила титулу првака Југославије и два национална купа, а као члан репрезентације , за коју је одиграо 96 утакмица, освојио је златну медаљу на Европском шампионату у Барселони (1973.) и сребро на Светском првенству у Порторику (1974.). Кошаркашки узор био му је тек нешто старији Крешимир Ћосић, а одликовао се невероватном кошаркашком интелигенцијом, „хорогом”, сјајним скоком и осећајем за „рампе”.

Био је омиљен на Црвеном крсту где је и упознао супругу са којом има два сина, радо виђен гост у култним кафанама, „Старцу Вујадину” и „Младожењи. Играјући кошарку правио је и завидну универзитетску каријеру. Дипломирао је 1970, годину дана касније постао репрезентативац, магистрирао 1976, а доктор наука постао 1981. Никад није напустио Раднички, у тешким приликама обављао је значајне функције у Спортском друштву и као председник Кошаркашког клуба. Увек је истицао да су му Црвени крст и Раднички оплеменили живот и да је ту стекао пријатеље за читав живот.

Датум и место сахране Милуна Маровића биће накнадно објављени.


Коментари2
ae72f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Љупко Рундић
Прошла су већ 4 дана....Сваким даном успомене све више навиру...а и сузе. Када сам упознао покојног Мека био ми је само професор и један од кошаркашких мајстора. У то време, био сам студент геологије и активни кошаркаш а он још увек активан спортиста. И то какав. Касније, када сам завршио студије постао сам његов млади сарадник. А онда сам и престао са активним играњем кошарке... Радили смо смо све више заједно, последњих година нарочито. Много тога доживели смо заједно и у Либији. Сурови пустињски услови, шкорпије, змије...све смо пребродили. И ето, како да настрада. Није му се дало. Вечно ће остати у мом сећању као честит човек, цењен професор и научни радник. Част и привилегија је била што сам га познавао и што сам му био колега и пријатељ! Нека му је вечна слава и хвала!
Vlado Milicevic Milicevic
Danas je tuzan dan, tuzniji samo za Milunovu porodicu. Kako, pitam se, da oslovim svog bivseg profesora, komentora, saradnika, kolege, prijatelja, dusu od duse u casu kad saznah da ga vise nema? Tek kada nekoga izgubimo, shvatamo koliko smo malo ucinili, jer zivot nikoga ne ceka. Smrt jos manje. Dugo sam Miluna poznavao, a malo upoznao; dugo zajedno radili, a malo uradili - sve misleci ima vremena. A zivot sve zavara, smrt razdeli... Pocivaj u miru, dragi profo. Zelim ti tamo onoliko koliko bi samom sebi mogao pozeleti. Bio si rastom i duhom podjednako veliki. Centar i u kosarci i tektonici. Tvojoj porodici najiskrenije saucesce.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Кошарка

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља