субота, 18.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:58

РУСОФИЛИ И ОНИ ДРУГИ

Аутор: Мирослав Лазанскипетак, 23.10.2009. у 22:00

Није лако ових дана председници парламента Славици Ђукић-Дејановић. Оптужују је што се у парламенту пољубила са председником Тадићем, а није и са председником Медведевом. Тек што је то одбацила, јер, како каже, она бира са ким ће се љубити, стиже нова оптужба против ње „неки посланици нису били на балкону уЦентра Сава у време свечане академије којој је присуствовао и руски председник, већ су успели да сиђу у партер и седели у четвртом реду”. Оптужени Тома Николић још није поднео писмени извештај како се снашао за четврти ред. Ево, овим путем подносим писмени извештај да сам седео у петом реду партера, између две државне секретарке, Весне Арсић и Снежане Лакићевић-Стојачић.

Не знам како се господин Николић изборио за четврти ред, можда је и Кремљ посредовао око тога, што се мене тиче ја у Центру Сава увек седим у првом реду на централној позицији. Кад се бира „Мис Србије”. Сада сам био приморан да ипак прихватим пети ред, додуше, опет између две дивне даме. Академија је протекла сјајно, председник Медведев је захвалио борцима НОБ-а на борби против фашизма, поздравио је ратне ветеране и осудио ревизионисте историје Другог светског рата. Са српске стране борци НОБ-а нису споменути, као ни ветерани. А неки и у поодмаклим годинама дошли су у униформама, са све ордењем. Скоро нико од домаћина није им пришао да се са њима и поздрави.

И тако, пре почетка свечане академије рече ми државни секретар госпођа Весна Арсић како је потписала уговор о сарадњи Курске области и Министарства економије и регионалног развоја. Сјајно, помислих и сетих се Курске битке, попришта највеће тенковске битке у историји света. Онда се присетих да су уговоре потписали и Ивица Дачић са Сергејом Лавровом, па опет Дачић са Сергејом Шојгуом, па Вук Јеремић са Сергејом Лавровом, па Славица Ђукић-Дејановић са Александром Бабаковом, то је тај опасни тренутак љубљења, па господин Душан Бајатовић са Алексејем Милером.

Гледам у Центру Сава документарне снимке партизанских јединица и Црвене армије на улицама Београда 1944. године и питање се само намеће. Па зар ниједан споразум о војној сарадњи између Србије и Русије није потписан? Зашто?

Зашто на дочеку руског председника испред Палате „Србија” није био министар одбране Србије господин Драган Шутановац? Зашто није био ни у делегацији Србије током разговора са руском страном? Може ли српски протокол да не уврсти министра одбране у списак оних који дочекују председника Русије? Ако је то одлука руског протокола, хајде да нам се то и каже. Али ако је то одлука нашег протокола онда је то приватлук. То што је потпредседник САД Џозеф Бајден разговарао у Београду са министром одбране, а не и са министром спољних послова не значи да сада председника Русије не може да чека и српски министар одбране. Јер озбиљна држава води рачуна о државној функцији без обзира на то ко је персонално обавља.

Свеједно, у целој лепези српско-руских односа војне везе су изгледа и најслабије. И Србија и Русија су чланице Партнерства за мир, па би управо у оквиру тога могле војно много боље и много више да сарађују. Да ли је руски војни естаблишмент „увређен” српском оријентацијом на војну сарадњу са Националном гардом Охаја, интензивним војним контактима с оружаним снагама САД? Вероватно да јесте, јер колико официра и кадета ми школујемо у земљама НАТО-а, а колико у Русији? Диспропорција је огромна. А званично смо војно неутрални. Незванично, имамо статус придруженог члана. И Руси сматрају да заправо војска Србије има сопствену спољну политику. И онда једна дивна дама, државни секретар госпођа Весна Арсић мора да вади ствар потписујући уговор са Курском области, што код просечно образованог Србина одмах изазива асоцијације на тенкове и њихову производњу, а ветерани када то чују вероватно и салутирају.

Русија је охрабрила пут Србије ка ЕУ. НАТО није ни спомињан, јер Русија је земља која има исте вредности као Европа, али не и НАТО. Какав је став Русије према ставу Србије око уласка или неуласка у НАТО показује чињеница да војних разговора између Београда и Москве није ни било. И да их одавно и нема. Није потребно јаснија порука. Но, да сви наши русофоби не би сада дрекнули „како им је дража Србија од Русије”, а 1997. су били чак и против уласка држава Варшавског пакта у НАТО, треба дакле истакнути изјаву британског амбасадора у Београду „да улазак у НАТО није предуслов Србији за улазак у ЕУ”. Да видимо ко ће да полемише са изаслаником њеног величанства…

Дуг је пут до српске самоспознаје. Са маскама и без њих добро смо истрговали са Русима. Јер Србија је потребна само грађанима Србије.


Коментари120
39ad8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Snezana Sucurovic
Mislim da je ono sto se desavalo krajem 70-tih u SFRJ nesto sto mozemo da oprostimo, ALI NE SMEMO DA ZABORAVIMO, jer mi i sada u sustini imamo sukob izmedju filozofa i matematicara (neki filozofi su u medjuvremenu postali matematicari).
Snezana Sucurovic
Problem sa Rusijom 1989. i celim istocnim blokom je bio upravo neravnomeran razvoj. Problem je u sustini bio matematicki. Mi u to vreme nismo bili u takvoj poziciji kao SSSR, sto govori o pogresnoj, ja bih rekla politici a ne ekonomiji, u ne znam koliko godina. Ja bih rekla da su zemlju u jednom trenutku od inzenjera preuzeli filozofi ili nesto slicno. Ponovo bih rekla da SFRJ 1989. NIJE bila u istoj poziciji kao SSSR. Ipak se radi o pogresnim ljudima koji su u jednom trenutku izvrsili drzavni udar.
Snezana Sucurovic
Marksov "Kapital" kasni za skupom teorija nastalih iz industrijske revolucije najmanje 100 godina i to je prvi problem. Drugi problem je, sto je organizacija rada u stvari skup teorija, matematicki vrlo precizno zasnovanih, a "Kapital" je delo jednog coveka, mozda dva. Organizaciju rada su pisali matematicari, dok je Marks u sustini bio filozof. Razlog zasto je teorija koja je objektivno bila losija, nasla plodno tle u Rusiji, je ono sto upravo pricaju o Srbiji, Rusija nije imala RAVNOMERAN RAZVOJ. Mislim da su nasi ekonomisti koji su zavrsili najbolje fakultete svakako bolje od mene o tome informisani. Svaki put kada dodje do drasticnog zaostajanja (neravnomernog ravoja) to moze da postane problem ( ne znam na koju teoriju da se pozovem, ali je otprilike to). Posto je Amerika "globalni policajac" jedan od razloga zasto to radi je upravo da ostvari ravnomeran razvoj. Toliko o samoupravljanju i socijalistickoj privredi.
Snezana Sucurovic
Ja sam zavrsila fakultet pre 20 godina i tada sam ucila nesto o ekonomiji. Predmet se zvao "Organizacija rada", mislila sam da sam sve tacno uradila, ali sam dobila samo 7. To mi je bio poslednji ispit, bila sam vec malo umorna od fakulteta i nisam ponistila ispit kao sto sam radila sa nekim drugim ispitima. U tom ispitu se radi o tome da je dostignuce industrijske revolucije iz 1800-tih o podeli rada izmedju vise ucesnika u proizvodnji dovedeno do savrsenstva. Ako smem da iznesem svoje misljenje, to je jos uvek vazeca teorija sa kojom se ja slazem u potpunosti. U nasoj istoriji se pokazalo da kada se nismo drzali te teorije da nismo dobro prosli, ne zato sto nas je neko mrzeo (mrznja je iracionalna kategorija) vec zato sto je to genijalna teorija (sama matematika) razvijana najmanje 200 godina. Ono sto bih ja zakljucila iz te teorije, mada nisam sigurna u to, je da pojedinac moze ostati bez pomoci ali drzava nikada nece.
Snezana Sucurovic
Stilofilu, nemoj ti da mi govoris o stilu. To se inace kaze maniri. Na MSN imas na primer MIss manira (ne znam kako se tacno kaze na engleskom ali to je) i to volim da citam. Uce se razne situacije. Citaoci pisu kada su nesigurni kako treba postupiti u nekoj situaciji i dobijaju odgovore. Ironija je stilska figura, koja sluzi da bi se istakla ideja. Lekcija iz osnovne skole. Casove inace naplacujem, to mi je bio prvi posao.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Колумнисти

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља