среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:10

Писање превазилази самоћу

недеља, 25.10.2009. у 22:00
Михајло Пантић Фото Ј. Јовановић

Михајло Пантић, наш познати приповедач, књижевни критичар и универзитетски професор, указом Георгија Прванова, председника Републике Бугарске, биће одликован високом бугарском државном наградом – Орденом Ћирила и Методија првог степена, за изузетан допринос популаризацији бугарске културе у Републици Србији. Признање превазилази појединачни значај због тога што ће Србија ове године бити почасни гост Сајма књига у Софији. У издавачкој кући „Архипелаг” недавно је објављена књига есеја и путописа Михајла Пантића „Сланкамен”, а за 54. међународни Београдски сајам књига излазе још три књиге есеја и критика истог аутора: „Неизгубљено време” („Службени гласник”), „Дневник једног уживаоца читања” (КОВ) и „Други свет иза света” („Повеља”).

Србија и Бугарска имају донекле атипичну историју културних односа. Ви сте, и као универзитетски професор, и у Српском ПЕН-у, ангажовани и на том пољу.

Стицајем околности, пре неколико година почео сам да предајем бугарску књижевност на Филолошком факултету, у склопу општег курса јужнословенске компаратистике. Српска и бугарска култура су у много чему блиске, али у другој половини прошлог века нису показивале довољно узајамног интересовања, из многих разлога.

Током последњих десет година ти односи постају интензивнији, што је сасвим разумљиво, ми смо суседи, нисмо преко света. Српска књижевност и језик изучавају се на више бугарских универзитета, академска сарадња је у успону, појављују се заједничка издања, видно расте број превода са бугарског на српски и обратно. Са колегиницом Дарином Дончевом склопио сам хрестоматију текстова из историје бугарске књижевности, а када је реч о савременој српској и бугарској литератури, оне пролазе кроз исти транзитни период, мењају се, и имају једна другој шта да кажу. Треба на тој размени и даље радити, прва прилика је предстојећи децембарски сајам књига у Софији где Србија има статус почасног госта. Даље упознавање је најбољи пут укидања стереотипа које смо кроз историју једни о другима изградили.

У есеју о књижевности у времену транзиције из књиге „Сланкамен” кажете да се писац данас претворио у извршиоца наруџбе тржишне воље. Са друге стране, себе видите као „продукт једног света који је одавно мртав”. Како се сналазите у том парадоксу?

Једва. Као и већина људи који се данас баве писањем, све чешће се питам чему све то. Што је више књижевности, а видите колико је има, затрпава нас, она је све мање друштвено важна. Па опет, опстаје уверење да се њоме ипак нешто може. Само је питање шта. И они који дуже памте, и они који су јуче објавили прву песму, јасно виде да књижевност нема ни смисао ни улогу коју је имала у блиској прошлости. Ово свакако није будућност за коју су нас припремали, понекад се заиста осећам као да сам телепортован у окружење које готово не препознајем. Нипошто не желим да подлегнем владајућем песимизму, да потценим оно чему без остатка припадам и чему сам се сав дао, али напросто је тако. Ако ћемо право, животне околности су, историјски посматрано, увек биле или ужасне или неповољне, само је сада наступило време равнодушности, доба прерачунавања било које вредности у новац. Пишем упркос томе, да не бих остао равнодушан, да бих се осмислио у бесмислу, да бих од себе дао најбоље што могу, и да бих колико-толико ублажио парадокс о којем говорите. Шта бих иначе друго? Писање није резултат вољног избора него унутрашње побуде. Растко Петровић изједначавао је ту делатност са физиолошком потребом, глад духа мора се некако утолити.

Ако данас ствари стоје онако како их ви видите, шта онда чинити? Написали сте да је упркос околностима индивидуални значај књижевности неспоран.

Баш тако. Јавни амбијент је јадан, провизоријум такозване друштвене стварности једва се држи на окупу, и пишчево је да га, баш зато, поправља, а не да га даље срозава. Свету ипак треба рећи „да”, ма како он био грозоморан, томе сам се учио од великих хуманистичких писаца који изгледа више нису у моди, судећи по томе да их нема на листама бестселера. Најлакше је подлећи безнађу или злој вољи, где год да се окренем, суочавам се са незадовољством у свим могућим видовима. Малициозност је примамљива, нарцисоидна, она човека ослобађа обавезе да нешто учини за другога. Много је теже мислити и делати позитивно. Настојим да будем такав већ тридесет година. Испочетка сам то чинио спонтано, ваљда по природи карактера, данас кажем да ми је то програм, бити конструктиван и ведар. Више се не чудим што ме у том уверењу прати једино постојан осећај усамљености. Нисам, на срећу, ни први ни последњи. Уосталом, самоћа дефинише писање, а писање је превазилази.

Марина Вулићевић

-----------------------------------------------------------

Нема добре критике без добрих књига

Активни сте и као приповедач и као критичар. Како вам звучи реченица да је наша критика у кризи?

– Критика је увек онаква каква је књижевност. Нема добре критике без добрих књига, нити је о лошој књижевности могуће надахнуто писати. У милион наврата слушао сам или читао најаве смрти критике, а она, видите, и даље постоји, зато што је нужна. Без ње нема оптималног разумевања књижевности нити распознавања вредности. Критика само мења лик, прилагођава се новим околностима, излази из фазе фасцинираности теоријом и постаје пријемчивија. Себе у томе видим као маратонца који још није истрчао почасни круг. Последњих година бавим се махом критиком поезије, то ми прија, ту се уверавам у тачност мисли Меше Селимовића да је истинску критику могуће писати само из љубави. А приче као приче, оне се пишу када се њима хоће, а не кад сам ја томе намеран.


Коментари5
10f71
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nebojsa Simic
Nemogu a da ne kazem par reci.Moji prerthodnici izneli su sve pohvale koje se mogu u srpskom jeziku izneti !zato samo tako profesore,samo rad i samo Vas entuzijazam koga imte,nastavite u istom maniru i bicemo sreni i pocasceni novom vasom knjigom na sledecem jos vecem Sajmu knjiga 2010.god.!
Danijela Nedic
Odusevljena sam predivnim mudrim izjavama prof. Pantica. Delim njegovu zivotnu filosofiju. Isto tako, zadovoljstvo je bilo procitati i vec date komentare. Smatram da zivotu treba pristupiti pozitivno, boriti se za svoje ideje i stavove, na kraju ziveti svoj san, a u odnosu na negativne ljude i destruktivne komentare podici "tvrdjavu".
Jelena Čavić
Prof. Mihajlo Pantić je, po mom skromnom mišljenju, jedan od retkih još preostalih profesora Univerziteta u Beogradu čiji autoritet isključivo proizilazi i stalno raste iz ogromnog znanja koje poseduje, ne samo na polju književnosti, i koji znalački taj svoj autoritet koristi ne da zastraši studente već da ih inspiriše i podstakne u njima želju da pročitaju još štogod i više od onoga što "moraju". Stoga je svaki njegov, intervju kao i tekst, govor ili predavanje vanredan izvor mudrosti i inspiracije.
Maja
Lep intervju je lako napraviti kada vam je sagovornik izvrstan. Pravo uzivanje.
Marija
Divan tekst.Imala sam srece da polazem ispit kod uvazenog profesora, divan covek, jos bolji pedagog kaakvih skoro da uopsta nama na fakultatu.Mislim da je jedan od retkih koji se usudjuje da kritikuje danasnju kulturu i uvek je u pravu.uzivala sam citajuci tekst zaista je divan. Pozdrav

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља