недеља, 24.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:58

Ја у Госпић, Госпић из мене!

Аутор: Мирко Станковић, Хеденхајм-Бренц, Немачкауторак, 27.10.2009. у 16:00
(фото: shirleybnz)

Вратити се у град рођења, у коме сам живео, након 18 година, отворити га као кутију играчака, илузија, поставити те старе заборављене предмете на сцену малога театра живота у коме смо харлекин … то се зове успомена и тужбалица.

Речено ми је да морам обавезно отићи у жупанијско "истурено одељење" за мањине, којима су дужни заменски доделити квадратуру становања. Наивно се понадам да ће овог лета то и бити. Наивно и са шаком очајног хуманизма коју сам стискао себи!

"Ваше кретање је у оквиру Хрватске"!? питала је гестаповски предстојница одељења.
"Паа да, управо ме ујак истерао, стриц прошле године, и такоо....", кажем.
Гледам у лице бирократије. Ма јок. Ни да трзне на моје шушкање, док тражим по торби. Пада ми на памет да можда тој дами џентлменски малим поклоном (њемачком чоколадом), смекшам срце?

"Требаћете још крдо докумената", рече млада "вјежбеница" загледана у интернет понуде.

Изиђем и кренем према улици детињства, ратних разарања и људи који су нагло остарели. Назив улице је промењен. Бивша ЈНА 28, а још пре тога Шеталиште некога диктатора, па поновљена диктатуром идеологије садашњег проширенога времена нео- и фило- екстремима. Према првој десно улици дикатура, уредно се наставља именом - светаца!? Хмм... Нисам наишао на Трг откровења. Ту сам промашио, или они у ишчекивању старог-новог времена нису били концентрирани на логику историје. Видиш ти то ... и они промаше.

Сусрет са мојим градом и флуидним сигналима (не)потребе доласка је сетно "сухо" додворио сузу носталгији.

"Мааа, “ес то ти соја, ма ј... те, ко би река" - рече бивши комшија, који је млади пензионер ушушкан у кунске захвале домовинског или грађанског рата.

А да те улице кажу да дуго памте, па да се сећају својих имена, у којима су губиле наду, заустављале време и поново падале ради различитих цокула и политичких "боросана".... Улица је одустала. Изгубила је задњу наду да ће бити само корзо. Улица је понела себе?

„Узми најнужније ствари и ван са моје улице“, заповедно ми је речено 1991. године.

Улица је имала мир, није се пуно бунила.

Прођоше сви барјаци. И ми.

Наш мир је издахнуо кад више немам одређеног места у васељене, кад нисам мојом улицом...ништа не измучи као претурање по старим улицама и кривњама. Заповедним.

(/slika2)Комшије су се раселиле: на гробља, неки помрли од цирозе јетре, а неки од успомена. Стари бифе преко улице, где сам есклузивно пио малиновац (као дете), а мама је на прозору показивала на ручни сат ....И стари који је заостао у "држави кафани"! Навечер су га донели...

Стајао сам пред бившом улицом ЈНА 28 - шта да кажем на вратима заузетости квадратуре? Био сам на списку поништења, злобно примећујем своју мисао, та неће ваљда неки становник тога броја, лево, приземно, мислим се... Стајао сам пред испруженом руком према звону. Осетио сам да време пада на несигурност, која је победила. Вратио сам се на улицу. Завичај ће живети у прошлости живота наших и елегији одласка. Растао сам се са улицом. Није показала сузу, сачувала је себе. Манекенка! Кажу да су улице оригинали, а ми кицоши, па не разликујемо оргинале. А разликујемо ли лаж?

И истина умре управо кад треба да живи, нема ко да јој помогне!

После сам навратио у "истурено одељење" жупаније да приговорим тврдом закону, и доживео неко олакшање. Зашто да се "купа" тај закон сам собом?

Ма...јок. Престојница делатница ми је упутила "привитак приопћења", мени у "бебу"(лице): "Чекајте, испред вас је ваших 60, који чекају исто"! антисептично престојница каже, рафално... а континуитет бирократске "мањине" чека док се не појави неко као ујак, или стриц.... Дајте људи, ставите у молитву...

А ако не успе код бога, чуо сам да се неки наши у Квебеку, у Канади жене са педерима, ради папира. Ал у обзир долазе само наши.


Коментари31
634c7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milena mandic
Predivan tekst prepun snaznog emotivnog naboja u bjelinama izmedju rijeci ,razumljiv samo onima koji su ojsetili i dozivjeli slicno.Bolan je dozivljaj vratiti se u mjesto svog djetinjstva gdje si na svakom koraku dijelio osmjehe i pozdrave,zaustavljao se da popricate a sad su tu nepoznata ,hladna lica...Jednom kad sam bila u mom rodnom lickom mjestascu pitala me jedna novonastanjena mjestanka :Nisam vas dosad vidjala ,kad ste vi doselili ovdje...Uz osmjeh sam joj rekla godinu mog rodjenja; 1963. a vi ??? A mogla sam joj reci i 300 godina raniji datum.Otisla sam bolne duse u prirodu i gledala vjecne planine i rijeku,kamenje i nebo.Oni me pamte i ja njih i gledala ih ocima svih predaka u sebi.Mogu da dodjem i da ne dodjem nikada ali to je u meni i iz mene nece nikada....
bivsi gospicanin
Bravo Soja, ti i Sijux ste bile legende ulice JNA.Veliki pozdrav
nedeljka gavric
Nisi jedini koji se tako osjeca. I ja sam jedna od onih koja je otisla i Hrvatske. Pokusavala sam da dobijem domovnicu, pa mi je na jednom mjestu da po "Clanku ne znam kom mozete da dobijete hrvatsko dvorzavljanstvo ali u uvjet da se izjasnite kao Hrvat". Pa se desi da odem tamo a oni upotrebe neke rijeci za koje ni oni sami neznaju sta stvarno znace, ali su dobili naredbu da se koristi u "opcenju sa pucanstvom". To je tamo kronicna bolest od koje se oni nece izlijeciti dok iz vana ne nadju nedog sponzora da im da ppare da se izlijece. Bilo bi jos bisera koje bih mogla nnapisati ali to nista nebi bilo novo. Ne iznenadjuju me Hrvati nego mi nije jasno da se Srbi nisu jos osvjestili. Jedan od primjera koji cu navesti. Prije rata sam sjedila u kancelariji sa covjekom koji je po zanimanju bio PRAVNIK: on mi je rekao u lice da on nebi pricao o Srbima u Hrvatskoj, vec o Hrvatima pravoslavne vjeroispovjesti, ko razumije shvatit ce. Piscu pozdrav i glavu gore.
Milos Pocuca - Prigrevica
ema dobro si ovo napisa,istina je ta,ema kad ces ovamo k nama,svojim licanima u posjetu u nasu Prigrevciu,mis mo vecinom iz tih krajeva,.lickih
Schwabenland
Nadam se da je pisac samo zaboravio jedno u imenu mesta gde zivi, zove se Heidenheim/Br(enz).

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља