уторак, 13.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:45

СТВАРНОСТ И СТАТИСТИЧКА ИЛУЗИЈА

Аутор: Небојша Катићуторак, 27.10.2009. у 22:00

Званичне процене овогодишњег пада бруто домаћег производа (БДП) Србије крећу се између три и четири процента. У амбијенту светске економске кризе то би се могло сматрати успехом, да већ у раној фази рецесионог циклуса није дошло до великог пада броја запослених. Релативно мали пад БДП-а, уз огроман пад броја запослених (бар 160.000 у последњих дванаест месеци) тешко се може објаснити само рецесионим порастом продуктивности. Оваква кретања доводе у питање ваљаност обрачуна реалног БДП-а.

Висина и раст БДП-а непоуздана су мера успеха националне економије – квалитета живота још мање. Његов обрачун, као и обрачун повезаних категорија попут инфлације или продуктивности, све више се одваја од економске стварности. Статистичка методологија се тешко носи са великим променама глобалних економских процеса не само у Србији, већ и у државама са веома развијеним системима статистичког праћења.

Учешће услуга у БДП-у све је веће, и тешко је разлучити колико је овај раст последица сталног повећавања цена услуга, а колико реалног пораста њиховог обима. Данас је јасно да су финансијски сектор или тржиште некретнина, на пример, током последње деценије стварали више илузију вредности него што су стварале вредност.  Та илузија се затим статистички материјализовала као пораст реалног БДП-а, креирајући привид економског успеха. Летонија и Исланд су најснажнија и најнесрећнија илустрација овог феномена.

Глобална економска међузависност, раст спољнотрговинског промета, разноврсност понуђене робе, као и стално креирање нових производа стварају додатне проблеме за статистику. Географска диверзификација производње довела је до тога да је финални производ, више него икада, збир компоненти произведених у различитим државама, које имају различите нивое продуктивности и трошковну структуру. Због свега тога, статистичка анализа цена финалних производа постаје огроман проблем који отежава и обрачун реалног БДП-а.

Ако се на Далеком истоку роба купи за долар, а потом на домаћем тржишту прода за три, ефективни пораст БДП-а земље увозника ће бити два долара. Што је ниво маржи које трговци зарачунавају већи, домаћи БДП ће бити већи. Наравно, и домаћи трговац ствара вредност јер је робу ставио на располагање купцу и у тај процес уложио знање, рад и средства, али ту вредност није лако објективизирати. Монополизована и картелизована тржишта поготово омогућавају увећавање маржи, што доводи до још већег статистичког прецењивања домаћег БДП-а. Идентичан процес се одвија и у индустрији која се базира на увозним компонентама.

Овакви робни токови могу сакрити стварну инфлацију – ако набaвне цене увозних производа падају, а домаће продајне цене остају исте или падају спорије, долази до инфлаторног повећавања маржи које статистика тешко уочава. То повећање је нерегистрована инфлација која се прелила у реални БДП, а да никаква нова вредност није створена.

На овај начин раст продуктивности иностраних извозника (отуда снижавање цена) може довести до фиктивног статистичког раста БДП-а земље увозника. Исти ефекат има и прецењени курс валуте земље увозника – и он снижава набавне цене увозних производа.

Што је (хронични) трговински дефицит земље већи, што је курс домаће валуте прецењенији, и/или што је веће присуство монопола и картела на домаћем тржишту, већа је и вероватноћа да БДП такве земље буде статистички прецењен. Ово је само хипотеза, али она најбоље може објаснити чудне феномене и вишегодишња дивергентна кретања БДП-а и стопе запослености у Србији.

Излаз из статистичког лавиринта није тако тежак, али је потребно променити владајућу економску парадигму која фетишизира значај раста БДП-а. Поузданију слику стварног економског стања и трендова пружа кретање раста запослености – оне запослености од које се убирају порези и доприноси и која је темељ добробити и појединца и државе.

У тржишној привреди која не запошљава на силу, по државном или партијском диктату, само је пораст броја запослених права мера успеха економске политике. На том сегменту је и једна од најважнијих разлика између предузећа и државе. Предузеће може бити успешно и када број запослених стагнира или опада – држава то не може. Привредни раст при коме све мање људи ради у суштинском смислу је рецесија, без обзира на то што економска наука рецесију другачију дефинише.

Све док се број запослених смањује, оптимизам и најаве изласка из кризе које се базирају  на расту БДП-а само су пука илузија и тријумф статистике над реалношћу – у Америци или Србији, свеједно.

финансијски консултант


Коментари31
852d6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

james bond
Kakoj to mogoce da je privredni rast u Merki bio svojevremeno 4% a berza je biljezila cetvorostruki rast.Na pr cijene nekretnina krene 30% gore a akcije vezane za te nekretnine na berzi krenu pet puta gore.Ovo sto su banke uradile granici se sa katastrofom kakva se ne pamti u finansijama a sve u nastojanju da one proizvedu profit koji moze da napravi samo realna ekonomija.Metod koje banke koriste je prvo securitization sto je pakovanje 5-10% realnih kredita i 90% bondova cije su pokrice tih 5-10% realni krediti a onda se to sve skupa proda pa se onda taj dug ponovo uveze po istoj vormukli i ponove proda???Komercijalne banke su kreirale kreditni novac polugom do 1:11 a investicione i preko 1:30???Da se radi samo o ciscenju relanih dugova ni po jada vec se radi o totales nepoznatom omjeru obecanog duga na dug od oko $500-600 triliona...
james bond
Men se sve mse cini da GosnKatic opet na vrijeme upozorava da kriza nije prosla vec ce da olomi jos jedna uskoro jerbo je ova poznata u tehorji kao kriza sa duplim dnom.A sve cifre upucuju na to...
Ivan Brkic
Tekst izvrstan kao i uvek i to je verovatno nepotrebno ponavljati.Ali samo jedno razjasnjenje oko pitanja obracuna bdp i dp.Prema prethodnoj metodologiji imali smo tri agregatna izraza proizvodnje-Bruto drustveni proizvod,Drustveni proizvod i Dohodak.Oni se izvode iz vrednosne strukture proizvedenih dobara.Strukturu proizvoda cini preneta i novostvorena vrednost.Prenetu vrednost cine materijalni troskovi i amortizacija a novostvorenu dohodak.Na osnovu navedenog se izvode osnovni makroekonomski agregati:bdp=mt+am+d,dp=bdp-mt i d=bdp-(mt+am). Prema sadasnjoj metodologiji bruto domaci proizvod(vrednost finalnih dobara i usluga proizvedenih u granicama jedne zemlje u odredjenom periodu bez obzira na vlasnistvo nad faktorima proizvodnje)je jednak drustvenom proizvodu prema staroj metodologiji.Oba iskljucuju reprodukcione troskove ,a sadrze finalnu proizvodnju ukljucujuci u sebe i amortizaciju.Nisam siguran da li je prethodna metodologija bila zasnovana iskljucivo na materijalnom konceptu pa vrednost usluga nije ulazila u obracun.Sve ovo navodim u zelji da cujem vase misljenje .Zahvaljujem ukoliko mozete da date kratak komentar.
Ljubomir Gadol
Kao ekonomista i magistrant smatram da su skoro svi tekstovi ovog saradnika na najvisem strucnom nivou i od velike koristi nosiocima ekonomske politike. Svi makroekonomisti mogu iz ovih tekstova po nesto da nauce i provere svoje hipoteze, znanje i zakljucke.
srki s
bravo za sve komentatore i list politika.sve ovo pokazuje da sve veci broj ljudi razume sta se desava i da nece da cuti.Od toga ce svi imati koristi jer ce borba za istinu a protiv lakirovki prisiliti politicare i na vlasti i u opoziciji, da sve manje prodaju maglu jer nece moci da je prodaju a sve vise da tesko i ispravno rade za dobro gradjana i drzave Srbije.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља