четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:44

Трампом кредита, зајам 4,5 пута скупљи

Аутор: А. Николићуторак, 27.10.2009. у 22:00

Грађани који последњих неколико месеци из дугова покушавају да испливају тако што старе кредите мењају новим, односно појас за спасавање траже у такозваном рефинансирању, излажу се ризику да због продуженог рока отплате на крају плате чак четири и по пута већу камату. Уколико, на пример, клијент стари зајам са периодом отплате на две године замени новим кредитом који мора да врати за пет година, месечна рата може да буде и два пута нижа. Међутим, по систему „ко не плати на мосту, плати на ћуприји”, новим моделом враћања зајма после пет година укупна камата може да буде и 4,5 пута већа, јер банкари обично повећају камату на нови зајам.

Чак и у случају да камата остане непромењена после пет година, клијент који је стари зајам заменио новим на крају ће платити 2,5 пута већи износ од првобитног.

На ову упозоравајућу рачуницу тачку су ставили стручњаци са економског портала „Каматица”. Они објашњавају да је посебан полет оваквим кредитима дала одлука Народне банке Србије да укине временско ограничење на овакве краткорочне готовинске зајмове.

– Иаковећина пословних банака кредите за рефинансирање јавно дефинишекао помоћ грађанима који нису у могућности да прате месечну рату, често се иза тих „добрих намера” кријувластити циљеви повећања профитабилности – уверени су креатори те рачунице.

Врло је честа понуда банака да кредите у отплати до 24 месеца банкари мењајукредитом са роком отплате на 60 месеци. Клијенти у тим ситуацијамане добијајупотпуне информације о ризицима и понесени смањењем месечне рате за 15 до чак 35 одстопристају на нов кредит. Уз то често добију и додатни готов новац (додатно се задуже) како би максимално искористили могућност кредитног задуживања, објашњавају из „Каматице”.

Рачуница пословне банке у овом случају је следећа: месечна рата не смањује се смањењем камате, већ продужењем рока отплате. Тако да уместо да се задржи иста каматна стопа и на тај начин клијенту олакша отплата смањењем месечне рате од 50 одсто, најчешће се повећава каматна стопа, смањује месечна отплата за 15 до 35 одстои продужава рок отплате. Посматрајући целокупни период отплате,пословна банка рефинансирањем кредита заради 20 до 40 одсто више него на кредиту који је предмет рефинансирања, тврде стручњаци са овог интернет портала.

Код готовинског кредита од, на пример, 5.000 евра (уз период отплате на две године са каматом од 17 одсто) месечна рата износи 244 евра. У случају да клијент одлучи да овај стари кредит замени новим са продуженим роком отплате на пет година, месечна рата ће бити 149 што је безмало 100 евра мање него код старог зајма. Међутим, банкари ће искористити дужи рок отплате и месечну камату са 17 повећати на 29 одсто, тако да ће уместо да на име камате клијент плати 865 евра на крају искеширати чак 3.935 евра. Чак и да је муштерија наставила да кредит враћа по старој камати, после пет година би на шалтеру оставила 2.264 евра.


Коментари6
6c096
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ЗОРАН ШУНДИЋ
Дао динар да уђе у коло, а сада би два само да изађе.- Стравично је зеленашење банака према јадницима који не успевају да врћају кредите на време. Слична ситуација је и са лизингом. Многи враћају узете аутомобиле на лизинг, или им банке после две узастопно не плаћене рате одузимају возила. Са кредитима је такође заиоштрена ствар. Према контрадикторним информацијама задуженост грађана је удвостручена за годину дана. Али да се цена кредита триплира, то је за зајмотражиоце шок! Па, памет у главу, ништа друго!
Milan
@Sima Mozda si prijatelju ziveo u Torontu, ali nisi se bas informisao dobro. Kamate su u Kanadi limitirane, 30% mesecno je ilegalna rabota. Naravno, ako dilujes sa drogom, uleces u nelegalne vode i slicno, tu nema nikakvih ogranicenja. Male radnjice koje pominjes nemaju direktne veze sa velikim bankama (kojih ima mozda sest kanadskih, plus jos neka desetina manjih, da o americkim ne govorim), vec iskljucivo ciljaju ljude koji bedno zaradjuju, ali bi voleli privid zivota, pride su polupismeni. Znaci, ako ne mozes da docekas platu za nedelju dana, oni ce ti dati kintu, ali uz najskuplje moguce uslove (oko 30% godisnje). Iole normalan svet tu i ne zalazi, krediti za stanove su trenutno na oko 4%, mozes dobiti nenamenske kredite (line of credit) koji su vezani za tzv. prime rate, trenutno se vrte oko 3%. Ipak, bas kao i kod nas, ima ljudi koji nemaju strpljenja da zarade dovoljno za novi TV ili auto, vec se uvaljuju u skupe kredite. Bas kao sto ni svi Kanadjani ne idu na Karibe svake godine, nigde ne pise ni da mi moramo na more, ali neki ljudi se olako uvaljuju, posle su im krivi drzava, banke, Bog, ko zna sta vec. Dok ima ovaca, bice i vune, ove kamate od po 29% su ludilo (osim ako nam je inflacija 35% i dinar rokne bar 30% godisnje)
nislija
Ljudi koliko je nama jos vremena potrebno da shvatimo da se radi o pljacki i prevarama koje se serviraju kao toboz pomoc i normalan zivot. Sam guverner NBS kaze da u Srbiji nema nijedne strane banke. Znaci uortacili se drzava i pljackasi smislili plan i pljackaju li pljackaju ovaj narod. Zar nije logicno da ako je vec ,,ekonomska kriza,, i banke svoju politiku odrede prema tome. Vidi cuda one nasuprot tome prave planove pljacke, kamate na kredite ne padaju, usluge se povecavaju...Svedoci smo kada je narod povukao ogromnu kolicinu deviza iz banaka da je i drzava (RTS) kampanjama i sama Vlada (garantovanjem sa 3000 podigla na 50000) zastitila banke i gradjane obmanom vraca na stednju ne bi li nastavili sa pljackanjem. Niko ne reaguje pa normalno oni su garant novoformiranim bankama u Srbiji od propasti. Da je u pitanju preduzece ono bi za noc bilo rastureno i nikom nista. Ovde vladaju marfijevi zakoni a mi cutimo, cutimo, cutimo.
nikola jovanovic
Sta sad vredi komentar koliko se gde gubi na refinansiranju kredita.Zasto se niko nebavi uzrocima toga(rast kursa evra sa 75 din na 95din),plate ostale iste i jos neredovnije,komunalne usluge klize ka evropskim(valda nas to jedino priblizava evropi ubrzanim tempom).Banke samo koriste situaciju napacenog naroda koji pokusava da spase sta se spasti moze.Nekazem da je to uredu ali u zemlji u kojoj nista ne funkcionise i svaki tajkun radi sta hoce kao i politicar.Svaki drugi splet okolnosti je u domenu naucne fantastike.
sima
Pa samo da dam jedan podatak gradjanima koji su glasali za zapadne vrednosti. Živeo sam u Torontu gde postoji svega 6 banki i preko 800 lihvarskih radnjica gde na izlogu velikim slovima piše 25-30% .... naravno mesečno. Trebalo bi malo ljubitelji zapada da se malo zamisle nad ovim i postave sebi pitanje: dali će ovo doći i kod nas..odnosno – šta će im toliki broj radnjica. Pa kad uzmete 2-3 kredita onda nema više četvrti, već u radnjicu. Najbolje su radili momci iz lanca: It’s pay day. Inače sve ove radnjice opet drže banke.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља