среда, 12.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:07

Непознат број непријављених Рома

Аутор: Љ. Перовићуторак, 27.10.2009. у 23:59

Пре два дана када је изгорело насеље испод моста у Жаркову, многи мештани који свакодневно прелазе мост, али и неки из надлежних институција, сазнали су да су тамо живели људи.

Ватра је однела 19 уџерица, а 60 људи остало је без крова над главом. Нису успели готово ништа да спасу, па су нестали и документи, али се зна да је само једна породица имала пребивалиште у престоници. Остале су допутовале из Владичиног Хана и Новог Сада, али како кажу, тамо немају чему да се врате, а све су прилике да неће ни моћи.

Град је изричито ставио до знања да ове породице неће добити контејнере и упутио допис овим местима о томе да треба да се побрину за своје грађане.

– Прошла су два дана и нико се није јавио из те општине. Позвао сам их да дођу и виде шта у Београду раде њихови суграђани. Најмање што су могли да учине је да се јаве, а најбоље би било да су послали аутобус, социјалне раднике и најнужнију помоћ за те људе. Они их пусте да дођу овде и после причају о „београдизацији”. Нећемо решити питање „дивљих” насеља све док појединци сами долазе из унутрашњости надајући се да ће им овде неко помоћи. Нико им не може и неће помоћи. Морамо да контролишемо долазак у овај град. МУП је надлежан за долазак људи. Они морају да имају прецизну евиденцију о томе како ко долази. Кад одете у хотел морате да се пријавите на рецепцији, а овде улази кад ко хоће. Можемо сваки дан да купујемо 20 контејнера, да размештамо људе, али то није решење. Локалне самоуправе морају да брину о својим суграђанима. Не могу да пребацују своју одговорност на друге – закључио је Кркобабић.

Не само да локална места не брину о својим житељима него нико не зна колико уопште има дивљих насеља у престоници, а камоли колико их непријављених људи настањује.

Иван Васић, портпарол „Националног савета ромске националне мањине”, каже да у свакој општини постоји центар за социјални рад који би требало да пописује становнике на својој територији и води рачуна о дошљацима, али то нико не ради.

Верује се да има око 160 насеља у Београду, али им се никако не може ући у траг. Као дине су, преко ноћи настају, а већ сутра су на другој локацији. Тако је и са њиховим мештанима. Долазе у град, а не пријављују боравак, одлазе даље или, што је чешће, једна породица насељава по неколико насеобина.

До евиденције о њима долази се тек пошто се сруше уџерице ради изградње зграда, обнове моста или кад дође до пожара. И тада, кажу у граду, они који су дошли из других градова Србије не одлазе тамо, већ се само преселе у друго насеље или створе ново.

– Углавном немају ниједан лични документ. Град је ипак спреман да помогне, бар да обезбеди превоз тим људима до њихових градова, али не можемо сами када нема интересовања код надлежних. Очекивао сам да се Министарство рада и социјалне политике укључи, пошаље своје људе и обезбеди помоћ, али нису се одазвали позиву – истакао је Кркобабић и нагласио да град сматра да ове насеобине представљају велику опасност јер је питање времена када ће нека депонија експлодирати и нанети велике штете пошто се у њима складиште и експлозивне материје и лако запаљиве ствари.

-------------------------------------------------

Пробни попис

Ромски асистенти УНХЦР-а обићи ће насеља у Младеновцу и пописаће житеље који још немају личне карте или нису уписани у књиге рођених. Захваљујући акцији „Социјално укључивање и приступ правима Рома, Ашкалија и Египћана на западном Балкану” тимови УНХЦР-а посетили су 76 ромских насеља у Србији, после чега је поднето више од 2.500 захтева за издавање личних докумената. Екипе ће за 18 месеци обићи још девет општина.

Републички завод за статистику најавио је да ће у сарадњи са шведском агенцијом за међународну развојну сарадњу, у току пробног пописа становништва, од првог до 15. новембра, обучити одређени број Рома. Акција је организована у намери да се укључе у редован попис 2011. године, што је важно ради боље сарадње завода и организација које се баве питањима Рома. Пробним пописом биће обухваћено око 4.000 домаћинстава и око 14.000 особа.


Коментари5
c6914
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Trcko Potrcko
Ne mogu oni da se maltretiraju po prijavnim uredima, opstinama itd., eto ja cekam vec mesecima na pasos posle obilnog trckarnja zbog nabavka predhodno potrebne dokumentacije. STA CE IM TO, KAD NI JOVANKA BROZ DO NEDAVNO NIJE IMALA CAK NI LICNU KARTU A KAMO LI PASOS.
Podatak
"Пре два дана када је изгорело насеље испод моста у Жаркову, многи мештани који свакодневно прелазе мост, али и неки из надлежних институција, сазнали су да су тамо живели људи." Ma hajde. U toj rupi Romska mala bila je i pre 30 i 40 godina, znatno pre nego što je izgrađen sadašnji vijadukt. Samo svi ti silni meštani, uključujući i nadležne, ili imaju kratko pamćenje, ili su i oni relativno nedavno došli iz neke slične rupe, ali par stotina kilometara od Žarkova.
Мата Лабор
@Зоран Шундић: Чини ми се да је тако било и код нас 70-тих: Прво нађи посао, па се досели. А да би нашао посао, била је потребна пријава стана, а да би се уопште пријавио, требало је имати запослење... и тако у круг. Из Западне Европе је у Србију пребачено неколико хиљада, можда и десетина хиљада, Рома, који тамо нису дошли из Србије. То је наша влада прихватила. Ти људи се морају негде сместитии наћи им се запослење. А што се тиче "нехигијенских насеља", она су изгледа невидљива само за надлежне (инспекцију, полицију и сл.). Када би дотични бар мало изашли из својих канцеларија на терен, изненадили би се шта све могу да виде.
ЗОРАН ШУНДИЋ
РОМСКО ПИТАЊЕ У БЕОГРАДУ, не може се решавати према потребама инфраструктижуре Града и урбанизма, с мене па на уштап. Пресељавати и тако расејавати ромска насеља по граду и околини. То није никакво решење, привремено је и само одлаше трајно регулисање њиховог статуса као мањинске гриупе. Пре свега, и не само због све бројније популације Рома, него и због свих новохрлећих к Београду, ваља размотрити начине да се стане на крај стихијској имиграцији у полис. Без крова, посла, осигурања, школства и надасве без правог увида у то ко се све досељава. Што се тиче Ромске популације, без личних исправа, од којих и МУП заболи стомак, дешавало се, аи речено је већ да је било и тзв. "арумуна" и "џамбаса" досељених из румунског Баната, Бугарске, ко зна све одакле. Са КиМ зна се. А шта ће бити, колико сутра са њима у Београду? Градска влада би, то предлажем, требало да оформи као неко тело за праћење и решавање тако насталих проблема, а и законодавци не треба да беже од решавања питања које Граду теже пада. Чуо сам да је Љубљана то решила на једноставан начин: можеш се доселити, али прво нађи посао. По мени - сасвим исправно.
mad maks
Sada ce svi oni da pobacaju licne karte i da tvrde da su Beogradjani. Dobrodosli, braco, a telefoni su samo burzoaska predrasuda...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља