четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 28.10.2009. у 22:00 Мишa Ђурковић

СИНДРОМ МИЛОРАДА ДОДИКА

Позиција читавог српског народа према Западу у последњих двадесет година, откад је почео да се извлачи из окова титоизма, варира између две опције. Ако је Милошевићева деценија, која се обично одређује као декада конфронтације, окончана страховитим материјалним разарањем Србије и окупацијом Космета, поставља се питање чиме се окончава деценија „компромиса и сарадње“. За све присутније питање да ли смо лошије прошли онда или сада можда ће од кључне важности бити оно што се тренутно дешава са Републиком Српском.

За онога ко познаје логику деловања западних сила на овим просторима било је веома лако да предвиди и правац деловања у БиХ и сатницу. Након уклањања Зорана Ђинђића, више ниједан релевантан српски политичар није смео да затражи да се питања Космета и Републике Српске решавају на исти начин и у истом пакету. Инсистирање Запада да се ове две ствари никако не повезују јасно је указивало на то да ће Република Српска доћи на ред одмах након завршетка фарсичног косметског процеса, за који је од почетка било јасно да ће се окончати независношћу. За Бих је, наравно, припремљен потпуно другачији рецепт, онај који је Холбрукова екипа почела да примењује одмах након Дејтона, а то је рушење дејтонског аранжмана, дерогација надлежности РС и подстицање централизације институција и читаве политике. Све, наравно, под фирмом неопходности реформи као наводног услова за евроатлантске интеграције.

За читаву нашу причу од суштинске важности је чињеница да се на челу Републике Српске налази Милорад Додик, који је вероватно најбољи симбол за српску политику компромиса. Додик је своју политичку каријеру започео као део укупне Милошевићеве политике компромиса и сарадње са Западом која је трајала у периоду 1993–1998. Његов први премијерски мандат повезан је са заједничким напором Запада и Милошевића да уклоне ратну власт СДС-а и да моћ пребаце на Биљану Плавшић и прозападне снаге у РС. Током тог мандата Додик је омогућио преношење великог броја надлежности на централни ниво, од чега је најважније било формирање јединствене војске, граничне и царинске службе.

Када се 2005. поново вратио на велику сцену, иза њега је овог пута стајала веома јака партијска инфраструктура која му је наредне године омогућила фантастичну победу на изборима и концентрацију свих институција и полуга моћи под својом контролом. Знајући шта се спрема БиХ после окончања косовске фарсе, Додик је урадио низ врхунских политичких потеза. Он је најпре схватио да на овим просторима свака прича о безбедносном апарату и полугама моћи нема никаквог смисла будући да је све под контролом структура НАТО-а. Отуд чак ни око питања полиције није губио превише времена. Усредсредио се на два кључна реална сегмента, економију и политику идентитета.

Додик је унео један другачији дух међу грађане РС подстичући их да раде, тргују, производе и сами покрећу привредне иницијативе колико је год то могуће. Учинио је то либерализацијом закона и стварањем мреже подстицаја и кредита, али и привлачењем озбиљних страних инвестиција које су могле да покрену ланац коопераната, али и да обезбеде новац за инфраструктуру. На време је схватио да европску реторику мора да прати озбиљно стратешко отварање привреде и за Русију, Индију и друге глобалне субјекте (Руси су нпр. купили банку у РС, док у Србији нису могли ни да сањају о томе). Све то је довело до раста стандарда, али и самоуверености код Срба у БиХ и разумљиво до плебисцитарне подршке која је неопходна за период који следи.

Уз ово, ишла је снажна политика идентитета и јачања економских и идентитетских веза са Србијом, као и брижљиво, превентивно одговарање на све лобистичке провокације које су у западној штампи покушавале да Додика представе као „националисту“. Премијер РС је дочекао бутмирски удар најбоље што је могао. Управо он, који је највише урадио на преносу безбедносних надлежности, јесте права особа која с пуним легитимитетом може да каже где је граница након које све губи смисао. Она је јасна: задржавање паритета у институцијама и спречавање мајоризације која је 1992. довела до рата, као и очување политика идентитета на ентитетском нивоу. Преношење образовања, културе и вере на централни ниво значило би де факто укидање српског народа у БиХ.

На судбини Додика ломи се питање да ли Срби компромисима могу било шта да добију, те отуд дешавања у БиХ врло пажљиво прате и Борис Тадић, и Мило Ђукановић, али и Мирослав Мишковић...

научни сарадник у Институту за европске студије

Коментари36
c860a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Само напред Додик!
Додик једини разуме да са Западом мора да нађе заједнички језик да би опстала Република Српска.
@Uskok
Hvala na podrsci nasem vodji. Tacno nije svetac, ali mi jos postojimo i postojacemo. Republika Srpska je simbol borbe za srpsku zemlju i srpske snove o slobodi od neprijatelja i povezanosti sa prijateljima. Rusima prije i iznad svega. Ja, ali sta cemo, Dodik navija za Crvenu Zvezdu i privatne pare salje ipak u Srbiju, nije na Havaje ili Miami ili negde u SAD kao sto to rade srbijanske vodje tzv. 'elitne patriote'. Republika Srpska.
Ускок, Тромеђа
Тачно је да Миле Додик није светац и то је добро. Сва указивања у претходним коментарима на мане и врлине, на корупцију, тежак живот, настојања да се оствари развој, чврсти ставови и борба за поштовање Дејтонског споразума, такође, у мањој или већој мјери, стоје. Али, цијело виђење је симплифицирано, не ради се овдје о Додику као вођи, овдје се само израз воље цијелог српског народа као конституанте у БиХ реализује порукама које Додик изриче. Осим тога, нетачно је да опозиција не може побиједити Додика. Није то шићарџијска и лоповска опозиција која мисли само о томе колико ће којој странци бити додијељено институција и предузећа за пљачку (иако код нас и тога има), већ су овдје и власт и опозиција суочени с пријетњом по голи опстанак народа. Сви су свјесни да се може изгубити баш све, тако да је довољно да опозиција критикује погрешке власти, која национални интерес брани што најбоље може. С друге стране, власт и опозиција заједно, па и са цијелим народом, немају довољно капацитета да битно мијењају токове политике великих сила. Битно је да изађемо што мање оштећени из овог напада на наш народ, а када наступи осека непријатељске силе, онда ће се и маневарски простор проширити. Неуспоредиве су погрешке руководства Републике Српске Крајине са понашањем нашег руководства. Да су наши посланици прихватали наредбе Слободана Милошевића ни Српске не би било. РСК је по налогу Милошевића мијењала владе, предсједнике, одбијала да потпише тзв. План З-4, који је био врло добар за нас тамо, док то није било касно, а нисмо имали никакве шансе да се војнички одупремо ни 24 сата хрватској војсци. Да смо се одржали недјељу дана РСК би и данас постојала. Тек да се зна!
Simonida2
"Dodik korektno i posteno vodi Republiku Srpsku , koja osiromasena ratom ipak ide naprijed, i u svojim rezultatima je bolja od drugog entiteta" A odakle mu ona vila od milion dolara u BGD,biznisi po Srbiji,stanovi....Od kad se to zove posteno vodjenje jedne drzave,politike...Zbog takvih,Tito je vladao onoliko
Atilla bic bozi
Ja ovdje ne vidim nikakav shvalospjev g.Dodiku,vec realno snimljeno vrijeme danas.Gledajuci u proslosti sta se dogodilo onim koji su se oslanjali na pomoc iz matice(Ktajina,Kosmet),Dodik je shvatio cinjenicu da je otkazan samo na snagu iz Republike Srpske,ili ti use i u svoje kljuse.Jasno je i u Butmiru rekao mocnicima ispod kog minimuma ne moze da ide.Naravno da on zna da je Dejtonski sporazum rastegljiv i da se popustilo dosta po tom sporazumu,ali da je on ipak temelj koji su sazidali upravo ti mocnici.Zato i nemaju kud nego da prime principijelne stavove g.Dodika a koji ne idu na stetu BiH.To sto to nije u skladu sa zeljama politicara vecinskog zivlja(upotrebio bi -naroda-ali neznam sta je na dnevnom redu,jer su u proslom vijeku tri puta mijenjali status) u zemlji je njhov problem jer su i oni potpisali taj Mirovni sporazum i ustanovili BiH sa dva entiteta.Jedino me cudi stav hrvatske politicke vrhuske u BiH,koja nista ne cini da se rijesi njihov polozaj,jer vidimo da je mrznja izmedju ta dva naroda u Federaciji ocigledna,a artikulisana i nedavnim dogadjajima na Sirokom Brijegu a u stvari zijuci u stalnoj napetosti.Mostar je eklantantan primjer netrpeljivosti.Da li to oni cekaju da im njihovo pitanje rijesi srpski narod u BiH??Ako znamo da je hrvatski lobi u Americi jak,i da je porjeklom Hrvatica sef protokola u Obaminoj administraciji,onda tim prije cudi stav politike hrvatske vrhuske u BiH.Ili je to igra na duge staze,gdje bi po unitarizacije u BiH,doslo do pripajanja Hrvatskoj i ispunjenje davnajsijeg sna granica na Drini?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља