недеља, 17.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:05

Зоран не би излазио из куће

Аутор: Б. Требјешанинчетвртак, 29.10.2009. у 22:00
Насловна страна књиге

Градски човек, специјално наш, обезљуђује се наглим преласком из села у град, наши градови су јучерашња села, нигде то не иде брже и шокантније него у земљи која је до пре сто година извозила само свиње и која грађанско друштво није ни имала, такорећи. Треба га зато тек оживети, оно тек настаје. Наш човек мора да прође прво фазу грађанина, човека у папучама пред телевизором, са колима због којих гладује и убија, са бесмисленим, лажним стилским намештајем, са пакетима услуга за кружна путовања, о викендима у село из кога је безглаво побегао, са децом која уче балете, и језике, и клавире... Том човеку, таквом, треба помоћи, ако га волиш. А он се може волети, ипак...

Ове је речи, давне 1974. године, записао маг глуме Зоран Радмиловић,  размишљајући о пројекту „Селу у походе”. Та мисао и многе друге сакупљене су и обједињене у књизи „Залажем се за лаж” Зорана Радмиловића, коју је објавио ВБЗ из Београда.

Књига коју је приредила Зоранова кћерка Ана Радмиловић настала је на Косову из крајње личних мотива. Док се као дописник неколико домаћих листова бавила лошим вестима, Ана Радмиловић је имала потребу да се посвети нечем лепом, а уједно и корисном, а што ће обрадовати људе који су волели Зорана.

– Тамо где сам била, заиста, нема неког садржаја. Све вести су углавном лоше. У Северној Митровици не постоји књижара, нема више ни позоришта, нема биоскопа. С обзиром на то да је већ доста писано о Зорану, сматрала сам да је најприкладније да садржај моје „Зоранове књиге” буде мој избор ствари које је он сам говорио и писао: понека његова песма и прича, неколико занимљивих интервјуа, покоји запис из разних дневника које је, с времена на време, водио. И, веома битно, писмо које је у неком, за њега важном тренутку, упутио ондашњој јавности а које би и данашњој могло да буде занимљиво.

Књигу „Залажем се за лаж” Ана Радмиловић је радила са великим емоцијама бирајући и слажући ствари онако како је долазила до њих. Код себе је имала један од Зоранових дневника, други који је водио управо о њој, као и књигу Душана Прелевића „Њим самим” у којој су објављене приче, песме, дневници и белешке Зорана Радмиловића. Добила је и копију Зорановог интервјуа који је дао загребачком „Вјеснику”, а чији је наслов баш гласио: „Залажем се за лаж” .

– То је Зоранова реченица, наравно, извучена из контекста. Мени се учинило да је такав наслов најприкладнији и за ову књигу. Сви се данас куну да говоре истину, а „истина” се мења из дана у дан! А када човек каже како се „залаже за лаж”, е, то делује релаксирајуће – каже наша саговорница.

А како би данас Зоран размишљао, које би му биле преокупације и како би гледао на актуелну стварност? Ана Радмиловић покушава да то прокоментарише из своје визуре:.

– Зоран би данас имао скоро 80 година, верујем да не би излазио из куће и свог бадемантила и можда би био мало забораван. Сећам се да се и са 50 година жалио на своју „сенилност”. Договори се са неким нешто – па заборави. Не знам да ли се мало правио или је заиста заборављао, тек, што је био старији то је мање волео да излази из куће. Жалио се да га све умара, а опет се није штедео, до краја. Мислим да је један од веома ретких људи које је мрзело да путује на гостовања. Био је комотан. Данас би сигурно био још комотнији, још блажи и једноставнији, ако је то могуће. Таквог га ја памтим. Не знам какав би био према другима, какав је био знам више из прича него по својим сећањима, а посебно не знам које би и какве политичке ставове заступао. Вероватно ничије – каже Ана Радмиловић и додаје:

– Сећам се, рецимо, почетком осамдесетих година прошлог века, када су почели проблеми на Косову, многи су у Београду бојкотовали албанске посластичарнице. Нас двоје смо често ишли код нашег Албанца на сутлијаш, у Булевару револуције. Инсистирао је на тим одласцима, ваљда из ината. Седели бисмо тако у излогу те посластичарнице, да га сви виде и препознају, што иначе није трпео и што га је увек нервирало.

Ана Радмиловић нам прича и како никада неће заборавити ни скандал у Цавтату, где су летовали сваке године.

– Причао је у омиљеној таверни, у шали, како му је „баш згодан тај излаз на море”. Ето, када се распадне Југославија, нека то парче буде наше! Он се, причао им је, навикао јер му је ту тазбина, а и овако су то све Срби, па таман згодно. И, тада су га погрешно, или исправно (то је само он знао) схватили и направио се велики циркус. Неки су скочили да га бију, неки да га бране... Не могу да претпоставим како би Зоран коментарисао нашу данашњицу, верујем да се не би активно бавио политиком. Био је довољно политичан у својим шалама за које нико, никада, није био начисто колико су истините у својој уметности. Мислим да би данас био једноставно: исправан. Као и онда – закључује Ана Радмиловић.


Коментари9
9e315
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Mijaljevic
Velika legenda Jugoslovensko-Srpskog glumista,veliki gospodin i covek koji nije voleo licemere.
Miloš Igrutinović
Ana hvala vam puno što ste nam u vašoj,"Zoranovoj" knjizi pokazali jedno lice velikog barda našegh glumišta. Sa velikim uživanjem sam pročitao ovu knujigu. Još jednom hvala.
Dušan Marković
Ana, hvala. Sklopi još jedno delo satkano od Zorana. Ovo je malo! Mislim da bi Zoran danas glasao za NOPO, iz istih razloga iz kojih je sa tobom sedeo u Bombaju (pogađam) - da bi prkosio jačem. Jer je bio hrabar.
Dule
Nas najveci glumac i komicar svih vremena! R.I.P.!
SLOBODAN
ZORAN RADMILOVIC se uvek pishe VELIKIM slovima!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља