субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:20

„Осталгија”, жудња за истоком

Аутор: Весна Перићпетак, 30.10.2009. у 22:00
Сцене из филмова „Западњак” и „Животи других”

Филмска остварења која тематизују физичко, идеолошко и политичко раздвајање Немачке након Другог светског рата, уз све импликације које је донео Берлински зид, а потом и његово рушење, данас, на двадесетогодишњицу пада зида (9. новембра 1989) у фокусу су више но икад. Филм, као уметност која у себи носи изразити носталгични потенцијал, са много амбиваленције доноси рефлексије на људске судбине са обе стране зида.

Лењин, ултимативни љубавник

Један корпус  са недавне смотре „С обе стране зида” у организацији београдског Гете института и у селекцији Берна Будера, представљају филмска остварења попут „Живота других” Флоријана Донерсмарка, добитника оскара за страни филм, који приказује систем надзора, опресије и угрожавања основних људских слобода и права за време Штазија, злогласне тајне полиције Источне Немачке, којој ни славни драмски писци на трагу брехтовске левице нису могли умаћи. Или, пак, изузетно пластичан и исповестима жртава посредован документаристички приступ у остварењу „Лицем према зиду” Штефана Вајнерта сведочи о индоктринацији и готово невероватној шизофренији и деце и одраслих који су живели у НДР, о двоструком животу, оном јавном и оном приватном, породичном, у окриљу којег се једино смело помињати како и изван зида, са западне стране, постоје живот и свет.

У другој групи остварења су филмови са супротне стране овог идеолошког лука, филмови који тематизују осталгију (нем. Ост – исток) – носталгију за добом пре рушења зида, за комунистичком НДР. Тада су источни Немци жудели за производима популарне и материјалне културе и културним садржајима који су долазили са Запада, међутим, крајем деведесетих, почиње поновно оживљавање поп-културе бивше НДР – од уређаја за домаћинство, до етикета са производима за исхрану, све до ТВ програма или дечјих играчака. Осталгија, ипак, за разлику од овог прилично тривијалног или пак помодног нивоа, обухвата један дубљи ниво, инсистирање бивших источних Немаца на вредностима њихових некадашњих искустава, и сећањима. Управо остаци материјалне и поп-културе за источне Немце представљају кључ за отварање ковчежића њихових личних прошлости. Носталгија младог протагонисте филма „Збогом, Лењине!“ аутора Волфганга Бекера, за детињством у НДР, претапа се у чежњу за утопијом. Кроз двоструку трауму – сећање на давнашњи очев пребег на Запад, и присуство срчаном удару и коми мајке „венчане за социјалистичку домовину, која не сме сазнати да је зид пао, јунак се суочава са урушавањем сопствених вредности контекстуализованих управо у тренутак непосредно након пада зида. Реконструишући артефакте из НДР прошлости за своју мајку, он заправо реконструише и време сопственог детињства, показујући све моћнију тезу историчара и социолога културе по којој носталгија није чежња за повратком у одређено место већ у одређено време, време младости, а то је и типична постмодерна бољка фрагментованог идентитета. Са Лењином се, као ултимативним љубавником, уз пуно сете, опрашта и протагониста филма „Горила се купа у подне” Душана Макавејева, руски официр који након пада зида преко ноћи губи свој идентитет. Макавејев нам доноси свој препознатљиви иронично-гротескни политички коментар на историјски тренутак у којем људска судбина није ништа друго до „сламка међу вихорове”, и у којем једино сећање, једино носталгија, представља могућу позорницу живота, обезглављеног попут џиновске Лењинове бисте у Берлину. Занимљиво је и остварење „Западњак“ Виланда Шпека (иначе и недавног госта Београда, селектора програма Панорама Берлинског фестивала) снимано пет година пре пада Берлинског зида и, иако би све импликације припадања Источном блоку требало да указују на анксиозност, стрепњу, патњу источних Немаца, у рукопису аутора не постоји толика тензија. Аутор је пореклом из Западног Берлина, левичарског је светоназора, и у његовом остварењу је приметно оно што ће се тек касније, након пада зида искристалисати као феномен осталгије. Зачетак љубави двојице младих хомосексуалаца, који живе с обе стране зида, и који се упознају приликом посете западњака Источном Берлину, Виланд Шпек портретише најпре као егзотичну жудњу ка истоку као комунистичкој утопији, у перцепцији западњака – као земљи слободе. Протагониста са Запада ће рећи да на Западу постоји слобода говора, али нико нема ништа паметно да каже. Филм „Западњак“, као значајно сведочанство епохе пред пад Берлинског зида провучено кроз ружичасте наочаре, нема елементе политичког трилера ни социјалне мелодраме – атмосфера филма, потцртана диско и поп музичким нумерама, уз интермеца из геј кабареа са обе стране зида, сугерише љубавну геј утопију.

На крхотинама утопије

Трећи корпус чине филмови који настају након пада Берлинског зида и приповедају управо о последицама у доба протекле две деценије, у којем није остало готово ништа од првобитне еуфорије. На крхотинама утопије о лепшем животу након уједињења, маргинализовани усамљеници млађе и средње генерације, који су се родили или након рушења зида или су тада били тинејџери, бесциљно лутају у покушају да изграде стабилан идентитет. Путују или безнадежно укруг, Берлином, као тинејџ-бескућнице и преступнице из „Утвара” Кристијана Пецолда, или пак крајњим севером некадашње Источне Немачке, обалом Балтика, као јунак филма „Јерихов”, својеврсног римејка „Поштара који звони два пута”. У њему исти аутор, Кристијан Пецолд, као представник тзв. берлинскешколеновогталасанемачке кинематографије, помера проседе од филмноара љубавног троугла ка социјалној мелодрами у којој су губитници сви ” и турски имигрант, власник ланца ресторана брзе хране, и његова млада жена, бивша стриптизета и бивша осуђеница, и млади странац, повратник са ратишта у Авганистану.

Пад зида је, као доминоефекат, променио обрисе западног и источног блока и Европе уопште, укључујући и нас, тада држављане Југославије, остављајући нам, након крвавог угаснућа вечите утопије, у наслеђејугоносталгију, са једне стране, или пак трауматична сећања идеолошких других. Све те потресе, од еуфорије, преко антиклимакса до југо- или осталгије, бележио је и филм као прецизни сеизмограф.


Коментари0
69c5d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља