петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:08

Астерикс и Обеликс без иједне боре

Аутор: Ана Оташевићпетак, 30.10.2009. у 22:00

Специјално за „Политику” из Париза

„Пола века! То можда изгледа много обичним смртницима, но само јунаци који нас окружују, било из филма, позоришта или књижевности, па чак и из стрипа, што нас овде интересује, имају ту прилику и ту велику привилегију да време које пролази подносе без иједне боре и стида, налазећи да је овај феномен сасвим нормалан. Јасно је, међутим, да ову дуговечност без мане дугују публици...” Овим речима почиње свој нови, тридесетчетврти албум посвећен 50. рођендану Астерикса и Обеликса један од двојице њихових твораца, Албер Идерзо.

Осамдесетдвогодишњи мајстор се још једном латио оловке како би оживео најславнијег јунака француског стрипа и његову дружину неустрашивих Гала који пркосе моћном римском императору Јулију Цезару. Његов покушај да их прикаже педесет година старијим завршава се фијаском већ после неколико страница, тако што га Обеликс изује из ципела (и чарапа) прецизним аперкатом. Већ у следећој сцени повратили су младост, баш као и аутор цртајући их. Цео њихов свет је ту, више од триста ликова на које су наилазили током многобројних авантура у последње пола века учествује у рођенданском слављу. Позван је и Цезар, који невољно пристаје да се одазове пошто му Клеопатра подвикне, видећи прилику да се отараси љутих противника, али мудри Гали одмах разоткрију његово лукавство.

Албум је објављен симултано у 15 земаља, што сведочи да чаробни напитак у који Идерзо већ деценијама умаче перо и даље делује. Више од 300 милиона примерака стрип-албума који су преведени на 107 језика и дијалеката продато је од првих бројева до данас, што је феномен без преседана у историји стрипа на француском језику, коме се аутор и данас чуди.

„И данас сам изненађен начином на који је дочекан овај лик и његови аутори. Овакав успех нисмо очекивали чак ни у Француској, а камоли ван ње. Он свакако ни приближно не одговара буџету који смо имали. Веома сам срећан што је то тако, али не могу да вам дам рецепт”, рекао је Идерзо новинарима током недеље на отварању изложбе у Националном музеју средњег века у Паризу, на којој су први пут изложени оригинални цртежи и сценарија из његове богате личне колекције.

Ови темељи будуће саге настали су на тераси његовог стана у скромном градићу Бобињи крај Париза, где је са младим сценаристом изузетног талента Ренеом Госинијем створио тандем који ће бити нераздвојан све до ране смрти Госинија 1977. године.

У овој скромној згради, међу самотним блоковима париског предграђа, данас живе имигранти са разних страна света, баш као што су то и они. Госини, син пољско-руских Јевреја који су се крајем двадесетих година обрели у Аргентини и тако избегли погроме Другог светског рата у којима је страдао велики део њихове породице и Идерзо, или Удерцо, пореклом из скромне радничке породице италијанских имиграната. Ову мешавину култура и животних искустава вешто су уткали у тему о оснивачком миту Француза, која им је послужила као подлога за галерију националних карактера. Славна пародија Гала, богата културним одредницама, претпоставља више нивоа читања, у чему је тајна њеног успеха и код деце и код одраслих. Она говори о њиховим савременицима и њиховим манама са јасноћом погледа коју може да има само посматрач из друге културе који и сам жели да постане део те традиције – иронија је увек благонаклона, због чега је Французи и данас прихватају кроз смех.

„Предност је била то што смо говорили о епохи коју смо слабо познавали, коју и историчари слабо познају, па смо могли да дамо машти на вољу и пренесемо француске карактере које смо познавали”, каже данас Идерзо.

Овај духовити и карикатурални поглед на француско друштво је већ од првих бројева „Астерикса” освојио публику, која је у њему препознала савременике.

„Астерикс и његов отпор Римској империји је алузија на период Другог светског рата. Он је брзо постао лик борца који не пристаје да буде жртва окупације. То је један од разлога због којих је привукао Французе”, каже за „Политику”  Жан Кристоф Тон-Та, из документације Националног музеја средњег века који је учествовао у поставци изложбе.

Мало галско село које одолева моћном римском освајачу за многе је била метафора Француске генерала Шарла де Гола, који је дошао на чело државе мање од годину дана пре него што је настао стрип.

Успех који је Астерикс потом постигао у Немачкој за Идерза је доказ да ова интерпретација није одговарајућа.

Пре ће бити да је то кључ за изузетан успех код међународне публике у хуманистичкој поруци о отварању према другим народима, Скандинавцима, Бретонцима, Шпанцима, Јеврејима, Индијцима, Египћанима које Астерикс среће на бројним путовањима. Фундаментално питање које постављају његове авантуре са доброћудним Обеликсом јесте да ли су културне разлике пре свега ствар представа, да ли их треба узети озбиљно или се дистанцирати хумором, смејући се националним рефлексима и стереотипима.

Два аутора, који су на својој кожи упознали тешкоће интеграције у друштво које није њихово, као и политичке и социјалне последице расизма и шовинизма и готових представа о другим народима, указују на то да је пут ка изградњи сопственог идентитета кроз прихватање другог.


Коментари2
1a60c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милош Павловић
Сјајан стрип, одличан хумор. Свака част покојном господину Гошинију и још увек добродржећем г. Удерцу, којима би узгред било много паметније дати Нобелову награду него Мартију Ахтисарију и Бараку Обами. Није мала ствар осмислити и нацртати најчитанији стрип у Европи. Вапим за новим епизодама!
vac vac
Ja bih voleo da sam Asteriks!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља