четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:36

Левицу овде нису донели тенкови Црвене армије

Аутор: Марија Ђорђевићпетак, 30.10.2009. у 22:00
Урош Ђурић

На најновијој изложби „Црвени” у  београдској галерији Озон, сликар и мултимедијални уметник Урош Ђурић (1964) бави се историјским наслеђем идеје левице на нашем тлу. Цртежима, а пре свега документарним и визуелним материјалом уметник између осталог илуструје и позиционирање данашњих елита у Србији. Урош Ђурић присутан је и на овогодишњем 50. Октобарском салону радом „Друштвени портрети”.

Шта Вас је подстакло да истражујете историјско наслеђе идеје левице код нас?

То се кува у мени већ деценијама, јер је још бирократија ранијег социјалистичког поретка у великој мери корумпирала леве идеје које је декларативно заступала. Данас присуствујемо једном трапавом покушају ревизионизма историјске улоге левице у развоју савременог српског друштва који, нажалост, услед потпуног недостатка реакције шире јавности, даје резултате. Левица у Београд и Србију није дошла на тенковима Црвене армије већ много раније. Први историјски запис из полицијских архива Управе града датира из 1873. где се наводи да судски практикант Мијаило Арсенијевић шири комунистичке идеје у кафани „Два сокола” тврдећи да су тадашњи закони „засновани на нечовечанству и да над народом тиранишу, да су чиновници више награђени него што треба, а да врло мало раде, да понеки богаташи имаду врло много, а неки повасдан раде а немају ни лека”. Арсенијевић потом, према записнику, „разлаже каки правични закони постоје у Сједињеним државама у Америци, у Швајцарској, те како је тамо народ уједначен, па да би требало и код нас једаред све постојеће сручити и народности све уједначити...” Стање у друштву је као да смо направили пун круг и вратили се у 1873.

Шта је суштински проблем у односу елита (политичких, интелектуалних) према улози и месту левице и нашој историји?

Суштински проблем свих елита у Србији једноставан је – оне су корумпиране. Када кажем корумпиране, не мислим на велику игру подмићивања новцем с јасним добитком, већ на игру привилегованог позиционирања у друштву кроз прихватање разноврсних синекура. Овдашње елите су пацификоване прећутним друштвеним договором којим се уколико не таласају превише неће битније угрозити њихов друштвени статус.

Наведите нам неке конкретне примере из ближе историје који илуструју тај однос.

Мора да се шалите. Сви су у томе, без икаквог претеривања. Питање левице је и питање интелектуалног и ако баш хоћете моралног домета, али пре свега односа према идеји савремености као таквој. Зато је запањујуће из визуре садашњег тренутка читати биографије људи као што су Мита Ценић, Филип Филиповић, Сима Марковић, Божидар Аџија, Гојко Николиш, Коча Поповић, Павле Савић или Стеван Дедијер. То су били врхунски математичари, хемичари, нуклеарни физичари, хирурзи, правници, авангардисти, елитни у сваком погледу, али нису припадали тадашњем естаблишменту јер су га сматрали варварским, слично данашњем. Били су спремни да положе свој живот за унапређење стандарда целокупне заједнице, што нико од људи таквог класног и социјалног статуса не би ни у лудилу данас учинио, а да при том треба да жртвује сопствени комфор. У томе је кључна разлика.

Када кажете „левица”, на који спектар идеја мислите?

На идеју о конституисању друштва на начелима равноправности. На формирању друштвеног уређења с високим степеном социјалне и комуналне одговорности, партиципативности и самоуправе, друштва базираног на праведнијој расподели вишка вредности... На бесплатном школовању и здравству за све. На операционализацији друштвених ресурса и јавних добара у функцији општег друштвеног развоја, а не богаћењу појединца. Србија се последњих неколико година претвара у латифундију, што значи да у овом тренутку код нас трају процеси који су се одиграли у деветнаестом веку у Јужној Америци. Земља ће за врло кратко време бити у поседу малог броја људи који сви стају на прсте једне руке. 

На једном од монитора на изложби читамо и биографију и трагичну судбину Слободана Жилника, оца познатог редитеља Желимира Жилника. Како сте биралидокументарни материјал за изложбу „Црвени”?

 Избор је личан. Фокусирао сам се на личности за које је већина чула у ранијим временима, по којима су се звали домови културе, издавачке куће, улице, а о којима се заправо мало зна. Читајући њихове биографије, останете затечени каквих се људи одриче ова средина.

Чињеница је да овдашњаполитичка, економска и војна елита имају моћ, за разлику од интелектуалне и културне. Шта је проблем  данашњих елита у Србији?

(/slika2)Садашње управљачке елите чине људи малог домета, а велике амбиције. Људи без визије, интелектуално мањкави, често необучени за важне послове које обављају. Војна елита је прича за себе, они се понашају као недодирљива тајна ложа, као независни политички и правни субјект. Централне зграде на најбољим локацијама у Београду су војни објекти. Војни музеј, па бивши Дом ЈНА, Генералштаб и касарне око Немањине и Кнеза Милоша, на Дедињу, Бањици, Дом РВ и касарна у Земуну... То су огромни поседи и тако је у готово свим градовима у земљи. Зато и неће у НАТО, то је основни разлог а не идеологија, јер по стандардима НАТО-а морали би да се изместе из градова. Погледајте рецимо Аустрију, која је до пре 100 година била највећа континентална сила, у којој је војска била кључни политички фактор. Данас Бечка опера има већи буџет од војске Аустрије, да би обично грађанство могло да купи улазнице по повољним ценама. Али ми нећемо добацити до таквих стандарда ни за 100 светлосних година. Ми постепено регресирамо у једно анахроно и милитаризовано друштво. Код нас дипломци Војне академије примају дипломе јавно, испред скупштине, од председника републике, али такав спектакл се неће приредити дипломцима Ликовне академије или Филозофског и Медицинског факултета. То довољно говори о односу снага у друштву.

Да ли се наше друштво данас уопште определило за неку званичну идеологију, с обзиром на тода смо пре два месеца „ископавали”  Дражу Михаиловића, а  недавно у општој еуфорији емитовали партизанске спотове и славили 20. октобар?

Наше друштво се преко својих изабраних представника у државној управи определило да се не опредељује, тачније да се определи за све. Може четници, али без ратних злочина према цивилном становништву. Може партизани, али без петокрака, друге Југославије и са баластом револуционарних егзекуција и рушења грађанске класе. Данас мало више четници јер су били састављени од бранитеља старог капиталистичког поретка, више србовали иако им је званични назив гласио Југословенска војска у отаџбини. Сутра мало више партизани јер нам треба новац за буџет од Руса. И тако унедоглед, што не треба да вас чуди. Ово је народ који је Вука Бранковића, аристократу који је наставио борбе и чији су потомци продужили постојање феудалне српске државе за готово читав век, у легенди прогласио за издајника, а првог феудалца који је приступио Отоманској империји Марка Мрњавчевића уздигао у народној песми у борца за слободу. Преко земаља Марка Мрњавчевића и Константина Дејановића је Турска војска дошла на Косово, док су њих двојица погинули четири године касније борећи се на страни Турака на Ровинама против влашког војводе Мирче. И џаба вам факти кад живите у средини утемељеној на усменом предању, у којој је легенда јача од чињеница, што је матрица племенске заједнице а не развијеног друштва.

Које су идеје левице Вама лично најблискије?

Социјалистичке, либертерског усмерења.


Коментари15
d10ed
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zaharinka Bacheva
Bravo Urose! Iako nisam iz Srbije to sto ste napisali kao da se radi o mojoj zemlji. Mi smo malo ispred vas jer su nas nekoliko tajkuna vec osvojili. Ja sam igrom slucaja videla vas rad na Oktobarski salon ali dobro bi bilo da vas rad vide moi sugragani iz Skopja, a ovaj intervju nek probudi nase "velike" umjetnike da se malo pojave u javnost i recima izraze svoj stav o nasoj realnosti.
bez dlake na jeziku .
E Urke,lepo ti to sve rece...Medutim nasa Srbija i dalje krvari od rana,koje nikako da zarastu...a znas zbog cega?Svaki covek,iako je posten ,iskren,naivan kad dobije vlast pretvara se u nekog drugog coveka,zeljnog da ima sto vise...Takvi su ljudi,egoisti,halapljivi,gaze druge radi licnih interesa,gaze mrtve i uspomene,gaze istoriju,menjajuci je... i ostace takvi,takve ih je stvorio ovaj nas zivot...Nikada necu zaboraviti reci Nikole Koje u filmu:Lepa sela,lepo gore....kad su bili u tunelu..Sigurno znate na koji deo mislim....
Slobodan Sretenovic
БРАВО УРОШЕ.Сјајан текст.
Милош Косовац
Наравно, идеје блиске господовим људима, који траже Бога у себи, су и Уроша Ђурића: „Социјалистичке, либертерског усмерења“. Коментарисао би неколико мисли господина, или би можда желео да га ословим са Другом, Ђурићем. 1.“ Били су спремни да положе свој живот за унапређење стандарда целокупне заједнице, што нико од људи таквог класног и социјалног статуса не би ни у лудилу данас учинио, а да при том треба да жртвује сопствени комфор. У томе је кључна разлика“. И данас, као и увек раније има људи који жртвују споствени комфор, па и да уложе своје животе, ради унапређења заједнице.Са таквима се дружим, а то и сам радим. Но, моћна средства информисања бирају о чему, коме и како ће информисати. Од своје борбе издвојио сам неколико битних догађаја током мога рада на Космету задње деценије минулог века, у коме сам могао и живот да изгубим, наравно од институција српског режима. Па када сам видео како г-ђа Мира Адања–Полак приказује власника пицерије у Палерму који је мафији рекао „Не!“, помислио сам да ће хтети да чује и како су припадници српског режима радили у корист губитка Покрајине. Но, није ме изненадила: није ме удостојила ни да ми одговри макар са „не“ на моје тражење. 2. „Садашње управљачке елите чине људи малог домета, а велике амбиције. Људи без визије, интелектуално мањкави, често необучени за важне послове које обављају.“ Нидсу баш сви такви. Јер прва вредност интелигенције је прилагођавање. Они који су хтели да мењају, условно речено, нонпроменљиво посмртно две улице носе њихова имена. Сами сте изјавили и следеће: „И џаба вам факти кад живите у средини утемељеној на усменом предању, у којој је легенда јача од чињеница, што је матрица племенске заједнице а не развијеног друштва“. 3.„Војна елита је прича за себе, они се понашају као недодирљива тајна ложа, као независни политички и правни субјект“. Само да додам. Та елита није била способна да сачува државу за шта је била и плаћена! Но, зато примају енормно високе пензије, као да су залужни грађани!
Danilo
Pre nego sto pocnete da pricate o vojnim budzetima Zapadnih zemalja trebali bi da se zapitate zasto Austrija ima veci budzet za umetnost nego za vojsku jer Austrija je okruzena zemljama NATO-a a nije deo njega pa samim tim niko nju nece napasti u nekoj bliskoj buducnosti!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља