среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:50

Мали број квалитетно урађених књига

Аутор: Танјугсубота, 31.10.2009. у 10:34
Фото Ж. Јовановић

Радна група Министарства културе за анализу, професионални развој и перманентну едукацију у издаваштву, истражујући домаће издаваштво на основу статистичких података и узорака књига, дошла је до закључка да је домаће издаваштво у великој кризи која се огледа у одсуству квалитетних издања и доминацији комерцијалних издавача којима је књига роба, а не културно добро и који не поштују неопходне стандарде при изради књиге.

Говорећи у оквиру пратећих активности Београдског сајма књига представници ове Радне групе су дошли до запањујућих резултата да више од 90 процената књига нема чак ни уредан импресум.

Остављајући по страни чињеницу да се целокупно српско издаваштво налази у једном вакууму, јер не постоји ни Закон о издаваштву, озбиљно конституисано и организовано удружење издавача,

Радна група је покушала да релативно објективно истражи „где је тренутно домаће издаваштво”.

При томе су представници Радне групе наилазили на случајеве да у књизи нема године издања, да име преводиоца тек код оних заиста добрих издавача залута у импресуму, главни уредник, ликовни уредник, графички уредник, опрема књиге наводе се под најразличитијим називима.

Из тога су закључили да издавач не разуме довољно шта су уређивачки стандарди када се ради једна књига и да би добра емпиријска анализа требало да покаже да ли издавачи поседују писане стандарде којих се држе или је све препуштено „слободном ходу”.

Чланови Радне групе су скренули пажњу на многобројне проблеме домаћег издаваштва: непостојање законске регулативе и јасних процедура и правила у издаваштву, постојање старих језичких еталона према којима не може да се равна савремени књижевни језик, непостојање удружења издавача које би сарађивало са Међународном асоцијацијом издавача, затворене књижаре и недоступност књига потенцијалним читаоцима, непостојање јединствене цене књиге.

„Идеја Министарства културе јесте да се направи листа препорука како постојећи проблеми могу бити решавани и да се утврди какав је стваран производ издаваштва да би држава могла да се орјентише и обезбеди одређена средства за помоћ издавачима”, казала је чланица Радне групе Анка Јакшић.

(/Slika2)Она је при томе наглсила да један такав инструмент, потпомогнут значајним државним средствима, треба да послужи да се награђују најбољи програми, издавачи, уметничке праксе и да се не сме дозволити да лоша књига буде хваљена као изврсно урађена или да лош издавачки програм добије исти простор у јавном мнењу као и добар.

Као значајан проблем чланови Радне групе су издвојили и непостојање никаквог институционалног облика стручне обуке и усавршавања за људе који хоће да се баве издаваштвом, па су сходно томе предложили да се установи један центар за сталну обуку и иновације у издаваштву.

„Важно је и да утичемо на културу читалаца да када узму у руке књигу препознају да ли је она добро урађена, јер је спроведено истраживање Александра Дракулића и Народне библиотеке Србије показало да је читалачка култура на ниском нивоу”, оценила је Јакшићева.

Она је навела да према статистици више од 9.000 људи у Србији се бави издавањем књига, али према критиријумима Радне групе постоји око 285 професионалних издавача, који годишње издају 10 и више књига.

Према тим подацима ове године је објављено 13.200 нових наслова, око 30.000 наслова је тренутно у оптицају у Србији, док најбоље снабдевене књижаре у Србији једва да могу да понуде четвртину расположивих књига.

Директор „Паидеие” Петар Живадиновић је у име издавача предложио ближу сарадњу Радне групе и издавача, формирање покретне дистрибуције као начин да се сузбије нелегална трговина књигом и да се стварна ситуација са издаваштвом предочи политичарима који одлучују.


Коментари6
f89ea
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dišan Nonković
Dali su knjige kvalitetne ne odredjuje neka komisija već to odredjuje tržište. Ono što nije dobro to se ne kupuje pa će na taj način pijaca regulisati kvalitet. Standardizacija je preporučljiva kod školskih udžbenika, naučne kao i administrativne literature! Kad je već ova komisija sebi uzela za pravo na merodavnost i kompetenciju procenjivanja kvaliteta knjiga onda je trebala biti konkretnija a u kritici odmerenija. Veliki joj je minus da nije posvetila ni reči o uslovima pod kojim se pišu i štampaju knjige ojadjenoj zemlji i ojadjenom društvu. Činjenica je da te knjige većinskim delom nastaju zahvaljujući upornosti i žrtvovanju autora koji u stvari i financiraju štampanje svoje knjige odvajajući često novac od sopstvenih usta. Ako je neki nedostatak za kritikovati onda je to nepostojanje institucija koje se brinu o kvalitetu dodeljujući novčanih nagrade za kvalitetna dela kako nebi išlo sve na teret autora bez i trunke organizovane financijske pomoći putem novčanih nagrada od strane ministarstva a i od drugih kompetentnih medija. Mislim da je više nego nefer kritikovati stvaraoce a ne govoriti o uslovima pod kojima ta dela ugledaju svet. I u ovoj grani su naše merodavne institucije kaotične kao što je to slučaj i u svim ostalim granama. Zašto bi ovde bilo drugačije? Dušan Nonković-urednik Glasa Dijaspore
roman vehovec
Udruženje izdavača i knjižara Vojvodine je pre dve godine pokrenulo inicijativu za donošenje Zakona o knjizi, što je za rezultat imalo stvaranje prednacrta ovakvog akta. Inicijativa je međutim utihnula, iz raznih objaktivnih i manje objektivnih razloga. Predlog se može preuzeti na internet adresi Udruženja Obradovan sam činjenicom da je oformljena Radna grupa koja je analizirala naše izdavaštvo, ali je neobično da se ne zna da postoji Zakon o publikacijama gde, između ostalog, tačno piše šta je u impresumu, koji su obavezni elementi knjige, itd. Taj zakon je, naravno, potpuno smešan, opterećujući i svakom je jasno da je to stvar prošlosti, pa se njime ne bih ni bavio. Ali taj obavezujući akt je jedini koji imamo. Pitanje je zašto se toleriše postupanje izdavača suprotno odredbama važećeg zakona. Iskreno se nadam da je pojavljivanje Radne grupe najava ozbiljnijeg rada i konačnog donošenja prave moderne regulative, koja će "počistiti" naše prilično šareno knjižarsko trgovačko dvorište, administrativno olakšati posao izdavača i istovremeno uozbiljiti ovu važnu profesiju, sprečiti pirateriju, i konačno opismeniti nam i knjige,i izdavače, ali i razna nadleštva.
everywhere anywhere
Nisam iznenadjen rezultatom analize nasih izdavackih kuca. Kupujem knjige svaki put kad posetim Srbiju i, iako, pricam samo engleski pored maternjeg, nije mi bilo tesko da shvatim da su prevodi stranih autora na srpski, u najmanju ruku, amaterski! Ako sumnjate, procitajte nesto od Borhesa ili Pamuka, bicete razocarani, to vam garantujem. Verovatno da ima izuzetaka, ali ja ih nisam nasao. Siguran sam da su nasi eminentni prevodioci svesni ovog problema, nadajmo se da ce ovaj izvestaj ubrzati donosenje zakona, ali znajuci nasu drzavu...
Ljubitelj knjige
Jasno je da u osiromasenom drustvu ima mnogo problema u izdavastvu kako se kaze u clanku.Ministarstvo za Kulturu treba pod hitno da napravi predlog zakona i moraju postojati standardi sta i kako se predstavlja u novoj knjizi.Drugo, mora se uspostaviti Centralna baza podataka o tome koji naslovi postoje i gde se mogu dobiti. Neke knjizare vec koriste kompjutere, ali nemaju azurne podatke. Treba takodje u knjizarama da postoje slobodni kompjuteri da i citaoci sami mogu da traze sta ih interesuje. Verujem da bi za ove kulturne potreba mogla da se nadju sredstva iz inostranih fondova. U eri velike besparice treba ici na jeftinija izdanja, skromnija u opremi,(kao nekad 'Pingvin" papirna izdanja) itd. itd. S postovanjem.
Проф. др Миладин М. Шеварлић
Поштована госпођо Анка Јакшић, Свим научним асоцијацијама које издају зборнике радова са научних скупова и научне монографије својих чланова изузетно је стало да оне буду урађене по СТАНДАРДИМА, али Министарство културе, а ни Министарство науке и технолошког развоја немају (или мени нису познати) правилнике којима се регулишу врло значајна питања од садржаја насловне корице и импресума до означавања ИСБН броја и ЦИП каталогизације. Уколико сте Ви представник Министарства културе - учините напор да се то што пре уради. Друштво аграрних економиста Србије годишње издаје релативно мали број публикација (око пет), али имамо проблема чим променимо чак и штампарију јер треба да се уподобимо њиховој пракси, а не званичним стандардима или бар препорукама надлежног државног органа. Мислим да би Министарству културе у том погледу највише могли да помогну представници Народне библиотеке Србије јер међу њима има изванредних познавалаца ове проблематике, посебно када су у питању компарације стандарда за издавање публикација између појединих земаља или и у оквиру једне земље али по различитим областима и жанровима публикација.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Вести дана

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља