понедељак, 29.08.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:05

Био сам заљубљен у бокс као у музику

Аутор: Славко Трошељсубота, 31.10.2009. у 22:00
И сад радим, компонујем, има још музике у мени: Војислав – Воки Костић Фото Жељко Јовановић

ВИШЕ ОД СПОРТА
Он је један од најплоднијих српских композитора свих времена, а музичким путем је пошао само зато што су сва остала школска врата за њега била затворена. Војислав – Воки Костић је од 1947, кад је имао само шеснаест година, био две године на робији због дела „против народа и државе”. Кад је изашао на слободу очев пријатељ га је, кришом, због робијашке прошлости, увео у музичку школу.

А у живот је кренуо као господин по рођењу, образовању, врсти свих талената, односу према себи и другима... Рођен је после брата Вање у браку лекара Александра и Смиље, носилаца француске Легије части! Александар је, као хистолог, ембриолог и сексолог, био 1921. године покретач оснивања Медицинског факултета у Београду, а Смиља, педијатар, оснивач дечије клинике.

Упркос чињеници да му је пре пет година ампутирана десна нога, Воки и даље ради. Пре месец дана је, у Атељеу 212, организовао промоцију снимка музике, ЦД-а, у коме се џез уклапа у изворни фолклор.

Воки је у браку, без деце, са Вером, балерином, новинарком и рели возачем, која је у тркама побеђивала и мушкарце.

Шта посебно памтите из детињства?

Губитак брата Вање и мој одлазак у затвор. Вања је 1942, са осамнаест година, отишао на Равну гору, код четника. Били смо васпитани у националном духу. Вања је погинуо у борби против партизана. Никад нисмо сазнали где му је гроб. А ја сам, после рата, у шеснаестој години, са двадесетак другова, кријући то од родитеља, штампао и растурао летке против комуниста. Ухапсила ме ОЗНА. Осуђен сам на три, а у затвору сам био две године.

Ко Вам је скратио казну?

Јосип Броз Тито лично, после усменог разговора са мојом мајком. Моја Смиљка је лечила Титовог сина Мишу. У току тог прегледа Тито ју је питао зашто је забринута. И она је казала: „Због сина”. А Тито је рекао: „Не брините, госпођо. Видите да је Миши сад боље”. Тада је мајка казала Титу да се брине због свог сина, због мене... И казна ми је, са три, смањена на две године робије.

А ко је пресудно утицао на Ваше образовање?

Гувернанта, Немица Марија, а о Вањи је бринула Францускиња Ивет.

Ја сам ишао у српско-немачку, а Вања у српску-француску основну школу. Тако је одлучила наша мајка. Наравно, уз нас су, у сваком тренутку, били и родитељи, са књигом, саветом, личним односом... Ево једног примера: у току ручка свако од нас четворо имао је обавезу да исприча шта му се догодило тога дана. Била је то школа лепог, јасног и искреног говора.

Којим музичким делима се поносите?

То су само два дела: Музика за телевизијску серију „Вук Караџић” и за балет „Ко то тамо пева”. „Вук Караџић” је, са Микијем Манојловићем, пре свега, најбоље снимљена серија у историји телевизије, а ја сам је обојио са петнаест сати изванредне музике. А компоновао сам музику и за серије „Врућ ветар”, „Балкански шпијун”, „Бољи живот”... Било је ту око шест стотина композиција за сва позоришта, па за шездесетак филмова, стотинак класичних дела, а и за око три хиљаде песама као, на пример, хитови: „Иду дани”, „За Београд”, „Ја сам ја, Јеремија”...

Шта мислите о Гучи?

Немам ништа против, али не мислим да је Гуча музички на високом нивоу. Гуча није фестивал музике, већ фестивал крканлука. А посебно ми је, пре неколико година, засметала реченица политичког великана Србије Војислава Коштунице. Казао је: „Онај ко не воли Гучу, не воли Србију. Ко не разуме Гучу, не разуме Србију”. Ја врло добро разумем и Гучу и Србију. Не волим Гучу, али волим Србију.

Да ли се у кући препуштате музици?

Раније сам то чинио често, а сад много ређе. Волим Баха, опушта ме, а волим и џез, подиже ме... Међутим, последњих пет година, после ампутације ноге, најчешће се препуштам тишини. Али, и сад радим, компонујем. Има још много музике у мени, иако ме је губитак ноге одвојио од основних токова живота. Ипак, догоди ми се, понекад, кад сам сам, да слушам балет „Ко то тамо пева”. То ми диже морал. Чак се, некад, запитам да ли је могуће да сам ја то написао...

Шта је претходило ампутацији?

Игра, жестока игра. По идеји Љубивоја Тадића, тада, 2004. године, управника Народног позоришта, направио сам балет по филму „Ко то тамо пева”, за који сам написао музику. За кореографа сам узео Сташу Зуровца и његову екипу. Тако су ту српску историјску причу, по тексту Душка Ковачевића, и по мојој музици, на сцену поставили Хрвати. И то, стварно, делује величанствено.

Кад сте први пут видели тај балет?

На премијери, дан пре ампутације ноге у војној болници. А генерал, доктор Зоран Станковић, ми је то, уз много убеђивања, једва дозволио. Услов је био да, у позоришту, око мене, буде десет војника. Јер, нико, због могуће инфекције, не сме да ми приђе. И тако сам одгледао ту представу после које су ме, уз буран аплауз и овације, извели, у колицима, на сцену. А кореограф Зуровац је, у обраћању публици, рекао: „Овај балет не би постојао да није било господина Вокија Костића, који је, у ствари, музички геније...

А од када сте се предали кувању, рецептима..?

Од малена. Први ручак сам направио кад сам имао осам година. То је било 28. септембра 1939. године. Била је то годишњица венчања мојих родитеља. Помогла ми је Мицика, Словенка, наша куварица. А бака Катарина, очева мајка, ми је, са посебним уважавањем, поклонила свој кувар. Из тог кувара су кренули сви моји рецепти. А често сам ишао и на гастрономска путовања. Обилазио сам земље и проучавао кухиње.

Моје књиге су уџбеници исхране, а не обични кувари. Гастрономи су били познати уметници: Балзак, Росини, Бојан Ступица, Арса Јовановић, Муци Драшкић, а Моцарт се одмарао у кухињи, уз шерпу и варјачу... Јер, кулинарство је уметност.

А који спорт је био Ваш?

Био сам потпредседник Боксерског клуба Црвена звезда. Заљубио сам се тада у бокс као у најлепшу музику. У то време је бокс, али стварно, најчешће, био племенита вештина. Такав бокс је имао све одлике уметности кад су се борили мајстори као што су били: Белић, Џакула, Вујин, Обрадовић, а посебно велики ас Мирковић, који је био више него талентован. Имао је Мирковић такву технику да се често догађало да га ривал ни једанпут не удари у току све три рунде. Јер, кад су у рингу прави представници те вештине, бокс није туча, као што јело никад не би смело да буде ждрање.

Шта је Ваш отац мислио о женама?

Мој отац је, као врхунски, светски сексолог, говорио о женама као о узвишеним бићима. Он је до те мере поштовао жену да је сва своја дела обележио општом посветом: „За жену”. Значи не својој супрузи, већ жени, као бићу.

А шта је говорио о сексуалном васпитању?

Његов основни став је био да се сексуално васпитање стиче у породици, а не на улици. Али, ја сам, као јако мали, тајно читао очеве књиге. А кад ми је он то, у мојој дванаестој години, препоручио рекао сам му само: „Прочитано”, а он ми је одговорио:„У реду је”. Тако ме отац сексуално васпитао са две усмене речи.

Шта је Вам најважније у женском бићу?

Пре свега интелигенција. И не само о односу са женом већ и у мушком дружењу. Имам ужасан отпор према свима који су примитивни и са мањком памети. Лепота и шарм су божији дар, а остало могу да истрпим.

Који однос је јачи: страст, еротика или љубав?

Мој отац је написао „Љубавну трилогију” по којој је љубав темељ свих односа између мушкарца и жене. Јер, све мора да проистиче из љубави. Није поштовао сексуални однос који је само резултат страсти и еротике. Јер, љубав прави разлику између људи и животиња. Чак и код неких животиња имате трагове љубави. А секс имају све животиње.

Које су благодети секса?

Не постоји већа присност између два бића. То је најлепше осећање које заљубљени могу да доживе. Они се у том односу стопе у једно тело, у један дух. И ову блискост преносе у све своје односе и у све своје мисли. Јер, емоције су јаче од мисли.

Шта сте научили од жене?

То је тешко питање. Јер, никад нисам све научио од једне жене. А најчешће нисам налазио оно што сам очекивао да ћу да нађем. Једини мој прави навијач је моја садашња жена Вера. Исконска одлика жене је у потпуној предаји свом мушкарцу. Душом и телом. У свим односима. Посебно ако је жена уметник.


Коментари4
1ac44
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mile Jevtic
Samo cu se osvrnuti na komentar.Tito mu smanjio robiju sa 3 na 2 godine! Taj srbomrzac (Tito) je mogao sve.Bio je gospodar zivota i smrti mnogih.Nije napao Jasenovac i time spasao mnoge zivote uglavnom Srba,pa sremski front i hiljade izginulih neukuh srpskih mladica pa...Goli otok,likvidacija hiljade povratnika posle rata prevarom Cercila da ce im se posteno suditi.Ali takvi smo kakvi smo. I dalje mu je grob u Beogradu kao mauzolej a Drazine kosti ne mogu da se pronadju. Inace g.Vojkan je covek par-exelance.
ljube stojkovski
Kako sada ispade da se svi borili protiv partizana.Pitam se samo ,odakle onolika brojnost partizana u NOB-u?.Imajte i malo ljudskog dostojinstva,pa neka je u pitanju i Vojislav Kostic.
Shaca
a cekajte, zar se cetnici nisu borili protiv nemaca, a ne protiv partizana?! pedratni "gospodin" otisao na ravnu goru... hm..
Бранислав Јовановић
Воки...желим ти све најбоље и поред те несреће што си је препродио уз твој несаломиви дух и Божју помоћ.Композитор си број 1 без премца.И кулинар...наравно.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Интервјуи

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља