понедељак, 10.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:55

Српски језик за 21. век

Аутор: Марина Вулићевићпонедељак, 02.11.2009. у 22:00
Владо Ђукановић (Фото Л. Адровић)

Српски је језик, данас, запуштен. Овакву јасну оцену, у најкраћем, даје лингвиста Владо Ђукановић који је у оквиру Радне групе при Министарству културе Републике Србије за анализу,професионални развој и перманентно обучавање у издаваштву задужен за анализу општег стања савременог српског језика, лектуре и коректуре у објављеним књигама. Радна група одржала је састанак на управо завршеном 54. међународном Београдском сајму књига и резултати које је саопштила нису нимало охрабрујући.

На оцену коју за „Политику” износи Ђукановић, утичу три битна фактора. То су: стање у образовном систему у Републици Србији, затим чињеница да језичка норма не прати развој језика, као и изузетно снажан утицај страних језика на савремени српски језик.

– Стање у образовном систему у Србији представља основни проблем. Иако је предмет Српски језик и књижевност обавезан у свим основним и средњим школама, у стварности се српски језик изучава само у основним школама, док се у средњим школама настава тог предмета своди искључиво на књижевност. Већина наставника игнорише обавезу да треба да предаје и језик, што надлежни просветни органи толеришу. Српски језик се, такође, не учи ни на једном факултету осим Филолошког факултета. Сасвим је ненормална ситуација да, рецимо, на студијама новинарства на Факултету политичких наука не постоји макар један предмет који би се бавио основама језичке културе – каже Владо Ђукановић.  

Када је реч о другом проблему, Ђукановић истиче да наша актуелна језичка норма већ одавно није актуелна, да су језички приручници који су у употреби махом застарели и да се може рећи да све потребе савременог српског језика на ширем културном простору испуњава тек један језички саветник, „Речник језичких недоумица” Ивана Клајна.

– Међутим, најобимнија граматика српског језика и даље је „Савремени српскохрватски језик I‑II” Михаила Стевановића, која је објављена пре 45 година. Средњошколска „Граматика српскога језика” Живојина Станојчића и Љубомира Поповића први пут је објављена пре 20 година, и од се тада редовно прештампава без суштинских измена. Нажалост, овај средњошколски уџбеник већ је петнаестак година основни приручник по коме и студенти српског језика спремају и полажу испите из граматике. Најновији, једнотомни, „Речник српскогајезика” Матице српске из 2007. године само је привидно савремени речник. Његова израда започела је 1990. године, објављен је после 17 година, и заправо представља дајџестирано издање шестотомног речника Матице српске, чији је последњи том објављен пре 33 године, објашњава Ђукановић, додајући и то да је актуелни „Правопис српскогајезика” Митра Пешикана, Мате Пижурице и Јована Јерковића, објављен пре 16 година.

Овакво стање у образовању и овакво стање нормативних језичких приручника ствара основу за трећи проблем, а то су, према оцени Влада Ђукановића, позајмљенице из страних језика, на које последњих деценија пажњу обраћа тек мали број лингвиста.

– Проблем не лежи само у издаваштву и недоученим преводиоцима, него и у ниском нивоу опште културе и у све већој упућености новинара и стручњака углавном на англосаксонске изворе које Интернет данас чини изузетно доступним – сматра Ђукановић.

Анализу стања у лектури, као важном сегменту издаваштва, Ђукановић посматра у односу на пређашње стање у бившој Југославији, када су све издавачке куће и медији имали лекторске службе.

– Лектори су, заправо, били људи који су свакодневно креирали нормативне узусе савременог језика, међутим, током деведесетих година прошлог века међу првима су се распале лекторске службе и такво стање у издавачким кућама и медијима траје до данас. Лектори  раде хонорарно и слабо су плаћени. Уз свој посао обављају и коректорски. Међу лекторима нема размене искустава и идеја, све се своди на појединачни рад где нема контроле квалитета – каже Ђукановић.

Препоруке за побољшање стања у овој области, које предлаже Владо Ђукановић, односе се најпре на дугорочну стратегију развоја која једино може дати трајне резултате и најпре поставља питање у чију надлежност спада српски језик. Да ли у надлежност Министарства културе, Министарства просвете, Министарства науке, Института за српски језик, катедри за српски језик, Вукове задужбине, Одбора за стандардизацију? Затим, Ђукановић предлаже да издавачи проценом квалитета и посебним наградама буду стимулисани да воде рачуна о језику и да формирају лекторске службе.

– У домен Министарства културе требало би да спада и подршка организовању одговарајућих курсева на којима ће се активно и перманентно едуковати преводиоци и новинари, због тога што су то две групације које имају огроман утицај на језичке навике популације. Представљање језичке културе кроз низ активности које подржава Министарство културе, кроз изложбе, трибине и предавања широм Србије, начини су да се помало, али свакодневно, утиче на развој језичких навика људи – наглашава Владо Ђукановић, указујући и на приоритете активне и дугорочне подршке ћирилици и израде букварског писма ћирилице и латинице, промоције калиграфије и обуке учитеља и деце у правилном писању. У прилог томе Ђукановић још предлаже:

– Већ идуће године отвара се прилика да се прослави два века од објављивања књижице Саве Мркаља „Сало дебелога јера либоазбукопротрес”, у којој је реформисана наша азбука и у српски језик уведено начело „Пиши као што говориш” што је, касније, без икаквог разлога приписано Вуку Караџићу. Ово је изузетна прилика за почетак широке културне акције која би се могла назвати „Српски језик за 21. век”.


Коментари28
ffc29
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ђ Н
У чланку је наведено да је српски језик запуштен а и у овом чланку је употребљен прилог ПЕРМАНЕНТНО који је страног порекла, и то наравно употребљавамо без нарочите потребе. Срспки језик треба да се негује и писањем ЋИРЛИЦЕ, а сам Речник језичких недоумица је на латиници. Изузев латинице, Речник не пружа довољно објашњења за главне недоумице као што је : ПО ПРВИ ПУТ (наведенено је само ЛИНГИВИСТИ ПРЕПОРУЧУЈУ ПРВИ ПУТ), СХЕМА (обајшњење је : ЧЕШЋЕ СЕ КОРИСТИ ШЕМА (НЕПРАВИЛНО!) )...
Milojko Sarić
Српски језик је једини језик у Европи који незна дали да се користи српским националним ћириличким писмом "Вуковиц" или хрватском латиничке писмом "Гајиц", зато се дивим Грцима који чувају своје национално писмо и брину се за њега. Српски језик је једини језик у Европи који нема јасну норму, незна се тачно шта је то српски језик, па може и екавски и ијекавски, па мало и на туђем речнику, па су то као дубле а заправо су стране речи уведене на силу у српски 1954. те речи нису добродошле, само стварају хаос. Све је то ван памети!
Milojko Sarić
Mnogo puta sam upozoravao na strane reči koje u srpskom nemaju istorisku tradiciju. Nakon raspada srpskohrvatskog jezičkog zajedništva nemožemo da dozvolimo da hrvatske reči ostanu u srpskom rečniku,to naprosto nije normalno.
Иван
И у овом тексту се користи реч „едуковати“. Не знам када је та реч ушла у модерну употребу али на српском не значи ништа. Наша реч је образовање, и то нам пуно говори. Није случајно да потиче од речи образ (част), где учен човек мора да буде и частан. Та реч говори толико тога да је злочин користити едукација, едукатор, едуковати уместо учитељ, образовање, предавач, све речи које пуно више говоре и значе. Додуше, наши у министарству су до скора, а вероватно и сада, уместо наставног плана и програма бомбардовали ђаке речима попут курикулум, инклузија, а у најновијој спрдњи са језиком су увели и реч мастер наместо магистар. Реч коју има расистичко име у оригиналу које значи господар. Најбоље смо описани у „Покондиреној тикви“...
Иван
„(kom. šaljem SMS-om, na lat. jer ne mogu na ćirilici)“ — У Русији је тај проблем решен тако што произвођачи мобилних телефона не могу да уђу на тржиште ако не обезбеде да им уређаји подржавају руско писмо, јако једноставно решење. Код нас ретко који увозник уопште има и преведену књижицу која описује како справа ради, а још мање цео апарат локализован на српски.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља