среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

Да ли се опструише рад академије

Аутор: Анђелка Цвијићуторак, 03.11.2009. у 22:00
Ака­де­мик Па­у­ла Пу­та­нов (Фо­то Б. Педовић)

Које захтеве ново време ставља пред САНУ? Да ли те промене неко опструира у академији?

Уочи сутрашње изборне скупштине Српске академије наука и уметности о томе отворено разговарамо са др Паулом Путанов, редовним чланом САНУ из Одељења хемијских и биолошких наука. Академик Паула Путанов је на недавној Конференцији чланова Српске академије наука и уметности, на којој су представљени кандидати за нове редовне и дописне чланове академије, отворено и конкретно говорила о неопходним променама у САНУ, али и о неким немилим дешавањима у академији, наводећи и имена.

– Савремена научна открића најављују драматичне промене у свим сферама живота. Од нових сировина и горива, материјала неслућених термичких, магнетних, електричних и оптичких особина и лекова са непредвидивим фармаколошким својствима, све до открића нових галаксија у васиони. Распон и брзина којом се долази до нових сазнања, њихове техничко-технолошке, економске, социјалне и политичке димензије алармирају светску научну јавност, индустријске потенцијале и највишу администрацију. Академије наука ту нису могле бити мимоиђене – каже за „Политику” академик Паула Путанов, и додаје:

– Да би се уклопила у ове токове, наша академија треба и сама много тога да промени: глобалну стратегију, неприлагођене надлежности руковођења у САНУ, компетенције и одговорности научних одељења и стручних служби; критеријуме, процедуре и механизме избора, како нових чланова САНУ тако и чланова радних и репрезентативних тела.

Наглашавате да научна област треба да добије приоритет. Мислите ли да је до сада она била у запећку? Ако јесте, који су разлози били за то?

Приоритетне су оне научне области чији напредак највише доприноси прогресу друштва и развоју других научних дисциплина. Ту, данас, спадају хемијска и биокатализа, хемија и технологија полимера и молекуларна биологија. Њихова заступљеност у САНУ угрожена је двоструко: ометањем истраживања катализе успешно развијаних у САНУ и ускраћивањем подршке одељења за избор нових чланова. Разлози су једноставни – невођење рачуна о научним трендовима и зазирање од научног престижа нових чланова одељења.

Колики су и какви стварни резултати наших научника у оквирима међународне науке? Да ли је критеријум цитираности радова довољан за улазак у академију?

Судећи по подацима наведеним у рефератима за избор, радови наших научника су високо заступљени у иностраној литератури. Али, податак о цитираности, иако потребан, није довољан. Цитираност различитих радова нема исту тежину – зависно од тога да ли се ради о суштинском доприносу или о бројчаном податку који може бити оригиналан, експериментално добијен или само преузет, евентуално интерпретиран. А мора да буде цитиран самим тим што је споменут. Има радова који баш на овој основи постижу високу цитираност. Данас је од цитираности важније лично присуство кандидата у међународним научним форумима који планирају велике заједничке пројекте. Такав пример је учешће професора Миленка Плавшића у European Network of Excellence for Biomaterials.

За који се критеријум ви залажете?

Поред научне области битна је и природа проблема којим се кандидат бави. Минуциозна истраживања детаља о особинама појединих биљних врста, инсеката или физичкохемијских аналитичких метода представљају захвалан материјал за семинарске и докторске научне радове. Међутим, од највиших научних установа тражи се отварање нових подручја истраживања и сагледавање примене планираних научних открића.

Још један битан критеријум је посвећеност кандидата циљевима САНУ. Кандидат који максимално испуњава тај услов има предност у односу на онога који своје резултате остварује радећи за неку другу кућу... То је логичан критеријум који добија на значају и у академијама наука, све више упућеним на мултидисциплинарност.

Рекли сте: „Ниједна институција, па ни академија наука, не може да просперира ако унапређује кадрове који јој наносе штету.” На шта сте тачно мислили?

Покушаћу да на ваше питање одговорим конкретно, примерима из Одељења хемијских и биолошких наука, који показују како се академији наноси штета опструкцијом њених циљева, обарањем научних критеријума, угрожавањем научног кредибилитета, ремећењем стваралачке атмосфере.

Пример отворене опструкције циљева академије представља спречавање публиковања књиге „Српска академија наука и развој хемије у Србији”. Ова књига афирмише колективно залагање академика на остваривању циљева САНУ. Ометање њеног објављивања од стране дописних чланова М. Анђелковића и М. Перића, истовремено аутора и опонената ове књиге, доводи их у очигледну колизију са интересима академије.

Следећи пример тиче се научног кредибилитета САНУ. Књига М. Перића „Структура и спектри молекула (први том). Квантномеханички основи” представљена је као капитално тротомно дело, иако друга и трећа књига још не постоје. Појава постојеће књиге, као приказ начина на који аутор доживљава сусрет са квантном механиком тешко би се могла сматрати епохалним догађајем за српску науку, књижевност и филозофију. Оваква неодмерена а јавно истакнута оцена ове књиге може само да доведе у питање научни кредибилитет академије.

Имате ли још примера?

Пример проблематизовања научних критеријума представља посебно признање аутору који је објавио хиљаду научних радова у области математичке комбинаторике у хемији. Није ми познато какав значај за развој математике има хиљаду рутинских интерпретација хемијских података. Са хемијског становишта није уверљиво да се нови оригиналан научни рад може објавити сваких 10 дана током пуних 30 година. Целисходност овог обимног посла није јасна ни с обзиром на степен компатибилности података добијених под различитим условима. Прави проблем настаје када се овакав опус усвоји као еталон успешности.

Статусу академије наука у савременим околностима свакако не доприносе игре стаклених перли као ни прекрајање чињеница, кривотворење записника и нетолерантни односи у одељењу. Све то сам имала на уму предлажући да се дописним члановима М. Анђелковићу и М. Перићу који су активно и креативно укључени у разне опструктивне делатности а предложени су за редовне чланове остави могућност да до следећих избора усмере своје не мале потенцијале ка добробити академије.

Шта мислите о „подмлађивању” САНУ? О евентуалном проширивању на области који су се последњих деценија нарочито развиле? Мислим на дугогодишњу идеју да се у САНУ приме и филмски ствараоци.

Последњих година било је доста говора о „подмлађивању” САНУ. Можда је дошло време за размишљање о њеном „отварању” према другим научним установама и регијама, и новим креативним делатностима. Није корисно за академију да пријем нових чланова ограничава на наставнике појединих катедри Београдског универзитета. Што се тиче филмске уметности, дефинитивно усвојен појам „ауторског филма” јавно инаугурише елеменат креативног у филмском стваралаштву. Дух времена које се мења под све агресивнијим утицајем електронских медија можда нас обавезује да водимо рачуна о ономе што надмашује забаву или обичну информацију. У сваком случају, за то су потребна компетентнија мишљења од мог.


Коментари12
8d3ff
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zorka Vukmirovic
...Nisam htela da se upustam u navode u tekstu g-dje Putanov, jer me sokiralo koliko je sve intrigantski zvucalo, a "Politika" je ozbiljan list i citaoci treba da cuju i drugu stranu. Lobiranje za jednog kandidata i pljuvanje drugih uoci odluke o njihovom izboru nije prihvaceno u svetu nauke. Prema rezultatima izbora moze se zakljuciti da je akademik Putanov dala autogol. I to je za pohvalu svima koji su ucestvovali u glasanju. A citaocima "Politike" koji pisu podrske akademiku Putanov preporucujem da se bolje upoznaju sa pravilima fer-pleja.
Milka Peric
Akademici su kao PUPS. Hoće da rade, a ne mogu. Starački klubovi po svetu dobijaju dotacije, pa i ovi kod nas. Inače tu nema ni nove nauke ni nove umetnosti- što je urađeno, urađeno. Nemojte molimo Vas više. Svako poštovanje za ranije, ali ne ulivajte nam lažne nade. PUPS bi takođe mogao malo da se smiri pre nego ode biološkom kraju , a tada sledi razlaz.
U belom svetu
Седим у својој лабораторији у белом свету и читам две вести у "Политици". У једној, министар за науку даје трачак наде за повратак стручњацима и научницима у емиграцији. У другој вести читам о изборима у Српској академијии видим да је унапређен академик који је оставио без посла доцента који се у Србију вратио са престижног универзитета у свету. Такву шизофрену Србију сам оставио пре десет година и све више верујем да се тамо никад ништа неће променити.
NINA
mima, 05/11/2009, 16:48 Nije šija nego vrat! Docent u pitanju, je posle pet godina rada na akademikovom fakultetu, imao dva referata, prvo pozitivan i, posle nekoliko meseci, negativan. Negativan referat je, kao predsednik četvoročlane komisije, napisao i prvi potpisao pomenuti akademik. Referati o izborima nastavnika su na Beogradskom univerzitetu zvanični dokumenti i sve ovo je moze lako da se proveri.
mima
Mima "Gospođica Nina" savršeno dobro zna da a) 2006. godine nije postojao akademik Perić; b) da profesor Perić NIJE potpisao negativan referat za reizbor mladog docenta sa Kembridža.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља