четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:12

Панчево није хтело Кућу музеј Бате Михаиловића

среда, 04.11.2009. у 22:00
Милорад-Бата Михаиловић: „Арабеска”, 1968.

Милорад Бата Михаиловић, српски сликар и академик, понудио је пре неколико година да део своје заоставштине из Париза пресели у родно Панчево, сматрајући нормалним да тамо где је 1923. и угледао свет, градске власти обезбеде Кућу музеј. Било је тако и договорено, потписан протокол (али не и уговор) и онда се стало или одустало... Ко би знао.

Званично од општине Панчево новинар „Политике” није добио одговор, али незванично се прича да је после смене градске власти, баш тада престала прича о Кући музеју Бате Михаиловића у Панчеву.

Чувеног сликара смо пронашли у Паризу, који о овом случају готово да није желео ни да прича, ипак је за „Политику” изјавио следеће:

– Што се мене тиче, дигао сам руке од тога. Видео сам да одлука о Кући музеју не може бити донета у Панчеву. Преговарало се пре две године и више немам никакву везу са људима из Панчева. Немам снаге да се бавим тиме и не могу никог да молим.

Уметник Београду није учинио сличну понуду, али и када би се на то одлучио он или неки други уметник, остаје питање да ли је престоница у стању да прими тако значајан поклон?

– Београду нисам нудио своја дела са намером да то буде мој легат, иако је један новинар то написао. Не знам да ли Београд има могућности да ми понуди ту варијанту, да им дам двадесетак слика. Ако би Београд тако нешто понудио, ја бих то одмах урадио, али не из амбиције да будем важан већ зато што мислим да Београду треба помоћи. Сувише је лишен уметности! Нисам се до сада ником у престоници обраћао, али све што би Београд од мене тражио ја бих му поклонио.

(/slika2)О томе каква је процедура, у случају када би Бата Михаиловић или било који други наш велики сликар понудио дела Београду, Ана Поповић Бодрожа, директорка „Куће легата”, изјавила је:

– Уколико би се Михаиловић нама обратио, постојала би добра воља да се његова дела приме. Али, „Кућа легата” не ради тај пријем самостално, већ на нивоу града Београда. У том случају, уметник треба да се обрати Скупштини града, тачније Секретаријату за културу, и то би било озбиљно размотрено. Знам да је постојала нека комисија за пријем нових легата при граду Београду. Била је оформљена при Секретаријату за културу пре годину и по дана, али не знам из којих разлога она никад није отпочела рад. Сигурно постоји још уметника који хоће нешто да оставе граду и такав поклон би требало озбиљно разматрати. Михаиловић је озбиљан аутор.

Ана Бодрожа, такође, наводи да проблем који постоји у Београду јесте смештај легата, и тврди:

– Имамо хроничан проблем са депоима и на нивоу републичких и градских музеја. „Кућа легата” има изванредан депо у Универзитетској библиотеци који је, по начину чувања дела, европски, али је он прилично попуњен. Време је да се размишља о новом већем депоу, те бисмо ми очекивали сарадњу Скупштине града Београда.

О томе каква је ситуација са легатима широм Србије, Бодрожа наводи да „о легатима најбоље брине Нови Сад, док у Београду постоји ’Кућа легата’”. У мањим градовима Србије ситуација је различита. Има градова где су легати изузетно поштовани, поготову кад је реч о уметницима који су пореклом из тих градова. Али, постоји и ситуација крајње запуштености у музејима у унутрашњости, где немате ни основну документацију.

Поставља се питање да ли је Београд уопште спреман да прими поклоне великих уметника?

Ако би, на пример, Бата Михаиловић хтео да поклони овог момента део своје збирке Београду, да ли би је било могуће примити? Пре свега зато што Комисија за пријем легата при Београду не ради. Ако би већи број дела био поклоњен проблем је где их сместити, јер је депо „Куће легата” пун. То не би могло да се реши брзо.

– Има још уметника који су поднели захтеве да се приме њихови легати; међу њима су Слободанка Ступар, Марица Прешић-Радојчић, Коста Богдановић... Иницијатива за решавање тих проблема би морала да крене од Скупштине града како би се људима који желе да оставе вредне збирке граду омогућило да то могу и да учине – каже на крају Ана Бодрожа.

Више информација о Комисији за пријем легата при Скупштини града Београда нисмо успели да добијемо, јер званично информације новинарима може да пружи само Ивана Авжнер, градски секретар за културу, која је тренутно одсутна.

Биљана Лијескић


Коментари9
15f1d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

djoletov brat n
klasican primer neskromnosti!ko da se ja naljutim na nikol kidman zato sto mi se ne javlja u poslednje vreme!
Lana Petursdottir
Ne cudi me ovakvo ponasanje Pancevackih celnika kulture. Mnoga imena Pancevacke kulture slikari ,vajari i ostali poznati umetnici iz Panceva zavrsili su u zaboravu svoga grada i baceni na djubriste. Samo jedan tuzan ali istinit primer, poznate Pancevacke slikarke Ksenije Ilijevic. njena kuca vise nepostoji, a crtezi i slike nadjeni su slucajno na djubristu! Sta dalje ocekivati od pancevacke "kulture"?
vlada luk
Ne mogu da shvatim ovakav odnos prema kulturnom nasledju, iako razumem da nije lako naci `smestaj` za vredna Batina umetnicka dela. MIslim da vlast , birokratija i sl, zaista a ne shvacaju domete jednog poteza kojim bi se kultura u gradu podigla na visi stepen. Pancevo je grad u kome industrija odumire, ali upravo kao kontra balans treba da insistira na kulturnom nasledju.Umesto da postane grad u kome ljudi dolaze da vide neki muzej ili da se prosetaju po recimo parku sa vrednim skulpturama. Grad postaje steciste industrijskog kolapsa, divljeg sopinga po buvljacima koji is daljine podsecaju na smetlista i zabave na nivou kafanica uzduz Tamisa. Uopste ne vidim razlog da se odbije Batina velikodusnost u obliku donacije slika. Najzalosnije je sto se mnogi politicari i sami gradjani Panceva sve vise kunu u kulturne proevropske vrednosti, dok realnost okolo postaje surovija i kompletno se ignorise. Kao da politicari ne shvataju da muzej sa slikama nije samomuzej to je promocija i mozda zalog za neka buduca vremena kada ce grad liciti na bilo koji drugi evropski grad. St se finansiranja tice, pa pogledajte koliko napustenih hala po pancevu.Politicari su mogli jednu da renoviraju i smeste slike od svih umetnika poreklom iz Panceva. Pozdrav!
ljutko
Nepobitan dokaz sta birokratija cini (ne cini) nasoj kulturi.dokaz vise koliko smo u sustini mali ljudi.Nije jedini koga rodjena zemlja nije htela na zalost.
Миљан Радоњић
birokratizam kao smisao zivota... Dragi moji Pancevci - vlastodrzci,zasto tako? stvarno se ponasate kao slon u prodavnici porculana... A ono malo belo i okruglo i sto sija je greskom baceno pred vas,ne obazirite se na to,ne jede se!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља