четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:33

Изабрано 59 нових академика

четвртак, 05.11.2009. у 22:00
Гласање за нове чланове (Фото Д. Јелен)

Српска академија наука и уметности од јуче је, после изборне скупштине, богатија за 26 редовних, 20 дописних и 13 иностраних чланова. Скупштини је присуствовао 121 члан, колико их је тајно гласало за укупно 84 редовна и дописна кандидата као и 13 иностраних, руководећи се, како је у уводном излагању и нагласио Никола Хајдин, председник САНУ, научним и уметничким доприносом. За избор за редовне чланове било је потребно минимум 39 гласова, док је за дописно чланство требало обезбедити 65 гласова.

Иако је предизборна атмосфера недељама пре саме скупштине била грозничава, сам изборни дан прошао је мирно, без великих негодовања, примедаба и трзавица.

Скоро сви предложени кандидати за редовне чланове САНУ добили су неопходну подршку: Ђорђе Шијачки, Стеван Пилиповић, Видојко Јовић, Стево Тодорчевић, Драган Шкорић, Марко Анђелковић, Миљенко Перић, Теодор Атанацковић, Зоран Петровић, Сава Перовић, Радоје Чоловић, Владимир Бумбаширевић, Драган Мицић, Јован Хаџи-Ђокић, Нинослав Радовановић, Миодраг Чолић, Душан Ковачевић, Светлана Велмар-Јанковић, Војислав Становчић, Љубомир Максимовић, Момчило Спремић, Јованка Калаић, Борислав Јовановић, Милан Лојаница, Душан Оташевић и Властимир Трајковић.

Готово трећина предложених дописних чланова добила је довољно гласова како би се придружила уваженом друштву српских академика. То су: Зоран Кнежевић, Зоран Радовић, Милан Судар, Миљко Сатарић, Милена Стевановић, Слободан Милосављевић, Славко Ментус, Дејан Поповић, Душан Теодоровић, Милош Којић, Душица Лечић-Тошевски, Ђорђе Радак, Небојша Радуновић, Миро Вуксановић, Слободан Грубачић, Јасмина Грковић-Мејџор, Александар Костић, Михаило Војводић, Милан Марић и Милица Стевановић. Највише нових, дописних чланова изабрано је за Одељење математике, физике и геонаука, укупно четири, док су од предложених 24 кандидата за Одељење медицинских наука изабрана само три нова члана. Пажњу медија изазвао је резултат гласања за Томицу Милосављевића, министра здравља, који је кандидован за дописног члана из области гастроентерологије, за којег је гласало само 10 чланова академије. Тако се наметнуло и питање да ли и колико политика утиче на избор чланова академије.

– Политика је наша свакодневица, свакако је у свим порама нашег друштва па и у академији. Политичка припадност у једном тренутку је велики плус а у другом минус, што у нашем случају зависи од године до године. Чињеница је да многи неће гласати за некога уколико припада политичкој опцији која му није блиска, без обзира на његов научни допринос, што је лоше за развој науке и уметности – сматра новоизабрани академик Душан Ковачевић.

Куриозитет ових избора јесте податак да су сви предложени инострани кандидати и изабрани. Међу њима се налазе: Ендре Шили, Иван Божовић, Иван Чарота, Вајат Андерсон, Зоран С. Петровић, Томас Флајнер, Панајотис Харитос, Вацлав Клаус, Тошиаки Макабе, Енгелина Сергејевна Смирнова, Душан Шиђански, Арво Перт и Визел Торстен. Сви они ће, како је саопштено из академије, својим ангажовањем значајно утицати на међународну сарадњу у области науке.

М. Димитријевић

------------------------------------------------------

Задовољство због пријема

Поводом избора за редовно чланство у САНУ, Светлана Велмар-Јанковић је изјавила:

– Изненађена сам брзином којом сам примљена у редовно чланство, то нисам очекивала. Наравно да сам задовољна. Многи могу да дају примедбе и да желе промене и више младости у академији, али је чланство у овој истакнутој институцији велика част.

Војислав Становчић, који је скоро двадесет година чекао на почаст редовног чланства у академији, после данашњег избора, како истиче, осетио је олакшање.

– Све време чекања да будем примљен у редовно чланство вредно сам радио и поносан сам што ћу у наредној години јавности моћи да представим четири нова рукописа, која су до данас била позната само мојим најближима. То ћу, после данашњег дана, учинити са великим задовољством.

Душан Ковачевић, коме је ово била друга али успешна кандидатура за редовног члана, рекао је да избор сматра великим признањем.

– Преболео сам трему када сам прошли пут кандидован за редовног члана, тако да је данас нисам имао. Кад год сам улазио у зграду академије пролазио сам поред бисте Јована Стерије Поповића и осећао сам поштовање и одговорност. Сада ћу пролазећи поред њега осећати још већу одговорност. Међутим, интимно ми је жао што Горан Петровић није ни овога пута изабран за дописног члана.

---------------------------------------------------

Бојкот због Републике Српске

Проф. др Енвер Казаз, члан ПЕН центра Босне и Херцеговине, оптужио САНУ да Републику Српску проглашава независном државом и одбио да присуствује скупу о Меши Селимовићу

Српска академија наука и уметности, у писму од 20. октобра 2009. године, које је потписао академик Предраг Палавестра, позвала је неколико књижевника, критичара, историчара књижевности и професора са простора некадашње Југославије да учествују на научном скупу поводом стогодишњице рођења Меше Селимовића. Скуп би требало да буде одржан у априлу 2010. године.

Један од позваних научника, проф. др Енвер Казаз, са Филозофског факултета у Сарајеву, члан ПЕН центра Босне и Херцеговине, обратио се 31. октобра 2009. године отвореним писмом САНУ и академику Палавестри протестујући због тога што је у уводном делу писма академија позив упутила научницима из Босне и Херцеговине, Републике Српске, Хрватске, Македоније и Србије, чиме је, према његовом мишљењу Републику Српску изједначила са Босном и Херцеговином у целини, прогласивши је независном државом.

Он даље каже: „Ова реченица имплицира да Републику Српску, као ентитет у саставу Босне и Херцеговине, сматрате самосталном државом и у том погледу једнаком набројаним сувереним и међународно признатима државама насталим након крвавог распада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Чињеница да позив потписујете у име САНУ, као њен истакнути члан, наводи на закључак да је такав став о Републици Српској и званичан став институције у чије име ми се обраћате. Не треба посебно наглашавати да је Дејтонским споразумом из 1995. године Босна и Херцеговина уређена као двоентитетска држава састављена из Федерације БиХ и Републике Српске, па је сходно томе могуће статус Републике Српске упоређивати само са Федерацијом БиХ, а нипошто са Босном и Херцеговином у целини, као ни са осталим набројаним државама.”

Казаз је додао да евентуални изостанак реакције осталих позваних научника који су добили може значити само једно: сагласност са спорним ставом изнесеним у позиву, а присуство научном скупу симболичку и сваку другу подршку том ставу и идеологији на којој се он утемељује. Он је на крају, између осталог, подсетио и на, према његовом мишљењу, велику улогу академије у креирању политичке идеологије на овим просторима током деведесетих година прошлог века, која је довела да ратних разарања у Југославији.

Током данашњег дана из САНУ нисмо добили коментар на поменуто писмо, док академик Предраг Палавестра такође није имао коментар.

М. Д.


Коментари14
9d4fd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tatjana
Po svemu sudeci, presudan je kvantitet u odnosu na kvalitet izabranih clanova SANU. Nazalost, sa vecim delom izabranih sam upoznata I LIKOM I DELOM i ne zasluzuju to, ocigledno devalvirano priznanje. Problem je dugorocan jer za sobom povlaci niz privilegija i znatne materijalne podrske koja pada na teret onih postenih, vrednih i zasluznih gradjana cija delatnost se "nagradjuje" samo dugogodisnjim ZAMRZNUTIM PENZIJAMA.
spasenija kolcek
Profesor Josip Berger i clanstvo u SANU, sta je sa tim?
Shaca
dusan kovacevic clan sanu??!!
lana
Velmar -Jankovic je samo iznimka koja potvrdjuje pravilo. Gde su zene u tom moru muskaraca. Da li stvarno toliko sumnjate u sposobnost drugog pola. Zalosno. gde su vam reproduktivni umetnici? Zabadava kompozitor komponuje, zabadava pisac pise drame ako nema ko to da interpretira. I to samo na svoj jedinstven nacin. Razmislite.
Dragan
Zaista mi je drago što je moj prof. Mihailo Vojvodić izabran za dopisnog člana! Nisam pristalica omasovljavanja akademije, kao što je slučaj i u, ionako skromnoj, ANU Republike Srpske, sa ljudima preskromnog doprinosa nauci za dobijanje te titule. Pozdrav iz RS

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља