понедељак, 25.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 05.11.2009. у 22:00 Весна Јеличић

Без додатног пореског оптерећења

Мирко Цветковиц (Фото Л. Вулетић)

Нема бољег одговора дежурним критичарима и боље потврде да ова влада води добру и одрживу политику, на краћи али и на средњи и дуги рок, од успешно окончаних преговора са Међународним монетарним фондом. То није само обичан сертификат, већ и доказ уверености ММФ-а да Србија заслужује да јој одобри даље коришћење зајма од готово три милијарде евра: да смо кредибилни партнер и да ћемо тај новац моћи да вратимо.

Овако премијер Мирко Цветковић у разговору за„Политику“ види исход двонедељних разговора српских економских власти са мисијом ММФ-а.

Одлуку када ћемо и колико новца повући препушта надлежној Народној банци, уз напомену да то нису паре за буџет већ за девизне резерве, које су и без тих средстава више него солидне, достигавши 9,7 милијарди евра.

Судећи по оцени неких преговарача, разговори су били тешки, и до последњег тренутка неизвесни, посебно кад је реч о пензијама?

Не мислим да је било толико тесно, нити да су преговори били толико тешки. Главни камен спотицања било је дефинисање одрживе економске и фискалне политике на средњи и дужи рок.

Шта то значи за обичан народ?

Примера ради, да се држава неће презадужити тако да дође на ивицу колапса. Одржива политика подразумева да се у средњем року дефицит сведе на нулу или на ниво који се може финансирати из сопствених извора без задужења.

Када би Србија могла стигнедо нуле? Да ли нам је дат неки рок?

То није квантификовано, али је идеја дато учинимо за три до четири године. Да следеће године дефицит сведемо са 4,5 на четири одсто БДП-а, у 2011. на пример на три, у наредној на два и онда на један одсто, што је потпуно одрживо. При томе не треба губити из вида да је дефицит у кризним годинама лек за рецесију, да је оправдан чак и да је дошло до пораста дуга. Ми смо се ове године нето задужили само за нових 200–300 милиона евра, док је све друго задужење којим смо платили доспеле обавезе, што не повећава дуг. Као кад од некога узмете сто динара да бисте другом вратили сто. А да нам се то не би десило у наредним годинама, ићи ћемо на смањење дефицита и реструктурисаћемо нашу буџетску потрошњу, смањивањем текуће у корист капиталне потрошње, и то тако да капитални део буџета буде већи од дефицита.

(/Slika2)Остало је нејасно шта је заправо договорено кад је реч о смањењу трошкова за пензије и реформи пензионог система?

Пензије ће, као и плате, остати замрзнуте и у 2010, а од 2011. почеће индексација у складу са законским предлогом који ће бити припремљен до следећег доласка ММФ-ове мисије, у фебруару. Осим као формула за усклађивање, њиме ће бити пооштрена контрола и критеријуми за одлазак у пензију.

А како ће се усклађивати – са инфлацијом како је предлагала Светска банка или са зарадама на чему, позивајући се на коалициони споразум, инсистира потпредседник Кркобабић?

Пензије ће пратити кретања у привреди. Имамо доста опција и верујем да ћемо наћи прихватљиву и за државу и за пензионере.

Шта конкретно треба да урадимо у наредних неколико недеља да би ММФ-ов борд крајем децембра и званично потврдио закључење ревизије?

Да усвојимо буџет и пратеће законе који ће обезбедити да приходи буду на договореном нивоу, као и да Скупштина усвоји законе који су основ за рационализацију администрације на републичком и локалном нивоу. Са ММФ-ом смо договорили глобалне цифре у које треба да упакујемо појединачне буџетске ставке.

Шта ће грађанима и привреди донети најављене корекције пореских прописа?

Пошто смо се определили да дефицит не смањујемо повећањем прихода, већ смањењем расхода, пореске корекције неће донетидодатнооптерећење за обвезнике. Настојаћемо да уведемо више правичности, да поједноставимо систем и обезбедимо бољу наплату.Постоје одређене идеје чије ефекте тек треба тестирати.

Али из договорених обелодањених буџетских бројки види се да ће расходи и дефицит идуће године бити већи, а приходи мањи од овогодишњих, планираних ребалансом? Колико се то и где уштедело?

Три најкрупније буџетске ставке су пензије, плате које остају замрзнуте и социјална давања која ће у неким деловима бити повећана. Продужењем замрзавања плата и пензија уштедело се више од 50 милијарди динара. Додатне уштеде ће донети и рационализација администрације и замрзавање суме за набавку робе и услуга.

Иако је договорен буџетски оквир, предстоји много тежи посао да у тај рам упакују жеље појединачних буџетских корисника. Постоји ли опасност да међупартијска одмеравања снага унутар владе око расподеле колача одложе усвајање буџета и закључење ревизије?

Када сам дошао на место министра финансија и када сам први пут видео колико се буџет тешко усаглашава, искрено, био сам изненађен. Данас, после искуства од шест-седам усвојених буџета, знам да се после великих речи и великих захтева увек уклопимо у договорени оквир и да се све добро заврши.

----------------------------------------------------------

Ништа ми не морамо

Да ли осим на средства ЕУ, Светске банке и задуживање на домаћем тржишту, за покриће дефицита још рачунамо и на 200 милиона долара руског кредита?

Да, ако добијемо услове који су за нас прихватљиви.

Шта је то за нас прихватљиво, која камата?

Нешто између изузетно повољних услова под којима се задужујемо код међународних финансијера, попут Светске банке и оних под којима се задужујемо за покриће дефицита на тржишту код комерцијалних банака.

А ако то не буде прихватљиво за Русе као кредиторе?

Ништа ми не морамо. Финансијском политиком коју смо водили ове године обезбедили смо да ништа не морамо да урадимо на пречац, па ни да се задужујемо.

------------------------------------

Утврдити приоритете за субвенције

Док министарка Драгутиновић упозорава да смо претерали са државном помоћи на коју се сваке године потроши чак четири одсто БДП-а, потпредседник Динкић најављује да ће подстицаја у следећој години бити још више. Шта је на крају заправо договорено са ММФ-ом који годинама инсистира на њиховом смањењу?

Субвенције су нажалост наша нужност, али и ја бих волео да се у наредном периоду око тих ставки поведе расправа и утврде пре свега приоритети, а онда и критеријуми за доделу на основу ефеката. Иначе, како је договорено, директне субвенције у следећој години не могу прећи 43 милијарде. Постоји још једна ставка од 30 милијарди динара која се зове „набавка финансијске имовине“, што се једноставније може назвати позајмицама и у ту квоту су урачуната и државна улагања по основу аранжмана са „Фијатом“.

Коментари5
35402
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan Popović
Влада се спашава новим кредитима од ММФ и то проглашава својим успехом то је стварно нечувено и срамно.Примејер има стварно храбрости када може овако нешто да изјави.
ekonomista USA
Ovo nema veze sa ekonomijom?Jer obicni Seljaci znaju osnovno nezeluse kreditima zakopati ako za svoju ROBU nemaju TRZISTE I CENU.Ovo ja nazivam"privredni kriminal-sabotaza ekonomska"idese na sud i u zatvor jerse negleda Srpski Interes,U Japanu davnobi visio na sudu!Predlazem nasim takozvanim ministrima za ekonomiju da odu u Singapur na"kurs"da vide kako sve to radu profesionalci.Svedska prosle godine samo na izvozu Mesa zaradila 35milijardi evra a kupovala za stoku Srpsku hranu-sirovinu.Srbiji treba 12 Vojvodina da istu sumu zaradi u sirovinama.Kadace Srbija poceti raditi PRERADU a ne izvoz sirovina kao daje Afrika?Ima para jer kadase prodaju i rasprodaju preduzeca treba stvarati nove firme koje PRERADJUJU ROBU.Onda drzava proda privatniku takvu firmu kojaje nova i"kljuc u ruke"Tako dobro drzavi dobro vlasniku-kupcu dobro radnicima i Srbija zaradjuje na izvozu preradjene robe.Gdeje izvoz Srpske robe?Taj"Bravar"znao da bude i"ekonomski menadzer"trgovao sa celim svetom izvozio pretezno PRERADJENU ROBU.Ovo je jedna primitivnost i neodgovornost i velika steta za Srbiju.
srdjan
Kako se gradjani nece opteretiti porezom, kada se najavljuje smanjenje svih poreskih olaksica kod poreza na imovinu (1,5% godisnje na starost zgrade, 40% popusta za vlasnika i jos maksimalnih 30% na clanove domacinstva). Kada se to smanji , svi ce placati vece poreze bez obzira gde stanuju, i da li to znaci ko zivi sa prosecnom platom od 32000 din u centru Beograda ce placati poreze po stopama zapadnih zemalja gde su primanja 3 puta veca od nasih, ili po stopama zemalja iz okruzenja sa slicnim platama. U Podgorici je stopa od 0,25%(gradovi su mogli birati stopu izmedju 0,08-0,8%) na trzisnu vrednost nekretnine i na to se dobijaji olaksice, u celoj Makedoniji je stopa 0,1% na vrednost nekretnine, dok U Hrvatskoj nema poreza na imovinu, a kod njih je plata 720 evra naspram nasoih 400.
Goran Saric
Ovaj Premijer je neuništiv .Hvaliti se novim zaduživanjem pa to je neverovatno.Drugo,pa mi smo njih zvali ljudi došli rekli kamatu mi uzeli kredit zadužili se i gotovo šta je tu za pohvalu ili uspeh.
danica k.z.
bilo ko na ovom svetu, kad pozajmljuje novac, vidi samo cilj dobijanja istog, ne razmisljajuci, kako ce da vrati. A., kada dodje vreme vrcanja, tad duznici mrze zajmodavca, jer im je omogucio da padnu u " bulu "! Uveravam narod ( obicni, kako bi remkao drug mirko) da ce videti, kad dodje vreme vracanja, kako ce neki " premijer " kukati i osudjivati danasnju tzv. vlast, koja nemilice zaduzuje taj obican narod, koji sve mora da plati i vrati!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља