уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:03

Срби у Тунису: живи и мртви – туристи и ратници

Аутор: Нада Петровићпетак, 06.11.2009. у 22:00
Гробље 1722 српска ратника из Првог светског рата у туниском градићу Сиди Абдали, данашњем Мензел Бургиби

Већина српских туриста боравак у Тунису користи за купање и сунчање, одлазак у Сахару, јахање камила и уживање у оази. Многи су се вратили одушевљени са жељом да поново дођу у Тунис. Другима су сметале кише у току септембра, камиле на разгледницама и муве пре и после кише. Мало њих зна, поготово младих, да се у Тунису налазе велика српска гробља. На целој Медитеранској обали северне Африке: Тунису, Алжиру и Мароку – или, како су се те арапске земље регионално звале, Магребу.  

Највећа српска гробља у Тунису налазе се у Бизерти и Мензел Бургиби.

Бизерта, град на северу афричког континента, током децембра 1915, јануара, фебруара, марта и априла 1916. године примила је велики број српске војске, која се повлачила са народом пред Аустроугарима, Немцима и Бугарима преко албанских гудура и стигла на Јадранско море. Доласком на албанску обалу Јадранског мора, исцрпљени, рањени, са децом, постали су мета непријатељски расположених Арнаута. Срби су умирали, по 300 њих на дан. Споразумевање савезника о превозу српске војске и народа трајало је дуго па је на албанској обали умрло од 35.000 до 45.000 Срба. Због спорости евакуације српске војске и народа, тадашња влада и регент Александар упућивали су апеле савезницима, али само је један био пресудан, и то онај који је био упућен руском цару Николају II Романову. Николај II Романов упутио је ултиматум Французима и Енглезима почетком јануара 1916. године: „Уколико се српска војска одмах не избави из Албаније, Русија раскида савез и склапа сепаратни мир са Немачком“. Ово је било пресудно па је први француски брод прихватио српску војску и 27. децембра 1915. превезен је само гвоздени 10. кадровски пук „Одбрана Београда“ са пуковником Драгутином Гавриловићем и Друга шумадијска дивизија са 1000 војника другог позива. До ултиматума пребачено је 12.000 војника и цивила, а каснијих месеци стизале су лађе препуне српских војника. У логору Лазуаз (Тунис) прошло је преко 60.000 војника. На опоравку у периоду од 1915. до 1919. године лечено је у болницама града Туниса, Бизерте, Суса, Сиди Абдала (данашњи Мензел Бургиба), затим у Алжиру, граду Алжиру, Орану, Бону и другим местима 41.153 српска војника. Последњи болесници, инвалиди пребачени су из болнице у Бизерти 18. августа 1919. године бродом Црвеног крста „Digetrouen“.

У Бизерти, Сусу и граду Тунису од децембра 1915. до средине августа 1919. године умрла су у болницама од тифуса, маларије, промрзлина, рањавања и глади 833 српска војника. Мошти умрлих ратника пренете су у спомен-костурницу на хришћанско гробље у Бизерти.

Сиди Абдала, поред залива Феривил, те 1915. године имао је око 1200 становника. У насељу је постојала болница, касарна и фабрика оружја. Доласком изнурених српских војника настало је њихово масовно умирање. Сахрањено их је 1722 у периоду 1916–1918. године. Небројно становништво помагало је лековима, храном и медицинском негом. О овом гробљу већ годинама брине једна туниска породица. Старица у националној туниској одећи са сином сачекује потомке из Србије и три пута вас пољуби, по српски. На улазу у гробље налази се спомен-обележје с куполом високом шест метара која стоји на шест дорских стубова. У средини је саркофаг а са страна две урне које симболишу где су сахрањени српски и француски војници. На куполи налази се натпис на француском језику: „Французи и Срби умрли за отаџбину“ и на гробљу 1722 крста у виду мача забодена у земљу са исписаним српским именима и презименима.

Сваки долазак српске војске у луку и пристаниште у Бизерти био је свечан. Исцрпљени и болесни српски војници пролазили су поред ешалона француске војске постројене у њихову част. Сумарене који су довозили српске војнике дочекивао је вицеадмирал Емил Гепрат, командант Француске војске у Тунису и градоначелник града Туниса. Његова брига за Србе била је свакодневна. Цивиле који су пристизали у Бизерту слао је на опоравак у Марсељ, Нант, Париз и друге градове Француске. Адмирал Гепрат био је омиљен међу Србима па су га зато и звали „српском мајком“. Приликом његовог првог доласка у Београд 1930. године Срби су га на рукама изнели од железничке станице до Славије. Улица којом су га носили и данас носи његово име.

Министарство за рад и социјалну политику Републике Србије, као и амбасада Републике Србије у Тунису, брине о српским гробљима. Сваке године потомци и поштоваоци солунских ратника и добровољаца одлазе на ова гробља да одају почаст Србима који су тамо сахрањени. Не морате да будете потомак ових ратника, али већ када сте у Тунису поклоните се њиховим сенима.

И током медитеранских киша српска гробља у Бизерти и Мензел Бургиби су отворена, а мртви никуда не иду. Обиђите их.

Ауторка је историчар у Архиву Југославије


Коментари7
a44bf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bojan nedic
Najezio sam se dok sam ovo citao. Po meni je to bio najslavniji period nase istorije posle boja na Kosovu. Steta sto ke uglavnom predat zaboravu ali jedno je sigurno, ja cu mog sina pokusati da ucinim ponosnim na svoje slavne pretke
Vladan Velickovic
Krajem ovog leta sam, letujući u Hamametu, iskoristuio sa suprugom priliku da posetimo Srpska vojnička groblja u Menzel Burgibi i Bizerti. Osećaj je bio veličanstven i nezaboravan. Žmarci su klizili niz leđa dok smo šetajući između krstova u Menzel Burgibi čitali na njima toliko poznata, SRPSKA, imena nama nepoznatih, a veličanstvenih predaka. S druge strane, hlad zimzelenog drveća na starom hrišćanskom groblju u Bizerti kao da pravi večitu hladovinu izmučenim srpskim ratnicima. Više od svega je dirljivo sa koliko ljubavi i poštovanja tamošnji čuvari srpskih svetinja vode računa o ovim spomenicima i sa koliko pažnje se odnose prema svakom ko dođe. Mora se priznati da su ova dva groblja u vrlo dobrom stanju. Mislim da bi jedino trebal obnoviti veliki spomenik Francuzima i Srbima u Menzel Burgibi, jer je dosta oronuo. To posebno dolazi do izražaja kada se vidi u kakvom jadnom stanju su drugi delovi ta dva spomenička kompleksa. NEKA JE SLAVA I HVALA NAŠIM JUNAČKIM PRECIMA!
maysi maysi
Svaka pohvala za članak koji nas podseća i opominje - sažet, jasan, sa dosta podataka u neopterećujem tekstu kojeg preporučejem svakom da pročita i sazna ono što bi trebalo da znamo. Znam iz istorije stradanja Srba i lečenja u Bizerti , ali nikada nismo učili ono što nam ovaj članak nudi. Letujući ove godine u Tunisu, zaista sam poželela i da ponovo odem, a svakako bih prihvatila sugestiju da treba posetiti ova mesta i pokloniti se senima. U aranžmanima naših agencija se ni ne spominje niti nudi ovakav uslovno rečeno izlet tj. fakultativni obilazak. Ovim svojim komentarom bih sugerisala našim agencijama da bi to sigurno bilo "pun pogodak" i korisno za sve nas koji planiramo da posetimo (ponovo) Tunis. Pohvala autorki teksta i Vašoj redakciji koja ga je objavila. Maja
beogradjanka
Ovakve tekstove treba da objavljujete cesce da bi se prisetili kroz sta je srpski narod prolazio i sta danas dozivljava. Sve pohvale autorki!
M.Kovian
Hvala istoričarki Nadi Petrović na ovom kratkom ali profesionalno urađenom tekstu sa puno podataka.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља