уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01

Први авиони над поробљеном Србијом

Аутор: Д. Борисављевићсреда, 16.01.2008. у 22:00
Херој: пилот Синиша Стефановић Фото Музеј Топлице

Прокупље – Протекла година била је у знаку обележавања деведесете годишњице Топличког устанка. О побуни народа, која је 1917. године избила против зверства окупатора у Топлици, Јабланици, Пустој Реци и већем делу јужне и источне Србије, написано је доста историјских, војних и уметничких књига. О овом једином устанку иза линије фронтова у поробљеној Европи уметничку слику подвига и посртања устаника и њихових вођа, о збивањима пре устанка, за време и после њега – дао је ових дана и књижевник Иван Ивановић у тротомном роману под насловом „Народна буна“. На основу обимне документарне грађе, Ивановић даје много драматичних тренутака, када се решавала, не само судбина појединаца, устаника и њихових породица, него и читавог српског народа.

У другом тому, под називом „Топличка држава“, посебну пажњу заслужује употреба авиона у позадини непријатеља. Српска врховна команда је, наиме, у три наврата употребила авионе да би са Солунског фронта, у делове Србије захваћене побуном, пребацила своје официре са одређеним задацима. Тако је, најпре, да би организовао герилски отпор окупатору, на планину Бабуну послат војвода Василије Трбић. А 28. септембра 1916, са аеродрома у Грчкој, пут Топлице полетео је војвода Коста Миловановић Пећанац.

Апаратом „њупор“ пилотирао је Француз Рене Корнемон. Они нису слетели, како им је било наређено, на ратни аеродром код Косанчића близу Бојника, јер је Пећанац, као искусни четник, знао да ће и авион и они бити лак плен за окупаторску војску. Док су прелетали линију фронта, више од 40 граната испаљено је на авион, али га нису погодиле. Пећанац, који је знао тек покоју француску реч, споразумевао се са пилотом гестикулацијом.

Па ипак, за дивно чудо, успео је да покаже пилоту да наведе авион на Равне ливаде, близу села Меане, подно планине Радан, где су се спустили. Пошто су истоварили нешто опреме (где је било и 25 килограма експлозива), савезници су се братски изљубили, пилот је сео у авион, Пећанац је завртео елису и – Француз је наставио лет у Румунију. Ка том месту појурили су бугарски војници, али су четници, које је предводио наредник Радисав Тошић, стигли пре и прихватили војводу. Пећанац се после са војводом Костом Војиновићем ставио на чело Топличког устанка. Ускоро су ослобођени Куршумлија, Прокупље, Блаце, Лебане...

Устанак је у крви угушен и овим крајевима је настао невиђени терор над цивилним становништвом, који се продужио и до средине 1918. године. Да би „извршила инспекцију о догађањима на југу Краљевине“, Врховна команда 29. октобра 1917. шаље опет авион. Њиме пилотира наредник Синиша Стефановић, један од најбољих српских пилота тог доба. Са капетаном Јованом Илићем он успешно прелеће линију фронта и упућују се ка Косанчићу.

Међутим, не зна се због чега, они спуштају авион код места Шилово, на врло непогодан терен и ударају у дрво. Остали су неповређени и запалили авион, па покушали да се сакрију. Али, наишла је потера и одвела их у нишку тврђаву у затвор. Капетан Илић је после саслушања стрељан, а, наводно његов, исказ против четника окупатор је штампао као брошуру и делио народу. Пилот Стефановић је пристао да у центру Ниша говори о „пропасти српске војске“. Бугари су истерали народ на трг, донели сто и на њега попели српског пилота. Уместо очекиваног, он је узвикнуо: „Не дајте се, браћо! Наша војска је близу“. Пао је изрешетан куршумима и избоден бајонетима.

Војвода Пећанац и Рене Корнемон сретали су се у два наврата као ветерани у слободи, када је после рата српска делегација посећивала Француску. Места гробова капетана Илића и пилота Стефановића остала су до данас непозната, каже писац Ивановић.


Коментари2
cc99e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

gg
Koje godine ovo bese?
Петар Миловановић
Кроз цео текст помиње се неки неименовани непријатељ, да би на крају било речено да су то бугарски окупатори. Добро се сећам једне слике из тога доба изложене у Дому ЈНА, где на станици у Куршумлији стоје на гомилу поређана тела побијених топличана. Бугари и аусторо-угари су тада у Топлици побили више од 20.000 људи. Изнад Беле Паланке на месту Јанћина Падина, бугари су стрељали и бомбама побили око 100 српских свештеника, којима су говорили да их воде у Бугарску на рад. Тек толико да се зна и да се не заборави!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља