уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:10

Земљишне књиге

Аутор: Мр Радмила Босанацчетвртак, 17.01.2008. у 22:00

После стицања својине или другог стварног права на непокретности и исплаћеног пореза на пренос апсолутних права, непокретност може да се упише у јавну књигу, под условом да су се за то стекли и други услови. Непокретности и стварна права на њима уписују се у јавне књиге. До сада се упис обављао у земљишне и тапијске књиге.

Земљишне књиге су формиране на основу података премера и катастра земљишта, и састоје се из главне књиге, збирке исправа и помоћних регистара. Земљишно-књижни уложак представља појединачни лист главне књиге и састоји се од пописног листа – А листа, власничког листа – Б листа и теретног листа – В листа.

Са земљишних књига прешло се на израду катастра непокретности. Пре почетка израде катастра непокретности, земљишне књиге су биле формиране само за 23 одсто катастарских општина у односу на њихов укупан број, и то углавном у Војводини и појединим мањим подручјима у централној Србији. У неким општинама где нису формиране земљишне књиге, формиране су тапијске књиге, где се право власништва стиче уписом у тапијску књигу и издавањем тапије. Пренос својине обавља се преносом тапије.

Међутим, тапијски систем је у Србији примењен у веома малом проценту, већ се подаци углавном користе из катастра земљишта. Прописи који важе за земљишне књиге су прописи из периода пре Другог светског рата. Како је за земљишне књиге важио принцип диспозиције, што значи да упис у земљишну књигу није био обавезан већ је зависио од воље власника непокретности, то се јављају многи проблеми, како у погледу неусаглашености података уписаних у катастар земљишта и у земљишну књигу, тако и у погледу нерегулисаних имовинских односа, јер многе промене власништва нису уписиване у земљишне књиге, као ни уговори о физичкој деоби, што је после смрти уговарача често доводило до имовински тешко разрешивих ситуација.

Осим тога, један од проблема је везан и за неуписивање новоизграђених објеката, па чак и читавих градских насеља, што је створило нови проблем у случајевима где је градитељ објекта или наручилац правно лице које је отишло под стечај, приватизовано или престало да постоји, а власник објекта или његовог стамбеног, односно пословног дела не може да се укњижи док сам објекат не буде укњижен, као и првобитни власник. 


Коментари2
9b652
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bosanac
Pa sta vama smetaju sad ljudi iz Bosne , koji su prodali svoju kucu negde i pobegli od muslimana , Stvarno uzas kako nas neka braca u Srbiji tretiraju kao stoku , nisu svi ljudi iz Bosne ratni profiteri kao ni svi iz Srbije nisu dolazili samo da kradu u pljackaju ima i onih koji su pomagali braci u nevolji
Aca Savic
Nije mi jasno zasto je tako tesko uneti zgradu u katastar? Koja je to velika nauka? Mene vec desetinma godina zajebavaju u Zemunu, nikako nece da unesu nase zgrade u naselju Sava Kovacevic u katastar, dok se u medjuvremenu sagradilo stotonr bespravnih kuca i zgrada u nasem naselju za one koji su dosli sa parama iz Bosne i njih ce sigurno pre nas uneti u katastar...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља