У историји српског новинарства није забележено да је порезник дојавио новинару да је нека естрадна звезда уградила силиконе код пластичног хирурга само зато што су приватне лекарске ординације у фискалном систему. Нити је службеник Пореске управе открио пословну тајну било које компаније или профитирао тако што је присвојио патент кад је наплатио порез научницима и истраживачима.

Откуд онда бојазан адвоката да би Уредбом владе о увођењу фискалних каса у адвокатске канцеларије био нарушен принцип тајности података?

Стојану Стаменковићу, уреднику билтена „Макроекономске анализе и трендови”, уопште није јасно шта хоће адвокати. Ако су, каже, на касе пристали лекари, па чак и таксисти, у чему је толика специфичност њиховог посла да не би имали фискалну касу у својој канцеларији. Колико је Стаменковићу познато, Србија овим потезом ни по чему није неки преседан. Свуда у свету државе воде рачуна о својим приходима, па и на оне који убирају адвокати. Да ли је то преко фискалне касе или на неки други начин, није од пресудног значаја, али држава Србија гледа да смањи евазију пореза.

Ко год је био у Немачкој, поготово у њеним великим градовима, видео је на њиховим трговима тезге са воћем и поврћем. И свака од њих има фискалну касу. Дакле, ако Немачка може и малим трговцима, готово пиљарима, да уведе фискалне касе у чему је проблем с нашим адвокатима.

За професора др Јурија Бајеца, саветника премијера Мирка Цветковића, увођење фискалних каса у све делатности, показало се корисним по пореске приходе државе. Њему не смета ако се у примени уредбе о обавезној фискализацији унесе неки елемент заштите приватности клијената, али то никако не значи да адвокати буду изузети од те праксе.

Миладин Ковачевић, сарадник МАТ-а, указује на чињеницу да је ММФ у свом Меморандуму истакао потребу јачања фискалне дисциплине. Тај захтев је у сагласности са опредељењем наше владе да у што већој мери смањи изузетке у увођењу фискалних каса. По њему не стоји ни аргумент адвоката да адвокати у Европи нису обухваћени фискализацијом. Ако немају касе, имају неки други систем наплате прихода и плаћања обавеза држави. По Ковачевићу, веома је важно раздвојити наплату пореза од књиговодства и вођења пословних књига на које су адвокати обавезни. Увођење фискалне касе, по њему, не значи мање приватности адвоката и њихових клијената, већ само мало више реда у пореској дисциплини.

Према оцени Данице Поповић, професорке Економског факултета, нечувено је да заштитници правне државе треба да негодују и захтевају да не буду у правном систему.

– Увек је и лакше и лепше радити на црно. Изгледа да они ударају у најтању жицу српског народа, а то је безбедност. Ако цела држава плаћа порез и ако други с тим немају проблем, не видим разлог због кога би адвокати негодовали. Побогу, па дно дна је да адвокатска професија има примедбе на ту уредбу – каже професорка Поповић и додаје да је много лакше инсталирати фискалну касу у адвокатску канцеларију, него у таксију или на пијачну тезгу.

Њен колега Милојко Арсић, економски саветник премијера Мирка Цветковића, такође не види разлог због кога би адвокате заобишла уредба о фискализацији.

– Основни принцип пореске политике је да на исти доходак сви плате исти порез. Није коректно да ако рудари, истраживачи или лекар на зарађених 100.000 динара плате један порез, а адвокатске дажбине држави буду ниже. Ако постоји неусаглашеност између доходака и пореза у овој струци, онда је очигледно да ту нешто није у реду и да се и они морају увести у систем – уверен је наш саговорник.

Никада се досад није десило да су порезници злоупотребили своју позицију и нису испоштовали нечију приватност, каже Арсић. Обавеза службеника Пореске управе, додаје, управо је чување тајности података.

– Нисам сигуран како је то регулисано у свету, али ако већ постоји тај проблем онда то никако не значи да они не треба да буду у фискалном систему. То само значи да их треба увести у систем на други начин. Неко решење се мора наћи. Било би добро кад би и они предложили начин који поштује правила струке – предлаже Арсић.  

Он сумња у убедљивост њихових аргумената. Можда је, додаје, то само изговор.

– Јер, ако је тајност података оправдање, зашто онда потцењивати друге професије као што су рудари, привредници, обућари, зубари. Имају и они своје пословне тајне – каже саветник премијера.

A. Николић - С. Костић

--------------------------------------------------------

У свету адвокати нису привилеговани

Милица Бисић, професор на ФЕФА факултету, истиче да адвокати у развијеним земљама издају фискалне рачуне својим клијентима, а да је оваква реакција адвоката у Србији покушај да се избегне фискализација.

– Са фискалним касама се само мери приход, и то нема никакве везе са поверљивошћу података – објашњава она.

Са њом се слаже и професорка Хасиба Хрустић, стручњак за пореску политику. Према њеним речима, у свим досадашњим пореским системима су адвокати били привилеговани тако што су плаћали паушални порез, а да за то није било основа.

– У готово свим земљама чланицама ЕУ, адвокати су у систему евиденције прихода преко фискалне касе. Њиховим увођењем у систем побољшаће се евиденција, а а самим тим и обезбедити примена члана 186. Закона о пореском поступку и пореској администрацији који се односи на укрштање података о укупној имовини у земљи и иностранству – каже професорка Хрустић.