уторак, 11.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:41

Антић: Не може се некоме веровати на реч да неће државу

четвртак, 12.11.2009. у 22:00
Оливер Антић и Стеван Лилић, професори Правног факултета у Београду (Фото Жељко Јовановић)

Много пре него што су стигли на дневни ред Скупштине Србије предлози статута и закона о преносу надлежности Војводине већ су у делу стручне јавности изазвали опречне оцене о томе да ли су у сагласности са Уставом и другим законима Србије. О томе да ли су, и после неколико дорада текста, остале поједине проблематичне одредбе, како би, по њима, Уставни суд евентуално могао да оцени ове акте и да ли ће њихово усвајање смирити или појачати политичке тензије у Србији за „Политику” говоре професори Правног факултета у Београду Оливер Антић и Стеван Лилић.

Антић: У Србији је деценијама пракса да се врло значајним државним питањима која имају далекосежне последице за будућност државе, као што је и питање положаја Војводине, не прилази као у озбиљним и сређеним држава, односно не захтева се сагласност и власти и опозиције. Уместо да се приступи овако, ако већ немамо шири консензус да га сад решавамо, онда да сачекамо одлуку Суда у Хагу о сецесији Косова, па решавамо питање обе покрајине. Овако додатно слабимо ионако слабе позиције на међународном, па и на унутрашњем плану.

Лилић: Мислим да је свако време добро да се реше неки проблеми.

Кад је реч о Војводини, одавно постоји нешто што се препознаје као војвођански идентитет и то је основа за неку врсту аутономије. Устав из 2006. није на довољно конзистентан начин поставио аутономију покрајина. Одмах видимо асиметрију између положаја Војводине и Косова (које је и у преамбули), отворена је и могућност формирања нових покрајина а да није јасно да ли су оне нешто што би били европски региони или слично. Без обзира на све имамо такав Устав какав имамо и у оквиру тога морамо да усагласимо општи интерес републике и посебан интерес покрајине. То је у суштини посао политичара.

Слажем се да о оваквим питањима треба да постоји друштвени консензус позиције и опозиције. Али овде имамо и један нов феномен, а то је да унутар партија имамо тензије. У странкама се поставља питање коме бити лојалан – родном граду или родној централи. То видим у оквиру Демократске странке и мислим да мора да постоји много више отворености и искрености у политици да се такве ствари решавају и унутар владајуће коалиције и са опозицијом. Не може да се то покрива неким смоквиним листом, као статут је кренуо, па није стигао, па задржан је на писарници… Зато ценим искреност Лиге социјалдемократа Војводине која отворено кажу: „Ми не желимо државност, да желимо то бисмо тражили”. То је легитиман став, без икаквог прикривања и верујем да кад тако кажу тако и мисле.

Антић: Ово није тако наивно, јер није питање да ли имате поверење у некога ко каже „ми не тражимо државу у држави”. Можда они тако заиста и мисле. Ако даш одређене правне инструменте у руке делу елите једнога региона, кад са власти, рецимо, оду ови искрени, и те инструменте приграбе неки други онда се дешава оно што смо већ виђали. Сетите се како су Косово и Војводина поступали од 1945. до краја постојања СФРЈ. Били су тутори Србије, јер је Брозов механизам могао преко покрајина да усмерава политику Србије.

И сада кад насумице окренете било коју страну Устава, видећете да је он повређен Предлогом статута Војводине. Рецимо, територија Србије је јединствена и недељива, по члану осам, став 1 Устава, а у Статуту пише да постоје границе Војводине о којима се одлучује само референдумом у Војводини. Титулар имовине постаје Војводина, Србија јој поклања своје право располагања, а финансирање остаје њој. То је потпуно бесмислено. У реду је нека разумна мера аутономије, а не да се прави државолика или парадржавна Војводина.

Лилић: Ово, наравно, све није нетачно, али концепт државе променио се после Другог светског рата уз велике међународне напоре да се корпус људских права подигне на ниво универзалних вредности. У том корпусу је и право на локалну самоуправу, аутономију и идентитет. Традиционалну структуру државе просто је прегазило време. По том тврдом моделу, већ смо, употребићу тежак термин, изгубили једну покрајину. Морају се наћи нови флексибилнији начини.

Политика: Да ли, ипак, сматрате да постоје нека решења у статуту која нису у сагласности са Уставом?

Лилић: Одговорићу врло јасно – мислим да не постоје, јер Устав није само слово на папиру, Устав је дух закона, то је вредносни систем. Мораш питати Војводину шта жели – а они желе, како ја то разумем, највећи степен аутономије, и закон и устав и академије и банке, а не желе то ван Србије.

Политика: А да ли препознајете могућност о којој је говорио професор Антић да нека будућа гарнитура у Војводини злоупотреби тај правни механизам који јој је дат?

Лилић: Наравно да је могуће, могуће је све злоупотребити, и Устав, то смо имали. Зато кажем да мора да постоји искреност и валидан друштвени уговор. Зрела друштва верују једно другом на реч, а контролор је јавност.

Антић: Колега Лилић имплицира да све треба препустити моралу. То, наравно, није могуће. Мора постојати санкција која се не састоји у грижи савести као код морала. Овде је, међутим, истакнут један комунистички концепт. Језгро свих ових решења је Брозова концепција контроле Србије преко покрајина. То одговара неким факторима споља, који желе да се Србија „добро забави” проблемом Војводине и да заборави на своје интересе на Косову. Неки моћни међународни фактори све то раде због својих геополитичких циљева а ако се то препозна, онда је много лакше доћи до тога шта треба да буде аутономија, а шта не.

Политика: Ако полазите од идеје да постоји један такав план, да ли онда постоји опасност да ћете сваки акт који стиже из Војводине посматрати са тог аспекта?

Антић: Не, оно што је колега Лилић рекао о нивоу заштите људских права са међународног становишта, то мора да се поштује. Ми треба да изанализирамо одлуке суда за људска права, да видимо који су тамо достигнути стандарди, испод тога не сме да се иде.

Политика: Да ли постоји нека регија у Европи у којој је на снази акт у коме су решења као у овом статуту?

Антић: Нема. Погледајте само Француску, пошто је најбоље да се поредимо са том земљом, јер је тамо, све оно што је било изван француског суверенитета, као што је код нас била Војводина за време Аустроугарске, спојено у једну државу, а онда су појединим регијама, попут Корзике, давани неки елементи аутономије. У Хрватској је, рецимо, било много више основа да постоје најмање две покрајине, па их нема, јер државни интерес Хрватске то не дозвољава.

Политика: Има ли недостатака и у Предлогу закона о утврђивању надлежности?

Антић: Све је ово неозбиљно, до јуче смо имали један текст, сад не знамо каква је коначна верзија. За такву озбиљну ствар то је потпуно неозбиљно, тај закон треба да буде основ за допуштеност и функционисање статута.

Лилић: Као што је наш устав донет, дефектан, али је на снази, тако ће ускоро бити донет и статут и закон, „дефектни” по разним основама, али на снази. Треба се ослободити илузије да мора све да буде перфектно, да и правни поредак и правни акти морају да буду перфектни јер наш живот није перфектан, он је реалан.

Политика: Да ли такав „дефектан” статут или закон остављају могућност да их убудуће свако тумачи како му одговора?

Лилић: Све је могуће, чак и Устав Србије оставља ту могућност. Да ли је реално, питање је. Моја политичка процена је да ће се након усвајања статута ствари на релацији Београд – Нови Сад стишати, да ће тензије да падну.

Антић: Колега је дао један социолошки, а не правни приступ. Право има свој идеални систем и он почива на идеалном свету норми. А ако статут одступи од правне процедуре, постоји Уставни суд који треба да стави ван снаге одређене елементе тог статута. Мислим супротно од колеге Лилића – тензије ће се повећавати. Можда ће само у првом тренутку доћи до затишја док не почне да се спроводи статут.

Политика: Биће иницијатива за оцену уставности, шта мислите шта ће одлучити Уставни суд?

Антић: Ту ће бити великих проблема. Видели смо да је Уставни суд формиран не сасвим леге артис. Овај суд је успостављен тако што су председник републике и парламентарна већина поставили један број судија, а други део још није формиран. Правна држава је она која може да призна своју грешку. Ако суд каже да су све одредбе статута усклађене са Уставом, онда је то трагедија.

Лилић: Право је суда да оспори уставност, али тешко да се она може оспорити, можда ће само неки члан статута морати да се усклади са Уставом. Мислим да се после доношења статута тензије неће повећавати него да ће на дневни ред доћи друга питања, као што су економија, интеграције у Европу, итд.

Политика: Ако се Уставни суд изјасни да је све у складу са Уставом, хоћете ли прихватити ту оцену?

Антић: Не, онда ћемо морати да пишемо озбиљне научне текстове и чланке у новинама, а може се поставити и питање састава суда.

Политика: А шта ако Уставни суд каже да нешто није у складу са Уставом, хоћете ли бити изненађени?

Лилић: Могуће је, то би био део редовног процеса у правним државама. За мене то није извор тензија то је само сигнал за корекцију. Дух устава је вредносни, а не морални систем. Ако Уставни суд прогласи неку одредбу статута противуставном тражиће да се доведе у склад са Уставом. Тада би се тражило функционално решење, а то је већ политичко питање.

Ј. Церовина - Г. Новаковић

(Сутра у "Србија разговара": Изазови војвођанске аутономије - Жарко Обрадовић, министар просвете, и Александар Вучић, заменик председника СНС-а)


Коментари22
82218
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Саша Петровић
Потпуно се слажем са професором Антићем, првенствено због тога што је доследан праву као науци и што овом питању приступа искрено, прагматично и без политичких или социолошких надмудривања као проф. Лилић. Право има свој ослонац у добром и равном и мора постојати санкција за сваку одредбу. У моралу, с друге стране, санкцију спроводи савест појединца. Наравна ствар да се у праву ништа не верује на реч, већ црно на бело. Такође поздрављам проф. Антића и због тога што је препознао политичку позадину Статута. Јасно је да западним силама Србија не одговара као целовита национална држава, већ као раскомадана скупина "европских" регија од којих свака има елементе државности.
srecko
Po meni, nejasno je zasto se sada kada smo blizu clanstva u EU, pokusava da resi ovako krupno pitanje i to teritorijalnog integriteta, najverovatnije PARTIJSKI, sa jedan do dva glasa od polovine poslanika u Skupstini. Da li neko sumnja da posle nekog vremena i stvaranja 'nove realnosti', Canak ili bilo ko drugi, treziti da Badinter odredi unutrasnje granice Srbije, a znamo kako se ro zavrsilo prosli put. Razlika je samo u tome sto ce ovoga puta biti sukoba Srba protiv Srba, sto je izgleda u planu.
Zoran Milosavljevic
Kada smo glasali za Ustav 2006 g. odredili smo se za autonomiju Vojvodine zato nema porebe za referendumom.
Milan Popovic
Slazem se sa profesorom Anticem da se politika ne moze voditi verovanjem na rec. Tqko je i kod statuta. Verovati na rec da se nece traziti nezavisnost?? sa prof. Lilicem se u malo cemu slazem posto me njegovi stavovi podsecaju na moje sopstvene, sa pocetka studija.
Гоца Сликарка
Господин Лилић се ослања на морал, нема ништа од тога, него референдум би разрешио ту ствар у вези Војводине, јел ико овде ишта пита народ?.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља