субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Сликар за сва времена

Аутор: Вера Кондевпетак, 13.11.2009. у 22:00
Чедомир Крстић: „Девојчица и воће” 1969. и „Варијација у сивозеленкастом”, 1980

Галерија РТС-а стекла је репутацију важног топонима на српској карти значајних ликовних институција захваљујући организацији релевантних изложби као што је и најновија – Чедомира Крстића (1923–1988) са делима из породичне колекције. Крстић је последњи пут имао значајну ретроспективну изложбу у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић” пре 21 годину, а затим се преко његовог сликарског опуса спустила завеса заборава.

Тек сада, стручној јавности, а пре свега публици, пружа се прилика да се путем слика насталих током две деценије, од 1968. до уметникове смрти, преиспитају раније донете оцене, а његово стваралаштво сагледа из новог угла. На изложби у Галерији РТС-а која траје до 5. децембра представљена су 33 уља на платну (ентеријери, пејзажи, портрети) на којима је овај расни уметник показао да, и у време једноумља апстракције и енформела, могу да се испричају и изаткају ликовне чаролије у „старомодној” фигурацији једног Бонара, Утрила или, нама ближих, Марка Челебоновића, Љубице Цуце Сокић, или међуратног Недељка Гвозденовића у чијој класи је Крстић и дипломирао 1952. године.

Ауторка изложбе и каталога, историчарка уметности Наталија Церовић дефинисала је Крстића као „сликара поетског реализма, односно, интимизма, представника генерације уметника која је после Другог светског рата успоставила стваралачки континуитет са најбољим представницима наше међуратне уметности која се ослањала на искуства ’француске школе’”. На Крстићево сликарство неизбрисив траг је оставило детињство у грађанској породици из Пирота у тихим салонима, прекривеним раскошним пиротским ћилимима који су давали онај снажни колористички акценат засенченим енетеријерима, и питоми пејзажи његовог родног краја. У веома минуциозној анализи Крстићевог сликарског умећа, Церовићева констатује да „његове радове красе изузетне вредности суптилног ткања сликарске материје”, и наставља: „То се посебно види у пејзажима у којима Крстић остварује домете за узор.”

Одлучан да остане доследан путу којим је кренуо под будним оком свог професора Гвозденовића, Крстић после студија напушта Београд да би предавао сликарство у Нишу, јер су и тамо на сваком кораку његови омиљени мотиви: човек, вечита сликарска загонетка и пејзажи краја из кога је поникао. Познати новинар, рано преминули Стеван Станић, у предговору каталога за Крстићеву ретроспективну изложбу 1988. интуитивно је проникао у саму суштину Крстићеве поетике коју је препознао као ликовни еквивалент Прустовом делу „У трагању за изгубљеним временом”. Станић пише да Крстић „годинама нуди, пре би се рекло, мисао о срећи него саму срећу, дакле, исти ентеријер, у коме се понекад нађе фигура његове ћерке или неког пријатеља, који се претапа на његовим платнима, али увек и изнова сликан са свежом емоцијом и скривеном снагом, ако има промена, оне су мале и незнатне”. Обасут похвалама, наградама позивима да самостално излаже широм Југославије и увек у „државној репрезентацији” за наступе у иностранству, Крстић је до краја био професор на Академији, доцније Факултету ликовних уметности, да би се пред крај живота суочио са горчином коју доноси свест да га је „време прегазило”.

Како је Церовићева сазнала од његове удовице, у неким моментима када се Академија на којој је поникао потпуно окренула апстракцији и експерименту и Крстић је одлучио да покуша да се „модернизује”. После једног пута у Париз где се суочио са безвременом и недостижном лепотом мртвих природа Шардена, насталих пре више од два века, донео је одлуку да настави путем којим је кренуо. Остао је веран фигурацији и оној меланхолији о којој је певао његов земљак Бора Станковић.


Коментари0
01461
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља