недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:17

Ни српских повратника, ни Горанове „Јаме”

Аутор: Славиша Сабљићнедеља, 15.11.2009. у 22:00
Ливно: исту судбину са Србима деле и Бошњаци (Фото С. Сабљић)

Од нашег дописника

Ливно – Кула Старца Вујадина, хајдука из српског села Казанци, тамо према Босанском Грахову, и данас је на литици изнад Ливна. Камених зидина нико се и не би сетио да не штрче над градом који је заборавио и Ивана Горана Ковачића. Велики поета је под литицом, уз врело Бистрице, на месту Думан, друге године оног рата, привео крају писање своје „Јаме”.

У Ливну су заборавили и на век и по православног храма Успенија пресвете Богородице, али и на 1820. годину, када је у овом граду основана прва српска православна основна школа у Босни.

Срба у ливањском крају данас замало па да више нема. Део њих је побегао средином 1992. а остатак у лето идуће године када је Ливно, уз пратњу Унпрофора и Међународног комитета Црвеног крста, напустило више од хиљаду Срба.

Од око четири хиљаде Срба у предратној ливањској општини, а кажу да их је било још око хиљаду који су се изјашњавали као Југословени, данас је у граду њих педесетак. У приградском насељу Губер их је још петнаестак. И никог више. Међу њима нема млађег од шездесет година. У основним школама нема ниједног детета српског повратника. Ни до радног места нико од Срба у Ливну није дошао, изузме ли се само један који је запослен у Босанском Грахову. Он свакодневно до радног места прелази око сто педесет километара.

– Када упитате локалну и кантоналну власт, рећи ће да то није истина пошто они располажу подацима о десетак Срба који ипак раде. А неће да признају да су они углавном из мешаних бракова, који су се изјашњавали као Хрвати, чак и католици, да би послератних година прешли на православље и постали велики Срби само да би дошли до радног места – тврди Душан Шуњка.

– Ако је у ливањском чемеру бар нешто за утеху, онда је то чињеница да исту судбину у Ливну са Србима деле и Бошњаци. Јесте да су они у мало бољем положају, али само због чињенице да их је много радило у иностранству тако да не брину толико хоће ли имати сутра хлеба – кроз сузе говори Драго Радета, несрећан што ће „скончати, а неће дочекати да се Срби расејани по свету врате на дедовину”.

– Нити ми ко долази нити имам коме отићи. У Ливну нема ни оних наших старих комшија. Немам с ким кафу да попијем – наглашава и Мара Црногорац.

Дејтонским крчмљењем Босне, девет српских села у Доњем ливањском пољу, која су била у саставу предратне босанскограховске, припало је ливањској општини. У њима је још теже стање.

– Куће српских повратника Владимира Броћете и Луке Давидовића недавно су запаљене. Људи су опет отишли у избеглиштво. Стоку нам краду, не дају нам новац за обнову домаћинстава. Једноставно, свакодневно нам дају до знања да нама Србима више нема места у ливањском крају – прича Драган Јурић из Сајковића испод Динаре.

Да не би било баш све тако црно када су Срби у питању „потрудио” се локални фратар Марко Гело. Када су, пред сам почетак рата, почела дивљања националиста и у ливањском крају и на територији на којој је формирана Хрватска заједница Херцег Босна, фра Гело је из пламена у којем је био православни храм извукао и спасао много реликвија и шездесетак икона непроцењиве вредности. Чувао их је у жупском уреду, а пре неколико месеци све је враћено српској православној цркви. Без обзира на то што је био критикован што помаже „четницима”, фра Гело је истрајао у очувању заједничког живота у ливањском крају.

– Мирнија времена, на радост многих нас, дошла су и у Ливно. Фра Марка Геле више нема међу живима. Умро је пре неколико месеци, али је иза себе оставио причу коју често помињемо и која нас обавезује да верујемо једни другима и да се надамо да зла више никада неће бити – каже ливањски жупник фра Марко Јурић.


Коментари6
ee70b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Владимир
"Дејтонским крчмљењем Босне, девет српских села у Доњем ливањском пољу, која су била у саставу предратне босанскограховске, припало је ливањској општини. У њима је још теже стање." Поштовани Славиша, морам вас исправити. Тих девет села није било у саставу предратне, већ ратне општине Босанско Грахово, након формирања ратне линије. Не мијења суштину, али тек да се зна. Ради се о селима: Сајковић, Губин, Прово, Чапразлије, Богдаши, Врбица, Радановци, Бојмунти и Челебић. А дејтонским "крчмљењем" Босне, и Ливно и Грахово ушли су састав ФБИХ, тј. К10.
Prosrpski Hrvat
Citiram tekst Slavise Sabljica: ''Kuće srpskih povratnika Vladimira Broćete i Luke Davidovića nedavno su zapaljene. Ljudi su opet otišli u izbeglištvo. Stoku nam kradu, ne daju nam novac za obnovu domaćinstava.'' A onda i njegov komentar na neciji upit: Zapravo, nikakvih problema, i to svih poratnih godina, u Livnu nije bilo.Ni rusenja ni paljevina, ni fizickih napada ni uvreda sa bilo koje strane.Kuce i imovina ostali isti zapravo onakvi kakvi su docekli kraj rata.'' Ok, u prvom citatu je rijec o livanjskim selima, a u drugom o samom Livnu, ali nisu livanjska sela preko svijeta, u najmanju ruku dva kontradiktorna komentara i sto neko primjeti, nigdje ni rijeci o progonu.
Dalmacija
Cudno, u tekstu se ne koriste pojmovi kao progon, etnicko ciscenje, nacionalisti su bezimeni. Tako ispada da su Srbi, nekada vecinsko stanovnistvo,tek onako, uz "pratnju" medjunarodnih snaga otisli iz svojih domova.
slavisa sabljic
Draga Maria, Jedino sto je dobro za srpske povratnike u Livno, ali i za sve druge koji zele doci u ovaj grad, jeste beybjednosna situacija. Zapravo, nikakvih problema, i to svih poratnih godina, u Livnu nije bilo.Ni rusenja ni paljevina, ni fizickih napada ni uvreda sa bilo koje strane.Kuce i imovina ostali isti zapravo onakvi kakvi su docekli kraj rata. A sto se tice pomoci jedine informacije mogu se dobiti u Opstini odnosno nadleznom kanonalnom ministarstvu. Cini mi se da isti sudbinu sto se toga tice, dijele sva tri naroda. Ponajcesce Bosnjaci i Srbi, posto je Hrvatima najmanje poruseno.
Lola Rosa
Livno nije vise ono staro Livno, ali je na dobrom putu da to ponovo bude, pogotovo u ljetnjim mjesecima. Grad (za sela ne znam) je ljeti i tokom godine siguran i pun je starih stanovnika, koji se kao lastavice vrate u svoj zavicaj. Puno je tu dobrih i dragih ljudi, bez obzira na nacionalnost i vjeru, koji danas zive nazalost razasuti po cijelome svijetu. Nasi Bosnjaci zive po Njemackoj, Kanadi i Amerikici, Srbi su uglavnom u Banja Luci, Vojvodini i Srbiji, a i ono malo Hrvata sto je ostalo budu tu preko ljeta, pa se vrate u svoje anonimne i hladne Zagrebe ili u Dalmaciju. Novinarka je lijepo portretirala grad u kojem odavno niko dobro ne zivi, cak ni vecinsko stanovnistvo, jer kao i u cijeloj Bosni, ni ovdje nema para, nema zaposlenja, prestale su donacije i investicije, ako ih je i ikada bilo. Pa ipak ljudi se polako priblizavaju jedni drugima, jer u muci smo svi isti i svima nam je tesko. Zalosno je naravno sto je svijet otisao, sto je morao otici, no takva nam je valjda sudbina na Balkanu. Raduje sto dolaze nove generacije, iako je natalitet iz godine u godinu sve manji, a mortalitet sve veci. S druge strane i ono malo starih stanovnika vrijedno je zlata i svaki je susret s njima melem na dusi, svaka prica i lijepa rijec i jednima i drugima, i onima koji su ostali i koji su otisli mala utjeha u teskim vremenima nesrece koja nas je sve zadesila. Pa ipak, treba vjerovati u buducnost i bolje sutra, i ne zaboraviti da postoji dobro u ljudima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља