недеља, 29.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 15.11.2009. у 22:00 Слободан Кљакић

Европа према САД – удружена заједница или разбијени логор

„Политика” 15. новембра 1929: „Наше село” је стартовало

Ослушкујући ритам времена и његове потребе, „Политика” се током своје дуге историје трудила да с тим ритмом ухвати корак и да одговори новим изазовима, што потврђује и наш недавно покренути додатак „Потрошач”.

За ову прилику отпловићемо осам деценија уназад јер се на јучерашњи дан, 15. новембра 1929, у „Политици” појавио додатак „Наше село”, намењен земљорадницима и посвећен пољопривреди као „основици нашег привредног живота”.

„Уколико је наш земљорадник богатији, утолико је он у стању да више потроши и другима пружи могућност зараде. Кад он нема, као што је био случај с последњим двема неродним годинама и годинама пада цена пољопривредних производа, онда је у целој земљи настала привредна криза, и сваки је осећао тешкоће у своме пословању”, подсетила је „Политика”.

Само две недеље раније велика економска криза је закуцала на врата, Америком је већ протутњао први талас берзанског цунамија, а његове прве последице закачиле су и Европу.

Зато је „Политика” на данашњи дан, 16. новембра 1929, објавила на првој страни, под насловом „Тако је морало бити”, обиман текст социјалисте др Живка Топаловића, који је суптилно анализовао узроке берзанског слома у САД, описао могуће последице кризе на Старом континенту, а у завршници поставио неколико далековидих питања:

„Хоћемо ли се узајамно сламати тајним и јавним царинским ратовима, претњама и страхом за опстанак наших државних самосталности? Хоћемо ли према великом континенту Северне Америке бити једна удружена заједница или разбијени логор? Ми смо уверени да ће групирање великих индустријских држава у средњој и западној Европи бити знатно убрзано. Али да ли ће и наша још много сиромашнија, много заосталија, много немирнија, много дезорганизованија јужна Европа поћи овим истим путем брзе стабилизације? И да ли ће наш Балкан умети да што пре у јединству и концентрацији снага дочека ново и брже пулсирање привреднога живота света? Од тога зависи цела његова будућност.”

„Политика” је покретањем „Нашег села” очигледно исказала уверење да ослонцем на модерну пољопривреду Србија и Југославија могу не само да превазиђу унутрашњу, него и да се увелико заштите од спољашње кризе.

(/slika2)Зато је и настојала да у реченом додатку „сви они који се баве пољопривредом, нађу у њему корисне практичне савете и таква обавештења која им само могу користити у њиховом раду” јер се „ни земљорадња, ни сточарство, ни остали послови не могу више обављати 'старински', већ се морају усвајати нови начини рада”.

Хватање у коштац с тим задатком истовремено је значило и борбу на просветном пољу јер је писменост у Краљевини Југославији била на врло ниским гранама, поготово у Јужној Србији где је неписменост износила чак 83,86 одсто. Зато је „Политика” преко новог додатка покренула и масовну акцију описмењавања сеоског становништва и обрадовала читаоце обећањем да ће „у 1930. години дати 5.000 динара на име награде оним сељацима, који у своме селу највећи број неписмених науче да читају и пишу”.

За пример је објављена информација о сељаку, великом просветном добротвору Милутину Савићу из сиромашног села Гвозденовића у срезу тамнавском, чија је породична задруга подигла основну школу у том селу, за шта је издвојила чак 800.000 динара.

У „Нашем селу” прилози су били кратки, праћени илустрацијама и статистичким табелама, разним саветима и поукама.

Тако сазнајемо да је 1928. године у Југославији било 47.157.771 стабло шљиве, с просечним приносом од 9,76 килограма по стаблу. Са 7.184.373 стабла јабуке убирано је у просеку по 14,45 килограма овог воћа, док је 4.389.996 стабала маслина давало по 1,36 килограма плода.

Живинари су 1928. извезли јаја у вредности од 500 милиона динара, клане живине за око 117 милиона, живе живине за око 33 милиона, а на перју су зарадили 27 милиона динара, све у свему око 677 милиона динара.

,,Политика'' је проценила да ће додатак „Наше село” допринети постизању бољих резултата, али је редакција очито била уверена и у то да ће модерна пољопривреда у Србији и Југославији водити снажењу и стабилизацији Балкана. И још нешто – градњи Европе која у односу на САД неће бити „разбијени логор”, већ „удружена заједница” из визије др Живка Топаловића. Он сам је, несумњиво, подржао ово уверење „Политике”.

Коментари0
bca11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља