уторак, 19.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:52

Дунавско-савска концентрација

Аутор: Едвард Јакопинпонедељак, 16.11.2009. у 22:00
Едвард Јакопин

Транзициони процеси додатно су потенцирали регионалне нескладе, централизацију и концентрацију капитала, демографске, социјалне и инфраструктурне диспропорције.Традиционално неразвијеном подручју прикључило се и подручје новог транзиционог сиромаштва (колапс ,,градова-фабрика”). Да проблем није само транзиционог карактера показује кратак времеплов:

Слика 1–Србија седамдесетих: у Београду и Новом Саду (jужнобачки округ) живео је сваки пети становник Србије и радио сваки трећи запослени, сваки други од факултетски образованих; стварана је трећина укупног и индустријског дохотка Србије, животни стандард био је за 15 одсто виши од просечног; Београд је био 11 пута економски снажнији од екстремно неразвијеног подручја (Тутина);

Слика 2–Србија двехиљадитих: од десет становника Србије три су живела у Београду и Новом Саду, радило је 36 одсто од укупног броја запослених, 55 одсто најобразованијих, стварано је 37 одсто укупног и 30 одсто индустријског дохотка Србије; животни стандард био је за 20 одсто виши од просечног; Београд је био осам пута економски развијенији од истог најнеразвијенијег подручја;

Слика 3–Србија данас: Београд и Нови Сад са 31 одсто укупног становништва и 40 одсто запослених стварају две трећине укупног и 50 одсто индустријског дохотка, животни стандард је за 25 одсто виши од просечног; регионалне диспропорције се увећавају, однос између Београда и најнеразвијеније општине је 12:1.

Метрополизација је светски развојни процес. Концентрација економских активности има своју закономерност, у зависности од достигнутог развојног нивоа. И теорија и пракса сагласне су: концентрација је најбржа на локалном нивоу, најкориснија на националном нивоу, док је најспорија на оном интернационалном.

Србија са БДП-ом од 6.500 долара по становнику суочена је са основним развојним проблемом: некомплетираном економском концентрацијом на регионалном нивоу. Више од 50 одсто становништва живи данас у градовима и урбаним насељима (процес урбанизације је стихијан, неквалитетан, трајаће наредну деценију), али градови још нису преузели одговорност за развој свог залеђа. С друге стране, концентрација на националном нивоу тече брже, дунавско-савски појас (тзв. полицентрична агломерација Београда и Новог Сада) генератор је развоја Србије. Највећи интерес да се Србија равномерније развија управо имају Београд и Нови Сад због све веће оптерећености социјалног и инфраструктурних система.

Дизајнирање регионалне архитектуре Србије треба да се руководи принципима дерегулације, децентрализације и деконцентрације (три „де”). Децентрализација штити слободу јер дели власт и креира мрежу контролних механизама, повећава партиципацију грађана, приближава им институције и информације. Децентрализовани системи излазе у сусрет грађанима и задовољавају њихове различите жеље. Уврежено схватање да је држава механизам за отклањање грешака, да ће државна интервенција решити све врсте проблема (нпр. сиромаштво, слабо образовање, неодговарајућа здравствена заштита, или високи трошкови становања) треба мењати. Државне интервенције су усмерене према изолованим подручјима да простор не би трајно био изгубљен ресурс, на два начина: (а) кроз институционално подстицање мобилности радне снаге и капитала ка тим просторима, и (б) изградњом инфраструктуре, јер се производња не може ширити уколико су подручја неповезана и удаљена.

Пракса европске регионалне политике (две трећине буџета ЕУ) придаје посебан значај индустријском реструктуpисању и структурним прилагођавањима у неразвијеним регијама, али паралелно врло интензивно примењује мере и у развијеним регијама како би се стално подизао ниво њихове привредне и технолошке конкурентности и тиме омогућило да оне буду генератор развоја осталих подручја.

Директор Републичког завода за развој


Коментари2
9b247
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Morava
Nije bas jasno sta je poenta i poruka teksta - da li iznosenje stavova o beogradizaciji koji su poznati svima u Srbiji, da li poruka drzave i vlasti da narod ne racuna na njenu pomoc u resavanju hitnih i trajnih problema (gubitak posla, slaba socijala, nedostatak para, skupoca...), da li poruka da ce drzava vise da se brine o "praznom" prostoru nego o razvoju ne/privatizovane privrede ili ce svu teritoriju prvo regionalizovati po prepustiti lokalnim upravljacima. Od tranzicije ni pomena, kao da ona ne dotice pitanja do/sadasnjeg i buduceg razvoja. Mnogo je nedoumica u vezi buducnosti i razvoja pa su slabo prijemcivi ovakvi analiticki tekstovi bez naznaka - sta da se radi? Ili je to pitanje ostavljeno za resavanje u evropskim regijama, opstinama ili na ulici.
посматрач
Ово је студија. Погледи 1,2,3, где је ту развој. Директор за развој Србије и не размишља о развоју, упошљавању тих људи који су статистика. ИТ технологије би у НС и БГ-у, могле да запосле део младих стручњака. Транспорт рекама, опет само у наслову. Ако Србија сада почне да инвестира у луке на Дунаву, за почетак Падинска Скела - контејнерска лука. Бивши ЈРБ, сада као да не постоји, са флотом од 150 - 200 бродова, који би се правили (ремонтовали) у Србији, попунила би празнину која недостаје. Управо би велики светски произвођачи имали користи од тога, само ако им то неко лепо објасни. Само, као да то није посао директора за развој. Ове године је по подацима остало без посла између 130 000 и 250 000 људи. Да ли неко у влади размишља да ће они престати и да купују у мега маркетима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља