петак, 14.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 16.11.2009. у 22:00 Миленко Пешић

Како ће се бирати нови патријарх

Манастир Раковица: место где ће бити сахрањен патријарх Павле (Фото Д. Јевремовић)

Да ли ће нови поглавар Српске православне цркве бити изабран на исти апостолски начин као патријарх Павле, жребом између тројице кандидата? Иако Устав СПЦ прописује такву процедуру, не искључује се могућност да изборни Свети архијерејски сабор који треба да се састане до 15. фебруара 2010. године промени начин избора 45. патријарха.

„Тешко је у овом тренутку рећи на који начин ће бити изабран нови патријарх. Устав СПЦ не може да се мења без присуства патријарха, али не треба искључити могућност да архијереји ипак одлуче и другачије, јер Сабор је највиша црквенозаконодавна власт“, каже један извор из СПЦ који је желео да остане анониман.

Изборни сабор треба да закаже Свети архијерејски синод којим председава митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Према неким наговештајима, мало је вероватно да ће избор новог патријарха бити обављен пре Божића, 7. јануара идуће године. У СПЦ има и оних који мисле да би Сабор могао да се састане око празника Светог Саве, 27. јануара.

Члан Светог синода епископ нишки Иринеј сматра да не би требало да се жури и да би избор новог поглавара Српске цркве могао да се обави и на пролећном сабору у мају 2010. године.

„Канони изричито кажу да патријаршијски трон може да остане упражњен најдуже три месеца. Само ненормалне политичке прилике у месту у којем се бира патријарх би евентуално могле да оправдано помере датум одржавања изборног сабора“, сматра др Миодраг М. Петровић, стручњак за црквено право.

Овај канониста није сигуран по којем систему ће бити биран нови поглавар СПЦ и каже да ће то умногоме зависити од Светог синода, који ће припремати изборну црквену скупштину. „Најбоље би било да примене апостолски начин, жребом“, каже наш саговорник.

Од поновног успостављања Патријаршије 1920. године па до 1958. године пет поглавара српске цркве, Димитрије Варнава, Гаврило, Викентије и Герман бирани су на изборним саборима већином гласова. После Другог светског рата, променом режима комунисти су почели да се све више мешају у рад СПЦ. Да би избор његовог наследника на светосавском трону био лишен утицаја са стране, патријарх Герман је на ванредном сабору који одржан 14. и 15. септембра 1967. године предложио промену начина избора поглавара СПЦ, што су владике прихватиле.

Тада су измењени чланови 42. и 43. Устава СПЦ и уведен је апостолски начин избора по којем је и патријарх Павле изабран 1. децембра 1990. године.

Такав начин избора предвиђа да сабор којем присуствује најмање две трећине епископа бира тајним гласањем, апсолутном већином, тројицу кандидата. Када се добију имена тројице кандидата, она се стављају у запечаћене коверте. После молитве у патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог обично један од најстаријих угледник игумана, у случају патријарха Павла то је био архимандрит Антоније из манастира Троноша, промеша коверте, извуче једну и предаје је председавајућем сабора који је отвара и чита име новог патријарха.

Међутим, овакав начин избора многима није био по вољи и хтели су да га по угледу на остале православне цркве поједноставе, што отвара могућност за разна лобирања, па и утицај са стране. Тако су на пролећном сабору 17. маја 2000. донети нови прописи у избору патријарха. Иако те измене чланова 42. и 43. Устава СПЦ никад нису јавно обнародоване, зна се да је напуштен апостолски жреб. На пролећном заседању Светог архијерејског сабора 2005. године ова одлука је стављена ван снаге и поново су враћене одредбе које предвиђају апостолски жреб у избору патријарха из 15. септембра 1967. године.

Епископ сремски Василије, поводом те промене начина избора поглавара СПЦ из 2005. године, у једном ауторском тексту пише: „Ово је учињено да би се повратком на стари јеванђеоски начин избора патријарха сачувала Црква и њено достојанство од евентуалних спољних утицаја. Наиме, избор жребом је изворно библијски новозаветни начин којим Господ Бог знајући срце сваког кандидата, његову духовну и моралну висину, показује га достојним овог великог Служења (дела апостолска 2,24)”.

Коментари35
4afe5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zivan
Sto se tice biranja novog novog srpskog patrijarha , mislim da je najrealnije izbor Apostolski zreb biranja poglavara SPC, sto pre to bolje ,mora se gledati na aspekt drustva i nije duhovno odgovorno odugovlaciti sa apostoskim nacinom izbora izmedju trojice kandidata. Kanoni izricito kazu da patrijarsijski tron moze da ostane upraznjen najduze tri meseca (moze biti i kraci rok)pa primecujem da bi Sveti sinod trebao da priprema crkvenu izbornu skupstinu eventualno kompletirati kanonska prava sa patrijarsijama u tranziciji ali u skladu sa srpskom drustvenom promenom od petog oktobra u Srbiji.
Марко
Даће драги Бог, па ће избор бити праведан. Знамо сви да се и међу свештенством доста "кукоља" накупило. Гледамо како се возе у скупоценим аутомобилима и како поред себе имају неке телохранитеље, а то не приличи људима од вере и Бога. То је за нељуде, који су од вере далеко, а од Бога још даље. Нажалост, много је корумпираних и у народу и у цркви. Проблем је што црква не успева да реши овај проблем у својим редовима, па се сада дошло у ситуацију да се доводи у питање "демократски" принцип гласања. Ништа то није добро. Па, погледајте само у народу, шта нам је "демократизација" донела, никада није било више корумпираности и подлости. Ја ћу теби ово, ако ти мени оно. Тога не сме бити у цркви. Па, шта нам друго остаје ако нам и цркву укаљају и обешчасте њиховом "демократизацијом"? Знам само да су људи попут покојног Патријарха Павла реткост и да је била неизмерна срећа и част имати га за представника вере и народа. Надам се да се на помен његовог наследника, ма ко он био, нећу никада постидети.
Бранка
Мени се највише урезала у сећање порука патријарха Павла да треба да будемо мудри као змије, а безазлени као голубови. Сигурна сам да је имао на уму пословичну наивност српског народа, па је то често понављао.Пуне су новине вештина мајторских које су красиле блаженопочившег патријарха Павала.Недовољно се истиче изузетно образовање које је имао и да је говорио руски, немачки и грчки језик.Као прави пастир и отац у својим књигама као да је осећао шта нам није баш јасно и управо оно око чега сам имала недоумице, разјаснило ми се у ономе што је он писао.Хвала бескрајно на свему вољеном патријарху Павлу.Никад нећу заборавити тај глас и тај благи лик.Хвала и Господу на милости што је нама Србима дао пуних 95 година кроз патријарха Павла пример праве православне хришћанске душе.
Н.М.
Ако је у Дјелима апостолским (2,24) регулисано да се патријарх бира жријебом, онда је то и најпримјеренији начин. Нажалост, Његова светост Патријарх Павле није још ни сахрањен, а по штампи се види да лобирања, којих је било и за овоземаљског живота нашег поштованог и вољеног Патријарха, увелико трају. Нека буде воља Божија!
Posmatrač
Чињеница је да жреб смањује могућност утицања са стране. Можда не би било лоше да се тако бира и председник државе?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља