Патријарх Павле је више од две године лежао у болничком апартману на 13. спрату Војномедицинске академије, где је о његовом здравственом стању бринуо читав тим лекара ове установе.
Упућени кажу да није имао посебне захтеве, да се увек трудио да буде добро расположен и да је време углавном проводио седећи у фотељи и читајући. Свакога јутра се дуго молио, затим је читао пошту и примао посете, најчешће представнике Светог архијерејског синода СПЦ. Патријарх није имао прохтева када је била реч о храни, јео је оно што је процењено да одговара његовом здравственом стању, а понекад се у поподневним сатима шетао по апартману.
Поглавар Српске православне цркве примљен је на ВМА 10. новембра 2007. године због опште малаксалости и упале плућа. Медицинари су тада уочили и извесне инфекције, после чега су проценили да би сваки излазак у спољну средину и промена микроклиме за патријарха могли да буду кобни и да је најбоље да остане у болници.
За све време лечења у ВМА, лекарски конзилијум, који су чинили најпризнатији стручњаци ВМА са начелником на челу, био је у сталном заседању и редовно пратио здравствено стање Његове светости. Захваљујући интензивним напорима лекара и примени најсавременијих мера дијагностике и лечења, успешно је превладано више критичних фаза у здравственом стању патријарха.
– Патријарх је био свестан и дуго се налазио у стабилном стању. Примао је лекове и инјекције и имао је физикалну терапију. Сам је узимао храну и лекове. Уз одобрење конзилијума лекара 11. априла је присуствовао литургији у Параклису ВМА која је служена за његову славу, Лазареву суботу – објашњавају упућени у лечење патријарха.
Међу познатим личностима које су у последње време посетиле патријарха Павла спомиње се наш тенисер Новак Ђоковић, са којим је Његова светост крајем септембра разговарао и том приликом га благословио. Судбина је хтела да баш на дан смрти патријарха Ђоковић освоји турнир у Паризу.
Последњих дана патријарховог живота његово здравствено стање се погоршало због развоја инфекција, попуштања срчане и плућне функције, али и бремена година. О здравственом стању патријарха, предузетим дијагностичким и терапијским процедурама сваки дан је извештаван Свети архијерејски синод СПЦ, чији су чланови непрекидно били уз постељу патријарха Павла.
Медицинари ВМА тешко су примили вест о његовој смрти. Многи од њих са сетом говоре да је сваки разговор са њим био посебан, да их је фасцинирала његова енергија, комуникативност и топлина. На вечни пут, како кажу, испратили су га речима: „Био је прави живи светац.”
