петак, 22.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

Поцрвенео „Црвен бан”

Аутор: Зоран Радисављевићпетак, 18.01.2008. у 22:00
Насловне стране три књиге

АУТОРСКА ПРАВА

Београдска „Просвета” је крајем прошле године објавила књигу Вука Ст. Караџића „Еротске народне песме”, у библиотеци „Народна књижевност”. Песме је изабрао и приредио Благоје Јастребић. Ликовном лепотом књиге бавио се Ратомир Димитријевић, а уредник је Даница Штерић.

Када се збирка појавила, непријатно је био изненађен Милан Комненић, јер је реч о истоветном издању које је „Просвета”, под насловом „Црвен бан”, у едицији „Еротикон”, објавила 1979. године. Тада је ликовни уредник био Добрило Николић, а уредник читаве библиотеке, па и ове књиге – Милан Комненић.

У међувремену, „Просвета” је позвала Комненића и предложила му да из библиотеке „Еротикон” обнове десетак књига којих одавно на тржишту нема.

Комненић нема ништа против ове идеје, али сматра да се мора „поштовати и књижевни и ликовни изглед едиције”. То је била изузетно тиражна колекција, објављено је педесетак књига. „Црвен бан”, примера ради, штампан је у четири издања, у више десетина хиљада примерака. Тада су појединачни тиражи књига били десет хиљада. И морају се, наглашава Комненић, испоштовати ауторска права. Јастребић је трагично настрадао, али постоје његови живи наследници, а нико их ништа није питао. Комненић, такође, сматра да познатим књигама, које су имале велике тираже, не треба мењати име. Како ће сада читаоци знати да је „Црвен бан” исто што и „Еротске народне песме”. Стари наслов је бољи, провокативнији, више одговара песмама у збирци.

Дејан Михаиловић, главни и одговорни уредник „Просвете”, потврдио нам је да се са Комненићем разговара. Он сматра да када издавач понавља једно овако издање, које је настало из рукописне заоставштине, није обавезан да задржи претходни наслов књиге.

Када се „Црвен бан” појавио први пут 1979. године, подсећамо, дигла се велика прашина. Оштро су полемисали Благоје Јастребић (1941–1979), главни и одговорни уредник „Просвете”, аутор романа „Првина”, „Шевин кас”, „На Филиповом путу”, приређивач „Црвеног бана” и др Живомир Младеновић, велики познавалац дела Вука Ст. Караџића, Јована Скерлића и Лазе Костића, један од приређивача пет томова из Вукове заоставштине.

Младеновић је, између осталог, сматрао је да је недопустиво не навести извор одакле се песме преузимају, мењати песме, две песме претварати у једну, мењати наслов, од 367 изабрати само 121 песму и поређати их по сопственом нахођењу, и додавати неке песме које уопште не припадају том циклусу.

Јастребић је одговорио да се у Академијиној петој књизи, где су објављене ове ласцивне песме које је Младеновић приредио, појављује неколико наслова, да се не зна који су главни а који споредни, а он се одлучио за наслов из истоимене песме „Црвен бан”. Младеновића оптужује да је приређивач „тајног издања” које одавно није никаква тајна јер та књига „кола по Београду умножена најразличитијим техникама, у ко зна којем тиражу”.

Живомир Младеновић одговара да није реч о тајном издању, да су прве четири књиге штампане у по три хиљаде примерака, а пета у петсто примерака и да је била доступна „свима који су се интересовали за Караџића и народне песме овакве врсте”. И подсећа: „Све оно што је Караџић сам у народу бележио или што су му слали скупљачи којима је могао веровати, он је сматрао као светињу која се не сме битно мењати”.

А онда указује на један позитиван пример: Милисав Савић је у „Књижевној речи”, од 20. септембра 1975. године, објавио 41 песму из Академијине пете књиге, али је навео не само пун наслов књиге из које је песме узео и имена издавача и приређивача, него је уз сваку песму ставио и број под којим је у књизи објављена. И нико му ништа није приговорио.

И упозорава: закон нашег „демократског друштва” допушта дословно навођење одломака из објављеног дела без ауторизације и накнаде „само ако наведени одломци укупно не износе више од једне четвртине дела из којег се врши навођење”. Реч је о тексту од 7. јуна 1979. године.

Недељу дана потом, Благоје Јастребић је трагично настрадао и до тужбе којом је претио др Живомир Младеновић није ни дошло.

Питамо Драгана Лакићевића, великог познаваоца народне поезије, приређивача „Бестидне књиге” (народне пикантерије из Југославије које је сакупио и у перо ухватио Мићун Павићевић; књига је објављена у Загребу 1937, а у Београду, у издању „Партенона” 2007), како гледа на најновији „спор” око „Црвеногбана”.

„Особите пјесме и поскочице” из Вукових необјављених списа, подсећа Лакићевић, приредили су и „на свијет издали” Живомир Младеновић и Владан Недић. Њихов ауторски удео (откриће, избор, редослед, приређивање, наслови, интерпункција и остало што спада у редакцију), неспоран је. О том ауторству мора се водити рачуна, а то је, и поред моралних обзира оног доба, било предмет спора приликом издавања избора из ове књиге под насловом „Црвен бан”.

Избор и наслов „Црвен бан”, а наслов је из песме издвојио Благоје Јастребић, такође имају ауторски удео и не могу се мењати, поготову после ауторове смрти.

Ствар је издавача и приређивача да део Вуковог наслеђа штампају „само за научну употребу”, као што је, у време толиких слобода, право осталих да и тај део баштине могу да имају „на увид”. А ко се стиди, не мора да чита, поготово пред родитељима и децом.

Ништа што је неко забележио није забележио за један примерак, поготово не овај део народног песништва. У томе нису једини Срби, нити међу нама само Вук. Он је највећи, па је и његова књига најбоља, мада је Јастребићев избор одиста изванредан. Боље да се штампа, него да се фотокопира. Боље ћирилицом, као што је сада урађено, него латиницом, јер је тада таква била комерцијална едиција „Еротикон”.

И Лакићевић је „Народне пикантерије из Југославије” Мићуна Павићевића нашао на латиници, литографисане у Загребу, у ограниченом броју примерака, „искључиво за научну употребу”, па их је приредио и у „Партенону” објавио ћирилицом, с подробним објашњењима шта је чије и разлозима за објављивање.

Дуго смо живели у времену када правила није било. Крајње је време да се зна шта је чије, ко шта сме да прештампава, и под којим условима.

Да се не догађа да црвени „Црвен бан”.


Коментари0
1d04c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља