четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:53

Ход у месту и громогласно ћутање

Аутор: Небојша Катићчетвртак, 19.11.2009. у 22:00

Рушењем Берлинског зида све се променило, само је економска неефикасност источне Европе остала иста. Ако jе раст бруто домаћег производа (БДП) мера економског успеха земље, онда су последње две деценије период континуиране кризе и стагнације највећег броја транзиционих држава. За многе од њих социјализам је (бар економски) био бољи.

Летонија, Литванија и Бугарска су 2009. године на нивоу реалног БДП-а на каквом су биле и 1989. године. Иста је ситуација и са Русијом. Ове државе су, када је о економији реч, последњих двадесет година провеле ходајући у месту.

Украјина и Молдавија су крупним корацима ишле уназад. Њихов БДП је данас нижи од нивоа на коме је био 1989. године, и то за невероватних 40 до 50 процената.

„Транзициона“ просечна годишња стопа раста БДП-а у Мађарској, Естонији и Румунији креће се око једног процента годишње и нижа је него што је била у социјализму. За последњих двадесет година ове државе су се развијале бар осам пута спорије од Кине и два пута спорије од често и радо критиковане Белорусије.

Економије најпросперитетнијих источноевропских држава, попут Чешке, Словачке или Словеније, расле су по просечној стопи од око два процента годишње. То је приближно исти економски раст какав су ове државе имале током осамдесетих (социјалистичких) година прошлог века. Само је Пољска, са просечном стопом раста од три одсто, остварила боље резултате од оних које је имала током осамдесетих година – боље, али ни приближно онакве какве остварују динамичне азијске привреде.

Суморни подаци свакако збуњују некога ко је имао прилике да чита хвалоспеве о динамизму транзиције, или да посети источноевропске чланице ЕУ. Некада сиве источне престонице данас изгледају много боље, понеке и гламурозно, друмовима шпартају моћни аутомобили, продавнице су снабдевене попут западних. Како помирити лоше економске резултате и видљиви просперитет?

Једини начин на који се може живети добро упркос лошим економским резултатима јесте на кредит. Укупан дуг источноевропских чланица ЕУ увећан је десет пута у односу на 1989. годину. Државе које заједно имају око 100 милиона становника, дугују данас око 850 милијарди долара. То је више него што укупно дугује некадашња прва дужничка лига – Бразил, Мексико и Аргентина – са више од 340 милиона становника.

Само балтичке републике (до јуче називане „балтички тигрови“), које скупа имају нешто мање становника од Србије, дугују данас више од 100 милијарди долара. Велики број транзиционих држава никада неће вратити узете кредите и процес понижавајућег отписа дугова је неминован. Источна Европа је данас економски најрањивији светски регион. Какво је стварно стање ових привреда постаће јасно тек у годинама које долазе.

Економске слабости социјализма биле су добро познате. Академске и политичке каријере су грађене на анализи његове неефикасности. Расправе о систему се нису водиле само у стручним круговима, већ су биле и део свакодневице западних медија. Анализе су биле тако исцрпне да су поред брвна у оку социјализма уочавале и сваку трун која би се ту нашла. С правом – систем је био неефикасан и замор идеологије био је јасно видљив.

Слична анализа је потребна и сада. Мора се објаснити зашто су стотине милијарди долара које су се слиле у источну Европу дале тако слабе резултате. Заклети комуниста би могао рећи да би тај новац социјализам боље искористио – ако баш и не би, и он би умео да га проћерда на краткорочно подизање стандарда.

Источноевропски интелектуалци, економисти поготово, морају проговорити и објаснити процесе који су у току, нарочито велико економско заостајање источне Европе у односу на азијске, па и латиноамеричке такмаце. Одговоре на већ хроничну транзициону неефикасност морају дати и политичари, како одговор не би дала улица. После двадесет година, и сама реч „транзиција“ постала је бесмислена. Источноевропске државе су изашле из транзиције, и такве су какве су. Процес је завршен и ово је сада стање о коме се више не сме громогласно ћутати.

финансијски консултант


Коментари38
577b4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan Popovic
Bravo gospodine Katicu na volji i sposobnosti KOMENTARISANJA KOMENTARA vasih citalaca u tzv. realnom vremenu!
ali zasto je Kina bolja?
(@Niki) Verujem, da ste se potrudili, mogli ste i sami odgovoriti na neka vasa pitanja. "Ameri" i Tibet. Valjda tu mislite na ljudska prava. Ne pricaju o Tibetu, jer je ta prica namenjena protiv onih koje treba gnjaviti. A njihova sadasnja politika je da ne gnjave Kinu. Nisu gnjavili ni Ruse, u vezi Cecnije. Kina mnogo vise izvosi u Ameriku nego sto uvozi jer joj Amerika to dopusta, uz uslugu da im Kinezi pozajmljuju pare. Obama ide "na noge" nekima jer je njegova politika da sa svima razgovara. Ali razgovara sa pozicije sile, a ne slabosti. U Americi standard pada zato sto je suvise visok. U Kini raste, jer je suvise nizak. Unutranja ekonomija Kine je relativno mala, mozda veca od ruske, a ruska je malo veca od meksicke. Kina bez povlascenog izvoza vredi koliko i Rusija bez gasa i nafte. Amerika ekonomija je jedina izbalansirana i mocna ekonomija u svetu. Oni mogu da zatvore svoje granice i za uvoz i za izvoz, pao bi im standard, ali ne bi propali, dok drugi bi.
Marko
Odlican tekst i ja Vam se zahvaljujem. Zanima me kako objasnjavate cutanje tih isocnoevropskih intelektualaca? radi li se o korupciji? ne verujem da se radi o strahu jer danas tajne policije ne hapse za reci? Ili je kapitalisticki poredak takodje totalitaran samo se represija cini drugim sredstvima?
Niki
@zasto je Kina bolja. Lepo ste rekli "U politici je vazno sta se radi, a ne sta se prica". Zasto su Ameri prestali da pricaju o Tajvanu i Tibetu ? Sta su uradili u vezi toga ? Sta je Obama ispunio od silnih obecanja datih pre izbora ? Zasto je Kina kao izvoznik prestgla Ameriku ? Zasto Obama ide na "noge" I Kini i Rusiji i zasto ne komentarise najnoviji ugovor Kine i Rusije ? Zasto u Americi pada standard a u Kini raste ? Sada vi vidite ko prica a ko radi ! Puno pozdrava.
ali zasto je Kina bolja?
(@Niki) Ne verujem da je obrnuto. Kina do sada nista nije uradila da poremeti americke planove, ako ih ovi uopste imaju. Iz Kine su se cule samo reci. Sasvim je normalno sto su Kinezi nervozni i zabrinuti za svoje pare, pomenuli su nekoliko puta da je mozda bolje da postoji neka druga medjunarodna valuta umesto dolara, i nista vise. U politici je jedino vazno sta se radi, a ne sta se prica. Tokom nedavne posete, Obama im je rekao da je najveci kineski problem potcenjen yuan, i da mozda to nece dugo da se tolerise. Kenezi su shvatili pretnju i obecali da ce polako povecavati vrednost yuana, ali nisu ni u jednom momentu rekli da ce praviti probleme Amerikancima. Moguce je da vise nece kupovati americke obveznice, i tako i dalje pozajmljivati Amerikancima pare. I to je sve.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља