среда, 19.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:17

Позориште није позориште без провокације

четвртак, 19.11.2009. у 22:00
Ана Тасић (Фото Л. Адровић)

Ана Тасић, театролог и позоришна критичарка листа „Политика”, чланица је новог селекторског тима који ће бирати представе на предстојећем 55. Стеријином позорју у Новом Саду. Управни одбор Позорја именовао је Ану Тасић за селекторку представа насталих према текстовима домаћих писаца.

Ова врста посла Тасићевој, међутим, није непозната. У својству селектора већ је бирала представе на Данима комедије у Јагодини, али и у програму „Шоукејс” на Битефу. После оставке директора Позорја Ивана М. Лалића, са Аном Тасић разговарамо о њеном селекторском раду који већ увелико траје.

Која су и каква читања српске драме по Вашој „мери”?

Позориште, по дефиницији, треба да мења наше ставове, да изазива конвенције и клишее, да нас суочава са истином, подсећа на историју, отвара наше емоције, задиркује интелект... Важне су, при томе, уметничке вредности драмског текста, али је важније његово извођење, дакле, специфичности редитељског приступа, квалитет игре глумаца.

За успех фестивала неопходан је мозаик различитих поетика. Да ли је могуће попунити све коцкице?

Свакако треба тежити томе. Мислим да на програму фестивала треба да се нађу различите представе, не само оне које представљају тзв. сигуран успех, дакле  „велика” редитељска и глумачка имена, ансамбли ЈДП-а или Атељеа 212. Дакле, треба мало и ризиковати, са мером, наравно, и понудити публици нове, другачије, експерименталне редитељске поетике, неке које ће их и збунити, изнервирати, успавати, можда чак и истерати из позоришта. Фестивал без тога не би био жив. Провокација је веома важна, позориште није позориште без провокације.

Годинама се дискутовало о неопходности промене концепта Позорја. Данас су многи резервисани према новом концепту овог престижног позоришног скупа. Где је ту средина?

Као и сви сегменти друштвеног живота, тако и овај позоришни, фестивалски, у процесу је транзиције, дакле, тражења свог идентитета. Околности су се промениле, распарчавањем територије некадашње Југославије, мењањем закона, постепеним окретањем ка тржишту... Све то утиче на трансформацију организације, структуре и садржаја фестивала. Промене су, дакле, неминовне и последица су природног тока ствари. Резултате ћемо касније видети, па оценити да ли су промене биле добре или лоше.

У Војводини, према подацима, само два одсто грађана посећује позориште, у Србији за проценат више. Како те бројке повећати?

Бољим маркетингом, смањењем цена улазница или, још драстичније, бесплатним улазом, што је био случај са фестивалом у Смедереву... Мислим да су, у том смислу, маркетиншке активности директора Позорја, Ивана Лалића, биле врло ефектне. Маркетиншка кампања прошлог Позорја управо је била усмерена на тај проблем, дакле привлачење најшире публике да иде у позориште. Ту се апсолутно слажем са њим: позориште никако не треба да буде елитистичка уметност, треба, заправо, да се бори против елитизма. Оно треба да се обраћа свима, да буде дизајнирано тако да га сви разумеју. Наравно, не у оном баналном смислу. Шекспирово, односно елизабетанско позориште, за то је добар пример.

Ове јесени сте тако упорно обилазили „позоришну” Србију. Шта одликује актуелни позоришни тренутак код нас. Шта завређује похвале? Шта замерате?

Поред опште финансијске кризе о којој је постало сувишно причати и која, наравно, у негативном смислу, утиче на продукцију, осећам и неку креативну стагнацију или замор, како год дефинисали то одсуство добрих идеја у позоришном животу, можда највише у Београду. Ова сезона у Београду је доста лоше почела, уметничке вредности представа које су премијерно изведене углавном нису на завидном нивоу. Замерам мало појединим београдским позориштима на снобизму и ароганцији које понекада показују, као да мисле да се подразумева да су најбољи у земљи и није им превише стало до учешћа на домаћим фестивалима. Не волим да генерализујем и не кажем да су сви такви, али, ипак, то је неки битан утисак.

Позоришта изван Београда, у Суботици, Сомбору, Новом Саду, Ужицу, Нишу, поседују већу виталност, креативност, жељу да раде и да се докажу, а ту су, онда, и резултати. Од 15. марта, датума од којег креће селекција за наредно Стеријино позорје, до данас, погледала сам нешто више од тридесет представа насталих на основу домаћих текстова и, заиста, међу њима, најбоље, или најзанимљивије, нису из Београда. Неке од њих су настале на сценама националних мањина, мађарских и румунских: „Поморанџина кора” Кокана Младеновића у Новосадском – мађарском позоришту, „Safe House” Золтана Мезеиа, на мађарској сцени Народног позоришта у Суботици, Кишова „Електра”, у режији Боре Драшковића, на румунској сцени позоришта у Вршцу итд. То су тезе које траже дискусије.

Борка Требјешанин

----------------------------------------------------

Уметничка вредност једино мерило

Колико је Ваш рад независан, односно, колико је селекторски посао подложан утицају?

Питање независности рада селектора је врло индивидуално, оно зависи од личног интегритета селектора, одлучности и упорности да се не подлегне утицајима. Имала сам доста искуства са тим проблемима као трогодишњи селектор „Дана комедије” у Јагодини. Било је доста притисака, што од стране колега, што од стране неких управника позоришта, али, заиста, ту никада нисам правила компромисе. Мислим да је борба за независност и одлучност у спровођењу плана и концепта изузетно важан аспекат селекторског посла. Претпостављам да ће у процесу селекције Стеријиног позорја, у том смислу, бити горе, али ту заиста немам никакве дилеме. Чврсто ћу стајати иза програма који потпишем, при чему ће уметничке вредности представа бити једина мерила.


Коментари0
cf7d9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља