понедељак, 16.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Српска књижевност на немачком

субота, 21.11.2009. у 22:00
Златко Красни (Фото Т. Јањић)

Представљање националних књижевности ретко је у свету, а сваки такав, добро урађени, пројекат само може да заслужи похвалу и наше поштовање. Тако је и са једним од последњих пројеката изузетног, рано преминулог песника, есејисте и преводиоца са немачког језика Златка Красног (30. октобра напунила се година дана како је изненада умро) – најновијим бројем часописа „Подијум” („Poduim”), који је управо објављен у Бечу.

Красни је, наиме, пре две године, са уредником Ханесом Виоралом договорио да то буде панорама савремене српске књижевности, ограничена само на писце са подручја Србије. Красни је током 2008. започео рад на овом пројекту, урадио је скоро пола предвиђеног посла, а онда је смрт омела даљи рад.

Посао је, у договору са Виоралом, преузео Јан Красни, син Златка Красног, млади али на основу неких књига већ потврђени врсни преводилац са немачког. Преводи су у Беч стизали готово до јуна месеца ове године по списку који је саставио Златко. Будући да, сазнајемо, није могао да рачуна на додатну помоћ нашег Министарства културе, Виорал је смањио оригинални списак тако што је уклонио све есејистичке прилоге. Часопис, и поред тога, има обим од две стотине страница.

У уводнику Ханес Виорал истиче да су „у часопису сви прилози кратки, те се зато не добија на дубини већ на ширини погледа ка савременој српској књижевности”, а како се из „редоследа који је субјективно дат увек могу извести погрешни закључци, текстови су поређани према абецедном реду имена аутора”. Виорал је направио и један изузетак: иако је обичај да стваралаштво приређивача не буде заступљено у броју који је уредио, он је тај обичај заобишао, написавши: „То је омаж не само његовом песништву већ и његовом ангажману као антологичару и преводиоцу аустријске књижевности”. На корицама „Подијума” посвећеног српској књижевности налази се репродукција слике Мома Капора са огромном вртешком и ситним бројгеловским фигурама, а поред тога пише SERBIEN. Осим те слике, у самом часопису објављене су многе Момине графике.

Представљено је 58 српских аутора (према абецедном реду), и то песници, прозаисти и афористичари. То су: Матија Бећковић, Предраг Богдановић Ци, Драгомир Брајковић, Радослав Братић, Александар Чотрић, Гојко Ђого, Горан Ђорђевић, Драган Драгојловић, Срба Игњатовић, Милица Јефтимијевић Лилић, Момо Капор, Марија Кнежевић, Душан Ковачевић, Тања Крагујевић, Златко Красни, Вук Крњевић, Здравко Крстановић, Зоран Мандић, Радомир Мићуновић, Драгослав Михаиловић, Милан Михајловић, Ивана Миланкова, Чеда Мирковић, Живорад Митрашиновић, Драган Мраовић, Иван Негришорац, Данило Николић, Рајко Петров Ного, Душко Новаковић, Вида Огњеновић, Петар Пајић, Михајло Пантић, Миодраг Павловић, Александар Петров, Горан Петровић, Борислав Радовић, Јован Радуловић, Слободан Ракитић, Ана Ристовић, Петар Сарић, Милисав Савић, Љубомир Симовић, Доброслав Смиљанић, Радомир Смиљанић, Божидар Шујица, Владимир Тасић, Мирољуб Тодоровић, Бошко Томашевић, Драган Великић, Мирослав Јосић Вишњић, Милован Витезовић, Душка Врховац, Даринка Вучинић, Миро Вуксановић и Зоран Живковић.

Посебан одељак, In memoriam, посвећен је Златку Красном, а ту је поновљен и текст Петера Хандкеа о њему.

Часопис „Подијум” посвећен српској књижевности представљен је недавно у Бечу. Мариане Грубер, председница аустријског Друштва књижевника, рекла је да је важно што је часопис изашао да би се слика коју су Аустријанци стекли о нама због политике променила макар на плану културе. „За то је потребан неко ко може да уради превод и избор, као Златко и Јан, и неко ко може то све да објави, као Виорал”, казала је Мариане Грубер.

А. Цвијић

-------------------------------------------------

Златко Красни је био српски песник који је јако пуно учинио за аустријску књижевност, рекао је Виорал на представљању часописа „Подијум” у Бечу. Објавио је два избора из аустријске књижевности, а остала је једна обимна, готово свеобухватна антологија савремене аустријске поезије која би требало да се објави. Часопис ће бити представљен у Београду у фебруару или марту 2010.

-------------------------------------------------

Финансијска помоћ из Аустрије

Пројекат представљања националних књижевности у Аустрији започет је још раније у оквиру часописа „Подијум”, тако да је већ изашло неколико тематских бројева посвећених мађарској, пољској, чешкој и словачкој књижевности. Неки бројеви су, међутим, богатији, као на пример мађарски у чију се реализацију укључило и мађарско Министарство културе са значајним средствима, док су други нешто ужег обима. Часопис посвећен српској књижевности је други по величини од свих до сада објављених, и за њега су комплетна средства издвојили аустријско Министарство за образовање, културу и уметност, Културконтакт у којем посебну захвалност треба одати Анемари Тирк, и Одељење за културу покрајинске владе Доње Аустрије.


Коментари4
e4db6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marijana Buzančić
Iako se uključujem u komentare evo dvije godine kasnije, sa poštovanjem pozdravljam porodicu Krasni koja tako srčano i rado sa koljena na koljeno prenosi ljubav i volju za prevodjenje srpske i austriske književnosti..ili srpskog ili njemačkog jezika, ja sam upravo pročitala divnu knjigu i naravno prevod gosp. Jana Krasnog Kukavice od Velike Hoče od znamenitog pisca P.Handkea..željela bih da mu na francuskom napišem svoj kratki prikaz i svoje oduševljenje ali nemam adresu, ako je to moguće ja bih Vas gos. Krasni zamolila.. sa poštovanjem, marjana ps u Sarajevu gdje sam se ja rodila i živjela do rata bilo je porodica sa vašim prezimenom..
Mihajlo Jovanović
Ne samo UDBA, prezimenjače. Jan Krasni, još jedna krasna nada porodično-patriotskih krila. Samo da mi je znati zašto se gura u nemačke NVO, kad mu je na srcu samo ćirilica?!
jovan nikolic
Zanimljiva je lakoca kojom UDBA denuncira svoje saradnike-informatore...
Srbo-Kanadjanin iz Makaoa
Svaki ovakav potez, svako predstavljanje jedne kulture u nekoj drugoj i na jeziku te druge, svakako je izuzetan dogadjaj. Kad je u pitanju predstavljanje savremene literature iz Srbije, to je gotovo podvig, s obzirom na nezainteresovanost beogradskog (ako je i beogradsko, citave Srbije sasvim sigurno nije) tzv. ministarstva kulture. Narocito je znacajno i to sto je priredjivac bas pripadnik manjinske kulture iz naseg okruzenja, Ceh koji je pisao na srpskom kao maternjem, Zlatko Krasni.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља