четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:03
Староградске приче: Србија на разгледницама

Поздрав од свих нас – за вас

У Музеју примењене уметности у Београду у току је изложба „илустрованих поштанских карата”, које су од 1895–1914. путовале тадашњом краљевином преносећи различите поруке од личних до политичких и рекламних
понедељак, 23.11.2009. у 15:00

Појава првих разгледница у Европи везана је за Пруско-француски рат 1870. Заслуга за настанак илустрованих карата приписује се Августу Шварцу, књижару из Олденбурга, који је правио поштанске карте са сликом војника артиљерца као симболом ратних дешавања. Постале су јако популарне, а добиле су и конкуренцију у картама које су биле илустроване мотивима оружја и различитим цртежима, које је осмислио и одштампао француски књижар Леон Беснардо. Ипак првим правим разгледницама сматрају оне које су штампане поводом Париске изложбе 1889. године. Приказивале су чувени Ајфелов торањ и могле су бити послате са врха ове грађевине, што је била права атракција.

(/slika2)У српској литератури, као један од најранијих примера илустроване карте помиње се она коју је на предлог геодетског официра Петра Манојловића издало уредништво новосадског листа „Змај” и то у Бечу 1871. Карта је садржала више мотива, а у средини је био змај који носи свитак – место за адресу примаоца. Штампана је техници бакрореза и упућена из отменог Беча у зелени Сомбор у мају исте године.

Прва серија разгледница у Краљевини Србији, у издању београдске књижаре Велимира Валожића, појавила се 1895. године, а уследиле су бројне серије и овог и других издавача. Штампана је у Минхену, техником хромолитографије, а на њој су представљене панорама Београда, Народно позориште и Нови (сада Стари) двор.

Иако се разгледнице разликују од „глат” картонских дописница, уведених иначе у поштански промет Србије 1. јула 1873, управо по томе што имају цртеже или фотографије, оне никако нису пуке илустрације, интересантне само колекционарима. На њима се, осим „поздрава од свих нас за вас”, и „ми смо здраво што и вама од срца желимо”, може, на основу различитих невербалних информација, „прочитати” још много тога: на којем је нивоу у то време била технологија штампе, ко су били виђенији издавачи, какви су били архитектура, укус, стил, мода...

(/slika3)Како су изгледали српски градови, паркови, летовалишта и бање; коме су подизани споменици, славолуци и тријумфалне капије; како су изгледале институције културе, судови, палате. Ко су били заслужни људи који су задужили отаџбину – научници, добротвори, јунаци, „хероји мача”, али и „хероји пера”, писци, песници. Нису прескочени ни глумци и боеми, чији су портрети штампани на аверсима разгледница. По темама којима су илустроване може се закључити и чему се у том периоду наше историје давала предност, какав је однос био према владарима, али и на који начин су крунисане главе учвршћивале своју моћ и спроводиле елегантну пропаганду својих идеја и интереса... Захваљујући слици али и одштампаном тексту добијају се и различити подаци о ратовима у којима смо учествовали, страдањима, односу према херојству и родољубљу, значају војске...

Разгледница је, захваљујући ликовној и сликовној поруци, била разумљива и онима који нису били писмени, каквих је у Србији тог доба било много.

Осим стандардне правоугаоне форме, величине 9x14 центиметара, штампане су и у спојеним низовима – од две до четири, са јединственим мотивом, најчешће пејзажом, или су биле попут хармонике, састављене од више различито осликаних делова. Било је и повезаних у блокове или сложених попут мапе са насловом на омоту – права мала књига.

Рађене су у почетку техником цртежа, акварела и фотографије које су по правилу обрађиване, најчешће ручно колорисане. црвеном и зеленом бојом. Између 1895 и 1914. штампане су техником литографије, хромолитографије, колотипије – светлоштампе и аутотипије у једној или у више боја. Једнобојне разгледнице биле су најчешће црно-беле али у тоновима смеђе, зелене, плаве.

Аутор ове изложбе коју ће посетиоци моћи да виде до 15. јануара је Јелена Пераћ, кустос музеја, а у модерној и елегантној поставци архитекте Бојане Ђуровић, 367 разгледница је груписано по темама – топографске, на којима су пејзажи, градови, споменици, па оне на којима су приказани значајни догађаји, каква су краљевска венчања и крунисања, затим оне на којима су портрети, рекламе и репродукције уметничких дела сликара Паје Јовановића, Уроша Предића, Бете Вукановић...

Н. Орлић

----------------------------------------------------------

Путујуће рекламне поруке

За оглашавање квалитета робе или услуга мала, јефтина илустрована разгледница, која брзо путује у све крајеве, била је још погоднија од огласа у новинама. Рекламне разгледнице су по правилу биле визуелно веома атрактивне, рађене као мала уметничка дела, због чега су биле и предмет сакупљања колекционара. У Србији су на овај начин рекламирана предузећа, хотели, фабрике, трговине... Пивара Ђорђа Вајферта, тада једно од најуспешнијих и најмодернијих предузећа, рекламирана је на разгледницама, као и хотели „Српски краљ”, „Париз” на Теразијама, ресторан Карла Перола, фабрика боја Д. М. Ђорића... Текст за рекламу какве књижаре или институције културе био је употпуњен пригодним илустрацијама – ликом Вука Караџића, сведеном композицијом „Срби око гуслара”, сликом српског војника са заставом...


Коментари0
e2a92
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља